14 June 2007
Direktan let za Njujork
Srbija je konačno dobila direktan let za Njujork. Tri avio kompanije leteće iz Prištine na ovoj relaciji. Čestitke Vladi Srbije na strategiji razvoja avio saobraćaja.
Odakle ste iz Amerike?
Kategorija:
Razno
Koji vam je američki engleski akcenat? Saznajte ovde. Prema komentarima izgleda da se radi o dosta kvalitetnom testu.
Ja sam dobio Midland, navodno prilično neutralan, mada bih pre rekao da imam prijatan turski akcenat.
Ja sam dobio Midland, navodno prilično neutralan, mada bih pre rekao da imam prijatan turski akcenat.
Tajkuni
Ko je krivac za ekonomsko propadanje Srbije u prethodnoj deceniji? Slobodan Antonić optužuje tajkune.
Ja bih ipak optužio one koje su napravili sistem u kojem su se tajkuni obogatili. Miloševići, Marjanovići i Tomići su glavni krivci, a Subotići, Karići i Miškovići su se samo lepo snašli u tom sistemu društvene svojine, monopola, zabrana, dozvola i kvota. Da bi se lepo snašli, tajkuni su morali da budu u sprezi sa ovim prvima i zato ih ne treba moralno opravdavati. Verovatno su čak i aktivno podsticali političare da održavaju takav sistem. Ali svejedno, kada bi me neko pitao da imenujem krivce za osiromašenje zemlje, ne bi mi prvo pali na pamet tajkuni nego tadašnja vlast. Tajkuni su posledica.
Ja bih ipak optužio one koje su napravili sistem u kojem su se tajkuni obogatili. Miloševići, Marjanovići i Tomići su glavni krivci, a Subotići, Karići i Miškovići su se samo lepo snašli u tom sistemu društvene svojine, monopola, zabrana, dozvola i kvota. Da bi se lepo snašli, tajkuni su morali da budu u sprezi sa ovim prvima i zato ih ne treba moralno opravdavati. Verovatno su čak i aktivno podsticali političare da održavaju takav sistem. Ali svejedno, kada bi me neko pitao da imenujem krivce za osiromašenje zemlje, ne bi mi prvo pali na pamet tajkuni nego tadašnja vlast. Tajkuni su posledica.
Laferova kriva
Kategorija:
Porezi
Vladimir Ilić, državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja rekao je juče da postoji mogućnost da se od 2009. godine ponovo smanji porez na plate. On je kazao da bi u tom slučaju poreska opterećenja na zarade, umesto sadašnjih 62 dinara na neto osnovicu od 100 dinara, bila 50 dinara. On je rekao da su gubici u budžetu na osnovu dosadašnjeg smanjenja poreza na zarade bili manji od očekivanog. (Glas)
To zavisi od toga ko je šta očekivao. Jedan od najvažnijih principa u oporezivanju je da povećanje poreza ne donosi proporcionalno povećanje poreskih prihoda. Ako je privredna aktivnost 100 dinara, a porez je 20%, prihod za budžet je 20 dinara. Ali ako se porez onda poveća na 30%, privredna aktivnost neće više biti 100 nego će se destimulisana porezima smanjiti na možda 90. Tako poreski prihod nije 30 nego 27 dinara. Još važnije, privredna aktivnost je smanjena na 90.
Ovo je jednostavnan princip, ali ga treba uvek imati na umu. Povećanje poreza vam neće doneti prihod koji očekujete, a smanjenjem ćete izgubiti manje nego što ste mislili. Poznat je i kao Laferova kriva.
Posebna stvar je utaja poreza. Kod većih poreza i utaja se više isplati. Kada se to uzme u obzir efekat je još jači.
To zavisi od toga ko je šta očekivao. Jedan od najvažnijih principa u oporezivanju je da povećanje poreza ne donosi proporcionalno povećanje poreskih prihoda. Ako je privredna aktivnost 100 dinara, a porez je 20%, prihod za budžet je 20 dinara. Ali ako se porez onda poveća na 30%, privredna aktivnost neće više biti 100 nego će se destimulisana porezima smanjiti na možda 90. Tako poreski prihod nije 30 nego 27 dinara. Još važnije, privredna aktivnost je smanjena na 90.
Ovo je jednostavnan princip, ali ga treba uvek imati na umu. Povećanje poreza vam neće doneti prihod koji očekujete, a smanjenjem ćete izgubiti manje nego što ste mislili. Poznat je i kao Laferova kriva.
Posebna stvar je utaja poreza. Kod većih poreza i utaja se više isplati. Kada se to uzme u obzir efekat je još jači.
13 June 2007
Dan poreskog oslobođenja
Prema proceni Adriatic instituta hrvatski građani 15. juna slave dan poreskog oslobođenja. Dan kada u proseku građani prestaju da rade za državu (poreze) i počinju da rade za sebe.
U Srbiji smo ovaj dan slavili prošle nedelje, ili preciznije 7. juna, prema kalkulaciji koju je uradio Andrej Stanimirović.
Hrvatska javna potrošnja je 45% a zvanični podaci za Srbiju pokazuju 43%, što objašnjava nedelju dana razlike. Tu bi još mogao i da se doda trošak rada javnih preduzeća pa bi se ovaj praznik u Srbiji slavio još kasnije. Ipak, kako to baš nije najlkaše izračunati, ostaje nam da ga slavimo 7. juna.
Ovde možete naći kada se slavi ovaj praznik u zemljama koje ga računaju. Metodologije su prilično različite, ali je ipak interesantno pogledati.
U Srbiji smo ovaj dan slavili prošle nedelje, ili preciznije 7. juna, prema kalkulaciji koju je uradio Andrej Stanimirović.
Hrvatska javna potrošnja je 45% a zvanični podaci za Srbiju pokazuju 43%, što objašnjava nedelju dana razlike. Tu bi još mogao i da se doda trošak rada javnih preduzeća pa bi se ovaj praznik u Srbiji slavio još kasnije. Ipak, kako to baš nije najlkaše izračunati, ostaje nam da ga slavimo 7. juna.
Ovde možete naći kada se slavi ovaj praznik u zemljama koje ga računaju. Metodologije su prilično različite, ali je ipak interesantno pogledati.
Bože moj
Iako nisam tačno upućen u trenutnu situaciju u Energoprojektu, i ne znam koja je strana u pravu, jedna izjava iz Politike mi je bila jako interesantna.
Predsednik akcionara "Energoprojekta" naveo je da "ima najava" da će Vrhovni sud po ubrzanom postupku osporiti tužbu jednog od akcionara... Tako nešto očekuje, jer je ta odluka potpuno legitimno usvojena na Skupštini akcionara, a i odobrena od strane Komisije za hartije od vrednosti i vlade, bez obzira na to što nije našla uporište u određenom zakonskom aktu.
Nije po zakonu, nema problema.
Predsednik akcionara "Energoprojekta" naveo je da "ima najava" da će Vrhovni sud po ubrzanom postupku osporiti tužbu jednog od akcionara... Tako nešto očekuje, jer je ta odluka potpuno legitimno usvojena na Skupštini akcionara, a i odobrena od strane Komisije za hartije od vrednosti i vlade, bez obzira na to što nije našla uporište u određenom zakonskom aktu.
Nije po zakonu, nema problema.
Norveška, ponovo
Kategorija:
Svet
Pošto smo utvrdili da je Norveška veoma zanimljiva zemlja (vidi ovde i ovde), red je da nastavimo. Za prethodnog premijera Norveške, Kjella Magnea Bondevika (1997.-2000. i 2001.-2005.) vezane su dve vrlo čudne stvari.
Prva je da je on sveštenik. Dakle, u periodu u kom je on bio premijer, samo Norveška i Iran su imali svešteno lice za prvog čoveka zemlje (naravno, ako komunizam ne smatrate religijom; ako smatrate, onda ih je bilo više). Druga stvar je još čudnija. Naime, Bondevik je jedini šef države koji je, za vreme svog mandata, tražio bolovanje zbog depresije. Bolovanje je trajalo oko mesec dana. Posle toga se vratio na posao i završio prvi mandat. To Norvežanima očogledno nije smetalo jer su ga kasnije ponovo izabrali.
Prva je da je on sveštenik. Dakle, u periodu u kom je on bio premijer, samo Norveška i Iran su imali svešteno lice za prvog čoveka zemlje (naravno, ako komunizam ne smatrate religijom; ako smatrate, onda ih je bilo više). Druga stvar je još čudnija. Naime, Bondevik je jedini šef države koji je, za vreme svog mandata, tražio bolovanje zbog depresije. Bolovanje je trajalo oko mesec dana. Posle toga se vratio na posao i završio prvi mandat. To Norvežanima očogledno nije smetalo jer su ga kasnije ponovo izabrali.
Šta da radi ova vlada
Već smo dovoljno komentarisali stavove ekonomista i političara. Šta kažu biznismeni?
Iz današnjeg Blica:
Direktor "Bambi-Banata": Vlada Srbije treba kao prvo da donese strategiju privrednog razvoja gde bi se jasno utvrdili prioriteti razvoja i privredne oblasti koje mogu zemlju vući napred i biti konkurentne razvijenom svetu.
Predsednik "Si end Si grupe": Vlada Srbije trebalo bi da podstiče proizvodne u odnosu na druge sektore jer samo proizvodnja stvara realnu dodatnu vrednost.
Direktor "Floresa": Zato bi nova Vlada Srbije trebalo da iz razvojnih fondova daje beskamatne kredite uspešnim firmama, koje su spremne da ulažu u nove projekte. Vlada bi morala da se bavi i podsticajem izvoza.
Prvo, Vlada vec sve ovo radi. Strategija privrednog razvoja postoji, kao i podsticanje proizvodnih aktivnost. Vlada, preko Fonda za razvoj već daje skoro beskamatne kredite skoro isključivo uspešnim firmama. Ako je ovo najbolje što su mogli da smisle, onda nije ni čudo što nam kao državi ne ide bolje. Mada, ima i svetlih primera:
Direktor "Polimarka": U ovoj zemlji, jednostavno, treba etablirati kapitalizam... Treba restituisati privatnu svojinu i obezbediti njenu ustavnu zaštitu.
Iz današnjeg Blica:
Direktor "Bambi-Banata": Vlada Srbije treba kao prvo da donese strategiju privrednog razvoja gde bi se jasno utvrdili prioriteti razvoja i privredne oblasti koje mogu zemlju vući napred i biti konkurentne razvijenom svetu.
Predsednik "Si end Si grupe": Vlada Srbije trebalo bi da podstiče proizvodne u odnosu na druge sektore jer samo proizvodnja stvara realnu dodatnu vrednost.
Direktor "Floresa": Zato bi nova Vlada Srbije trebalo da iz razvojnih fondova daje beskamatne kredite uspešnim firmama, koje su spremne da ulažu u nove projekte. Vlada bi morala da se bavi i podsticajem izvoza.
Prvo, Vlada vec sve ovo radi. Strategija privrednog razvoja postoji, kao i podsticanje proizvodnih aktivnost. Vlada, preko Fonda za razvoj već daje skoro beskamatne kredite skoro isključivo uspešnim firmama. Ako je ovo najbolje što su mogli da smisle, onda nije ni čudo što nam kao državi ne ide bolje. Mada, ima i svetlih primera:
Direktor "Polimarka": U ovoj zemlji, jednostavno, treba etablirati kapitalizam... Treba restituisati privatnu svojinu i obezbediti njenu ustavnu zaštitu.
12 June 2007
Materijalna baza
Kategorija:
Teorija
Dragan Đilas:
Vlada Srbije, inače, izdvaja od 2.000 do 5.000 evra dotacija za svako novootvoreno radno mesto u kompanijama koje pokrenu proizvodnju.
To je zato što se Vlada Srbije, inače, ne razume mnogo u ekonomiju. Jer da se razume, znala bi da prosperitet ne donosi materijalna proizvodnja. U osnovi toga je stara marksistička ideja da "proizvodne" delatnosti stvaraju novu vrednost, dok su "neproizvodne" manje više beskorisne.
To je zabluda. Svaka razmena resursa, odnosno svaka ekonomska aktivnost donosi korist. Danas udeo industrijske proizvodnje u tržinim privredama ne prelazi 20% GDP i nikome ne pada na pamet da posebno podstiče proizvodnju. Podstiče se slobodna privredna aktivnost -- da li će to biti proizvodnja, trgovina, turizam, bankarstvo ili zabava, nema nikakve veze sa poboljšanjem životnog standarda. Šta to beše proizvodi Luksemburg?
Vlada Srbije, inače, izdvaja od 2.000 do 5.000 evra dotacija za svako novootvoreno radno mesto u kompanijama koje pokrenu proizvodnju.
To je zato što se Vlada Srbije, inače, ne razume mnogo u ekonomiju. Jer da se razume, znala bi da prosperitet ne donosi materijalna proizvodnja. U osnovi toga je stara marksistička ideja da "proizvodne" delatnosti stvaraju novu vrednost, dok su "neproizvodne" manje više beskorisne.
To je zabluda. Svaka razmena resursa, odnosno svaka ekonomska aktivnost donosi korist. Danas udeo industrijske proizvodnje u tržinim privredama ne prelazi 20% GDP i nikome ne pada na pamet da posebno podstiče proizvodnju. Podstiče se slobodna privredna aktivnost -- da li će to biti proizvodnja, trgovina, turizam, bankarstvo ili zabava, nema nikakve veze sa poboljšanjem životnog standarda. Šta to beše proizvodi Luksemburg?
Suvi genije
Kategorija:
EU
Irska je poslednjih 20 godina u svoje investicione programe uložila oko 20 milijardi evra i napravila sasvim novu državu u odnosu na ono što je bila pre 20 godina. Mi, međutim... moramo da idemo i brže i jače.
Ovaj genijalac je Đilas. Ovako nas obaveštava da će se sredstva za Nacionalni investicioni plan povećavati. Đilas je još jedan političar u nizu koji vidi korelaciju između državnih investicija i ekonomskog rasta i kao dokaz te brilijantne teorije navodi Irsku kao primer. Kao njegove kolege pre njega, za koje javna potrošnja predstavlja dokazani put do uspeha, i on greši. Irska se razvila zahvaljujući slobodnom tržištu i niskoj državnoj potrošnji.
Argument da su fondovi za razvoj EU presudno uticali na razvoj Irske je netačan. Na grafikonu možete da vidite da je jedina korelacija između privrednog rasta Irske i EU subvencija negativna. Ako vam to nije dovoljno odgovorite na pitanje zašto Španija, Portugalija i Grčka nisu zabeležile isti rast kao Irska kada su već dobijale subvencije od EU?
Đilas bi najviše doprineo ekonomskom razvoju Srbije ukoliko bi zatvorio svoje ministarstvo i otpustio sve zaposlene na čelu sa njim samim.
Koga zanimaju detaljnije analize irskog ekonomskog razvoja neka pogleda Ivanov članak u Vremenu ili članak Bendžamina Pauela u Kejtovom žurnalu.
Ovaj genijalac je Đilas. Ovako nas obaveštava da će se sredstva za Nacionalni investicioni plan povećavati. Đilas je još jedan političar u nizu koji vidi korelaciju između državnih investicija i ekonomskog rasta i kao dokaz te brilijantne teorije navodi Irsku kao primer. Kao njegove kolege pre njega, za koje javna potrošnja predstavlja dokazani put do uspeha, i on greši. Irska se razvila zahvaljujući slobodnom tržištu i niskoj državnoj potrošnji.
Argument da su fondovi za razvoj EU presudno uticali na razvoj Irske je netačan. Na grafikonu možete da vidite da je jedina korelacija između privrednog rasta Irske i EU subvencija negativna. Ako vam to nije dovoljno odgovorite na pitanje zašto Španija, Portugalija i Grčka nisu zabeležile isti rast kao Irska kada su već dobijale subvencije od EU?
Đilas bi najviše doprineo ekonomskom razvoju Srbije ukoliko bi zatvorio svoje ministarstvo i otpustio sve zaposlene na čelu sa njim samim.
Koga zanimaju detaljnije analize irskog ekonomskog razvoja neka pogleda Ivanov članak u Vremenu ili članak Bendžamina Pauela u Kejtovom žurnalu.
11 June 2007
Stiže račun
Još malo pa će stići račun za rusku podršku po pitanju Kosova. Premijer Koštunica kaže da će Rusi imati prioritet pri prodaji akcija NIS-a. Razlika između toga koliko plate i onoga koliko bi platio najbolji ponuđač da je sve čisto predstavlja račun za njihovu podršku.
Ako oni preuzmu NIS, nisam optimista po pitanju ukidanja famozne uredbe.
Ako oni preuzmu NIS, nisam optimista po pitanju ukidanja famozne uredbe.
Kome treba dozvoliti da glasa
Slavišin post o obaveznom glasanju me je podsetio na suprotni predlog - ograničavanje biračkog prava za određene kategorije ljudi. Za to se može izneti više primera i argumenata. Jedan - sada u Srbiji i u skoro svim drugim zemljama nije dozvoljeno glasanje onima koji su mlađi od 18 godina. Dva - u Americi nije dozvoljeno glasanje svima koji imaju prebivalište u gradu Vašingtonu. Tri - kada bi pitali ljude u Srbiji "da li svima treba dozvoliti da glasaju?", odgovor bi sasvim sigurno bilo većinsko NE (na primer, poznajem mnogo ljudi koji misle da starijima od 70 godina ne treba dozvoliti da glasaju).
Što se mene tiče, mislim da pitanje ko može da glasa uopšte nije od presudnog značaja. Mislim da je mnogo važnije pitanje - "o čemu uopšte može da se glasa?". I tu dolazimo do kvake 22. Mislim da o tome ko može da glasa ne bi trebalo da se odlučuje demokratski, jer imam utisak da bi narod vrlo rado mnogima ograničio pravo glasa - svima onima koji ne misle kao on. Biračko pravo treba da svima bude garantovano Ustavom, koji ne može lako da se menja.
Što se mene tiče, mislim da pitanje ko može da glasa uopšte nije od presudnog značaja. Mislim da je mnogo važnije pitanje - "o čemu uopšte može da se glasa?". I tu dolazimo do kvake 22. Mislim da o tome ko može da glasa ne bi trebalo da se odlučuje demokratski, jer imam utisak da bi narod vrlo rado mnogima ograničio pravo glasa - svima onima koji ne misle kao on. Biračko pravo treba da svima bude garantovano Ustavom, koji ne može lako da se menja.
Belgrade open?
Kategorija:
Sport
Marko je već pisao kako je Tipsarević primetio da su za uspeh srpskih tenisera odgovorni samo oni i njihovi roditelji. Tada je naveo da u Srbiji nema jakog saveza niti teniske akademije koja bi pomagala mlade talente. Nije pominjao nedostatak državne teniske akademije, već teniske akademije uopšte. Kao potvrdu te ideje Đokovićevi roditelji planiraju osnivanje privatne teniske akademije (ne mogu da nađem link sada).
Ipak, izgleda da je vlada pogrešno protumačila reči mladih tenisera. Đelić kaže: Srbija ne ulaže u tenis, a naši teniseri su prepušteni sami sebi. To mora da se menja. Treba napraviti Akademiju tenisa, turnir "Belgrade open", na koji bi došle zvezde.
Ipak, izgleda da je vlada pogrešno protumačila reči mladih tenisera. Đelić kaže: Srbija ne ulaže u tenis, a naši teniseri su prepušteni sami sebi. To mora da se menja. Treba napraviti Akademiju tenisa, turnir "Belgrade open", na koji bi došle zvezde.
To ne mora da se menja. Iako su prepušteni sami sebi naši teniseri se dobro snalaze. Pa i da su neuspešni opet ne bi trebalo ništa menjati. Organizovanje turnira, njegov naziv i ko bi bili gosti takođe ne treba da brine vladu Srbije.
Državne investicije u sport me jako podsećaju na politiku Istočne Nemačke gde je tajna policija sportistima davala hormone i steroide od malih nogu da bi postizali bolje rezultate na takmičenjima.
10 June 2007
Obavezno glasanje
U Belgiji je, kao i još nekim zemljama, glasanje obavezno. U zavisnosti od kazne koja je predviđena, ovaj sistem obaveznog glasanja možemo tretirati kao ekstra porez ili kao prinudni rad. U svakom slučaju nije dobro i ne priliči slobodnom društvu.
Ali interesantno pitanje je kakvi bi bili efekti obaveznog glasanja. Kako obavezno glasanje menja izborne rezultate?
Čini mi se da bi dovelo do još veće trivijalizacije politike. Demokratija inače nije izbor najbolje, nego najpopularnije politike. Zato i veći broj glasača nije garancija da će izbor politike biti kvalitetniji.
Najveći broj apstinenata čine oni koje politika mnogo ne interesuje. Kada ih glasanjem primorate da se zainteresuju, verovatno ni tada neće mnogo razmišljati, analizirati, gledati političke emisije ili slušati mišljenje eskperata. Prosto će izabrati ono što im na prvi pogled izgleda najbolje. Izabraće primamljivu populističku opciju.
Ima i drugih apstinenata, onih koji sve dobro razumeju, ali bojkotuju sve opcije. Mada takvi apstinenti i nisu apstinenti, jer uzdržavanjem od glasanja svoj glas ustvari delegiraju onima koji glasaju. (Ako ste apstinirali na poslednjim izborima vi ste glasali 30% za SRS, 25% za DS, itd.) Njih prvo što ima manje nego onih koji ne glasaju zato što ih politika ne interesuje, a drugo, kada bi morali da izađu na izbore oni bi zaokružili "neopredeljen" ili poništili listić. Prema tome, razliku na obaveznim izborima bi napravili slabo obavešteni i nezainteresovani glasači.
Da sumiram: da je glasanje u Srbiji obavezno, do sada bi već imali samostalnu vladu Radikala, a Velja Ilić bi bio lider opozicije.
Ali interesantno pitanje je kakvi bi bili efekti obaveznog glasanja. Kako obavezno glasanje menja izborne rezultate?
Čini mi se da bi dovelo do još veće trivijalizacije politike. Demokratija inače nije izbor najbolje, nego najpopularnije politike. Zato i veći broj glasača nije garancija da će izbor politike biti kvalitetniji.
Najveći broj apstinenata čine oni koje politika mnogo ne interesuje. Kada ih glasanjem primorate da se zainteresuju, verovatno ni tada neće mnogo razmišljati, analizirati, gledati političke emisije ili slušati mišljenje eskperata. Prosto će izabrati ono što im na prvi pogled izgleda najbolje. Izabraće primamljivu populističku opciju.
Ima i drugih apstinenata, onih koji sve dobro razumeju, ali bojkotuju sve opcije. Mada takvi apstinenti i nisu apstinenti, jer uzdržavanjem od glasanja svoj glas ustvari delegiraju onima koji glasaju. (Ako ste apstinirali na poslednjim izborima vi ste glasali 30% za SRS, 25% za DS, itd.) Njih prvo što ima manje nego onih koji ne glasaju zato što ih politika ne interesuje, a drugo, kada bi morali da izađu na izbore oni bi zaokružili "neopredeljen" ili poništili listić. Prema tome, razliku na obaveznim izborima bi napravili slabo obavešteni i nezainteresovani glasači.
Da sumiram: da je glasanje u Srbiji obavezno, do sada bi već imali samostalnu vladu Radikala, a Velja Ilić bi bio lider opozicije.
09 June 2007
Najbolji ministar
Velja traži deo vlasništva nad lukom Bar. Kaže ulagali "smo" u autoput i prugu pa "zaslužujemo" i deo luke. Čak uslovoljava i gradnjom jadranskog autoputa i renoviranjem pruge. Hteo je da širi tunele ali neće ako sebičnjaci ne daju deo luke.
Malo mu je državnih preduzeća u Srbiji pa bi da nacionalizuje i ona u Crnoj Gori. Građani i preduzeća iz Srbije ne bi imali apsolutno nikakve koristi od udela u luci. U Baru bi se usluge plaćale bez obzira ko je vlasnik. Ukoliko bi nekim nesrećnim slučajem Srbija kupila deo vlasništva u Luci Bar, 7 miliona građana bi bilo u minusu dok bi samo par potencijalnih članova upravnog odbora nešto zaradili.
Malo mu je državnih preduzeća u Srbiji pa bi da nacionalizuje i ona u Crnoj Gori. Građani i preduzeća iz Srbije ne bi imali apsolutno nikakve koristi od udela u luci. U Baru bi se usluge plaćale bez obzira ko je vlasnik. Ukoliko bi nekim nesrećnim slučajem Srbija kupila deo vlasništva u Luci Bar, 7 miliona građana bi bilo u minusu dok bi samo par potencijalnih članova upravnog odbora nešto zaradili.
U sebi sam dodao II
Kategorija:
Razno
Prenosimo deo intervjua datog Tajm magazinu a objavljenog na blogu Božidara Đelića, 27. januara.
Tajm: Tražite najvišu poziciju u Vladi Srbije? Da li biste se zadovoljili nečim manjim?
Đelić: Imajući u vidu da su glasači prodemokratskog bloka dali veliku prednost mojoj stranci, i budući da je stranka odabrala mene kao svog kandidata za premijera, odgovor na Vaše pitanje može jedino da bude Ne.
U sebi je dodao, funkciji se u zube ne gleda.
Tajm: Tražite najvišu poziciju u Vladi Srbije? Da li biste se zadovoljili nečim manjim?
Đelić: Imajući u vidu da su glasači prodemokratskog bloka dali veliku prednost mojoj stranci, i budući da je stranka odabrala mene kao svog kandidata za premijera, odgovor na Vaše pitanje može jedino da bude Ne.
U sebi je dodao, funkciji se u zube ne gleda.
Ja bih al' ne mogu
Glas piše kako neki Odbor RTB Bor traži od ministarstva energetike da im se kupi mašina od 2,5 miliona evra. Ministar Aleksandar Popović kaže da su radnici u pravu i da treba kupiti novu mašinu. Nažalost, on može predlog da podrži ali ne i da odobri, jer nije nadležan.
Pravi titoizam; studenti su u pravu. Ministri su jako simpatetični prema trošenju novca poreskih obveznika u sopstvenom resoru. Pošto posao ministra ne podrazumeva samo vozača i sekretaricu, možda bi mogao i da kaže samouprvnoj ekipi u Boru da od nove mašine nema ništa dok se ne privatizuju. Ako već nije nadležan, ministar bi trebalo da ćuti jer ga niko nije pitao za njegovo lično mišljenje.
Ovo me podseća na jedan citat iz nekog starog domaćeg filma koji otprilike glasi "Tačno je da sam rekao da ću podneti ostavku, ali sam u sebi dodao da ću to učiniti samo ako to od mene zatraži partija." Mislim da se i tu radilo o nekom rudniku.
Pravi titoizam; studenti su u pravu. Ministri su jako simpatetični prema trošenju novca poreskih obveznika u sopstvenom resoru. Pošto posao ministra ne podrazumeva samo vozača i sekretaricu, možda bi mogao i da kaže samouprvnoj ekipi u Boru da od nove mašine nema ništa dok se ne privatizuju. Ako već nije nadležan, ministar bi trebalo da ćuti jer ga niko nije pitao za njegovo lično mišljenje.
Ovo me podseća na jedan citat iz nekog starog domaćeg filma koji otprilike glasi "Tačno je da sam rekao da ću podneti ostavku, ali sam u sebi dodao da ću to učiniti samo ako to od mene zatraži partija." Mislim da se i tu radilo o nekom rudniku.
Svaki Ciga svoga konja hvali
Svetlana Vukajlović je dobila nagradu Privrednik godine od Privredne komore. To i ne bi bila neka vest da Svetlana ne vodi Fond za zdravstveno osiguranje. Fond, osim što je državna institucija je takođe i monopolista. Zar nije najboljij privrednik onaj ko ostvari najbolje rezultate na konkurentnom tržištu? Izgleda da to i nije bitna pretpostavka kada tu nagradu daju činovnici.
Možda će sledeće godine nagradu najboljeg privrednika dobiti Velja za izgradnju najviše kilometara puteva u Srbiji.
Možda će sledeće godine nagradu najboljeg privrednika dobiti Velja za izgradnju najviše kilometara puteva u Srbiji.
08 June 2007
Kako se zvati?
Kategorija:
Teorija
Najbolje bi bilo da se prosto zovemo "liberali". Ali ta reč je izgubila originalno značenje. U Americi već odavno liberal znači levičar ili simpatizer demokrata. A gubi i u Evropi, naročito tako što liberalima sada sebe zovu razne političke stranke levice i centra. Ako danas kažete prolazniku u Srbiji da ste liberal, misliće da ste iz LDP-a, ili sledbenik misli Biljane Srbljanović, ili da imate vikendicu na Povlenu. Jozef Šumpeter je to lepo rekao: najveći kompliment koji su protivnici slobodnog tržišta ikada dali liberalizmu je to što su preuzeli njegovo ime.
Najbliže etiketi po kojoj nas već poznaju bi bilo "neoliberali". Tako nas zovu levičari. Ali tu je problem što neoliberali nigde ne postoje. Neoliberal je negativan termin koji služi za identifikaciju onih koji ga koriste (odmah znate da su nekakvi antiglobalisti), a ne da identifikuje jednu grupu u pozitivnom smislu. Niko sebe ne zove neoliberalom. Uostalom, nema ni potrebe da sami sebe zovemo neoliberalima kada tu ništa nije "neo". Ceo termin je nastao zato što protivnici liberalizma ipak nisu mogli ništa da prigovore Loku, Hjumu i Adamu Smitu. Onda su izmislili da su današnji liberali "neo".
Sledeći kadnidat je "libertarijanci". U Americi je ovaj termin postepeno prihvaćen. Kada su videli da su im levičari ukrali naziv "liberal", ljubitelji političkih i tržišnih sloboda su sebe počeli da nazivaju libertarijancima i do danas je taj termin postao dobro poznat i u širim krugovima. Postoji i Liberterijanska stranka. Ali malo teže je to uraditi sada u Srbiji, i Evropi uopšte. Trebalo bi mnogo vremena, a ionako zvuči rogobatno.
Poslednji, i naziv za koji ja glasam je "tržišni liberali". Taj termin je jasan, precizan i na srpskom zvuči prirodno. Istovremeno označava i politički liberalizam i veru u slobodno tržište. Pri tome je manje omiljeni termin "tržište" povezan sa uvek pozitivnim "liberal".
Najbliže etiketi po kojoj nas već poznaju bi bilo "neoliberali". Tako nas zovu levičari. Ali tu je problem što neoliberali nigde ne postoje. Neoliberal je negativan termin koji služi za identifikaciju onih koji ga koriste (odmah znate da su nekakvi antiglobalisti), a ne da identifikuje jednu grupu u pozitivnom smislu. Niko sebe ne zove neoliberalom. Uostalom, nema ni potrebe da sami sebe zovemo neoliberalima kada tu ništa nije "neo". Ceo termin je nastao zato što protivnici liberalizma ipak nisu mogli ništa da prigovore Loku, Hjumu i Adamu Smitu. Onda su izmislili da su današnji liberali "neo".
Sledeći kadnidat je "libertarijanci". U Americi je ovaj termin postepeno prihvaćen. Kada su videli da su im levičari ukrali naziv "liberal", ljubitelji političkih i tržišnih sloboda su sebe počeli da nazivaju libertarijancima i do danas je taj termin postao dobro poznat i u širim krugovima. Postoji i Liberterijanska stranka. Ali malo teže je to uraditi sada u Srbiji, i Evropi uopšte. Trebalo bi mnogo vremena, a ionako zvuči rogobatno.
Poslednji, i naziv za koji ja glasam je "tržišni liberali". Taj termin je jasan, precizan i na srpskom zvuči prirodno. Istovremeno označava i politički liberalizam i veru u slobodno tržište. Pri tome je manje omiljeni termin "tržište" povezan sa uvek pozitivnim "liberal".
Dosta je jedan listić
Kategorija:
Svet
Sheryl Crow se uključila u borbu protiv globalnog zagrevanja, tako što obilazi Ameriku i propoveda. Evo jedne genijalne ideje:
"I have spent the better part of this tour trying to come up with easy ways for us all to become a part of the solution to global warming. Although my ideas are in the earliest stages of development, they are, in my mind, worth investigating. One of my favorites is in the area of forest conservation which we heavily rely on for oxygen. I propose a limitation be put on how many squares of toilet paper can be used in any one sitting. Now, I don't want to rob any law-abiding American of his or her God-given rights, but I think we are an industrious enough people that we can make it work with only one square per restroom visit, except, of course, on those pesky occasions where 2 to 3 could be required."
Kakve veze očuvanje šuma ima sa globalnim zagrevanjem, nije rekla. Ne znam ni kako bi se to sprovodilo. Čak ni u Britaniji, koja ima 5 miliona instaliranih kamera za nadgledanje građana, to ne bi funkcionisalo. Možda da se uvede posebna toalet policija, koja bi, kada za to postoji osnovana sumnja, mogla da upada u toalete i kontroliše potrošnju papira.
Iskreno, kada vidim kakve sve gluposti pričaju američki celebrities, shvatim da naši nisu uopšte loši.
"I have spent the better part of this tour trying to come up with easy ways for us all to become a part of the solution to global warming. Although my ideas are in the earliest stages of development, they are, in my mind, worth investigating. One of my favorites is in the area of forest conservation which we heavily rely on for oxygen. I propose a limitation be put on how many squares of toilet paper can be used in any one sitting. Now, I don't want to rob any law-abiding American of his or her God-given rights, but I think we are an industrious enough people that we can make it work with only one square per restroom visit, except, of course, on those pesky occasions where 2 to 3 could be required."
Kakve veze očuvanje šuma ima sa globalnim zagrevanjem, nije rekla. Ne znam ni kako bi se to sprovodilo. Čak ni u Britaniji, koja ima 5 miliona instaliranih kamera za nadgledanje građana, to ne bi funkcionisalo. Možda da se uvede posebna toalet policija, koja bi, kada za to postoji osnovana sumnja, mogla da upada u toalete i kontroliše potrošnju papira.
Iskreno, kada vidim kakve sve gluposti pričaju američki celebrities, shvatim da naši nisu uopšte loši.
Još jedan zanimljiv sajt
CEPR (Center for Economic Policy Research) iz Londona od nedavno ima nešto što liči na blog, a zove se VoxEU. Budući da se na spisku osnivača nalaze Aghion, Blanchard, Giavazzi, Alesina, Whyplosz, Burda i Tibellini, verujem da će biti zanimljivo.
Ideja je da komentarišu ekonomska pitanja u EU.
Citat iz posta Alesine i Tibelinija o rastućoj razlici u razvijenosti Amerike i Evrope: "The economic decline of continental Europe relative to the US since the early nineties is not a statistical artifact. In fact, if GDP were measured correctly, the relative economic decline might be even more pronounced than what is recorded in the official statistics."
Na slici se vidi da je gep između gdp-ja Francuske, Italije i Španije sa jedne i SAD sa druge strane u periodu 1990-2000 porastao sa 38% na oko 55%. Kod Zapadne Nemačke, rast gepa je sa 24% na 38%.
Ideja je da komentarišu ekonomska pitanja u EU.
Citat iz posta Alesine i Tibelinija o rastućoj razlici u razvijenosti Amerike i Evrope: "The economic decline of continental Europe relative to the US since the early nineties is not a statistical artifact. In fact, if GDP were measured correctly, the relative economic decline might be even more pronounced than what is recorded in the official statistics."
Na slici se vidi da je gep između gdp-ja Francuske, Italije i Španije sa jedne i SAD sa druge strane u periodu 1990-2000 porastao sa 38% na oko 55%. Kod Zapadne Nemačke, rast gepa je sa 24% na 38%.
A ja budala slao CV
Kategorija:
Razno
Štrajk glađu je izgleda rešenje za nezaposlenost. Čeda Tepić je tako našao posao sekretara u "Prosvjeti" što mu izuzetno odgovora jer ga knjiga i kultura prate ceo život. Sada će se fokusirati na sistemsko uređenje rada u organizaciji. Nešto mi govori da se "Prosvjeta" finansira iz budžeta, ali nisam siguran.
07 June 2007
Prolupao
Vladimir Putin:
"У Северној Америци ужас; мучење, бескућници, Гвантанамо. У Европи жесток обрачун са демонстрантима, а о постсовјетском простору да не говорим.
Од како је умро Махатма Ганди, нема човек с ким да разговара.”
"У Северној Америци ужас; мучење, бескућници, Гвантанамо. У Европи жесток обрачун са демонстрантима, а о постсовјетском простору да не говорим.
Од како је умро Махатма Ганди, нема човек с ким да разговара.”
Država i sport, ponovo
Kategorija:
Sport
Janko Tipsarević u tekstu u New York Times-u o srpskim teniserima (i teniserkama, naravno) kaže:
“The thing is, people have to understand that all we have in tennis here came from mud, from nothing,” he added. “There was no big tennis academy. There was no big tennis federation behind their success. Nobody was investing anything. So the only people who we can say thanks to today are our families.”
I ipak su uspeli.
“The thing is, people have to understand that all we have in tennis here came from mud, from nothing,” he added. “There was no big tennis academy. There was no big tennis federation behind their success. Nobody was investing anything. So the only people who we can say thanks to today are our families.”
I ipak su uspeli.
Koliko zarađuju dileri?
Kategorija:
Razno
Koliko zarađuju Njujorčani? Koliko taksista a koliko diler droge, pročitajte u odličnom članku u Njujork Tajmsu.
Dva pogleda na svet
Dobar tekst Arnolda Klinga na TCS Daily sajtu o dva suprotstavljena pogleda na svet.
Jedan od zanimljivih citata: "For pro-capitalists, capitalism offers an endless wellspring of renewal. For anti-capitalists, there seems to be an endless wellspring of reasons for capitalism's doom. The tug-of-war between the two sides is likely to be endless."
Jedan od zanimljivih citata: "For pro-capitalists, capitalism offers an endless wellspring of renewal. For anti-capitalists, there seems to be an endless wellspring of reasons for capitalism's doom. The tug-of-war between the two sides is likely to be endless."
Državna religija
Kategorija:
Svet
Slavišin post o Norveškoj me je podsetio na jednu jako zanimljivu stvar.
Naime, Norveška i dalje ima državnu religiju. U članu 2 Ustava piše: "All inhabitants of the Realm shall have the right to free exercise of their religion. The Evangelical-Lutheran religion shall remain the official religion of the State. The inhabitants professing it are bound to bring up their children in the same." U članu 4 piše: " The King shall at all times profess the Evangelical-Lutheran religion, and uphold and protect the same." A ovo je prosto sjajno (član 12, stav 2): "More than half the number of the Members of the Council of State shall profess the official religion of the State".
Dakle, ne samo da je Ustavom definisana državna religija, nego je nametnuta i obaveza roditeljima da svoju decu obrazuju i vaspitavaju u skladu sa državnom religijom. Što se Vlade tiče, najmanje pola članova moraju da budu vernici.
Ustav je, inače, donet još 1814. godine. Međutim, od tada je toliko puta menjan da su mogli baš da izbace i ove odredbe.
Naime, Norveška i dalje ima državnu religiju. U članu 2 Ustava piše: "All inhabitants of the Realm shall have the right to free exercise of their religion. The Evangelical-Lutheran religion shall remain the official religion of the State. The inhabitants professing it are bound to bring up their children in the same." U članu 4 piše: " The King shall at all times profess the Evangelical-Lutheran religion, and uphold and protect the same." A ovo je prosto sjajno (član 12, stav 2): "More than half the number of the Members of the Council of State shall profess the official religion of the State".
Dakle, ne samo da je Ustavom definisana državna religija, nego je nametnuta i obaveza roditeljima da svoju decu obrazuju i vaspitavaju u skladu sa državnom religijom. Što se Vlade tiče, najmanje pola članova moraju da budu vernici.
Ustav je, inače, donet još 1814. godine. Međutim, od tada je toliko puta menjan da su mogli baš da izbace i ove odredbe.
Status skvo
Izgleda da je u najavi prvi sukob u novoj vladi. Đelić i Dinkić ne samo da imaju oprečna mišljenja o preregistraciji vozila sa crnogorskim tablicama, već su spremni da se po toj temi sukobe i javno. Biće interesantno pratiti nastavak ove diskusije.
Da se razumemo, zakon koji propisuje da se mogu uvesti samo polovna vozila sa Euro 3 motorom je loš zakon jer sprečava građane Srbije da jeftino dođu do automobila. Sa druge strane, može nešto i da se kaže u prilog činjenici da pravila igre moraju biti jednaka za sve i da su oni koji su kupovali vozila u Crnoj Gori bili svesni rizika.
Najbolje rešenenje je dozvoliti slobodan uvoz polovnih vozila bez obzira na Euro 3 ili bilo koji drugi standard. Ako bih morao da se odlučim između Đelićevog ili Dinkićevog predloga, izabrao bih prvi. Čini mi se da je on više u duhu slobodnog tržišta.
Najverovatniji ishod je ipak produžavanje statusa kvo, koji će u suštini više odgovarati Đeliću jer će građani nastaviti da koriste svoja vozila. Znači, Dinkić na potezu.
Da se razumemo, zakon koji propisuje da se mogu uvesti samo polovna vozila sa Euro 3 motorom je loš zakon jer sprečava građane Srbije da jeftino dođu do automobila. Sa druge strane, može nešto i da se kaže u prilog činjenici da pravila igre moraju biti jednaka za sve i da su oni koji su kupovali vozila u Crnoj Gori bili svesni rizika.
Najbolje rešenenje je dozvoliti slobodan uvoz polovnih vozila bez obzira na Euro 3 ili bilo koji drugi standard. Ako bih morao da se odlučim između Đelićevog ili Dinkićevog predloga, izabrao bih prvi. Čini mi se da je on više u duhu slobodnog tržišta.
Najverovatniji ishod je ipak produžavanje statusa kvo, koji će u suštini više odgovarati Đeliću jer će građani nastaviti da koriste svoja vozila. Znači, Dinkić na potezu.
A kad pljušti...
Liberalizacija kursa, priče o smanjenjima poreza i privatizaciji JAT-a i NIS-a, Karla del Ponte zadovoljna, poternica za Canetom, jedan Karić u zatvoru, teniseri svi u polufinalu, fudbaleri u gostima pobedili Finsku, Evrovizija -- Srbiju nije ovako krenulo još od Dušana Silnog. I na vrh svega, razumni ekonomski komentari: uvodnik Danasa o uvozu i trgovinskom deficitu.
Najšokantnija rečenica dana
U Norveškoj je država prinudno sterilizovala Rome sve do 1977. godine.
To je iz Wikipedije. Još o tome ovde. Između ostalog:
Tek 1988. su u Norveškoj ukinuti svi posebni zakoni za Rome.
To je iz Wikipedije. Još o tome ovde. Između ostalog:
Tek 1988. su u Norveškoj ukinuti svi posebni zakoni za Rome.
06 June 2007
Kejnzijanizam i diktatura u online igricama
Ne znam da li je iko od vas čuo za Hattrick, online simulaciju fudbala u kojoj vodite tim imaginarnih igrača koje kupujete i prodajete na aukcijama, trenirate ih, postavljate taktiku i igrate 2 meča nedeljno. Igra je veoma zanimljiva, ima nas oko 6.000 aktivnih igrača iz Srbije i skoro milion u svetu.
Problem (navodno) je što je ekonomija u Hattrick svetu u depresiji. Na forumima se igrači žale kako su cene igrača niže nego ikada i kako se "više ne isplati trenirati igrače". Naravno, neki zahtevaju da se "upumpa" novac u ekonomiju, tako što će game masteri ("država") svima dati određeni iznos novca. Drugi zahtev je da se obore kamatne stope kako bi se smanjila štednja.
"Država" za sada ćuti. Koliko vidim, vode dobru ekonomsku politiku i mislim da neće popustiti pred pritiscima naroda. Na kraju krajeva, radi se o čistoj diktaturi, gde se narod ništa ne pita. Odluka se donosi u uskom krugu ljudi, negde u Švedskoj - tipični otuđeni centar moći. Možda to i nije tako loše.
Problem (navodno) je što je ekonomija u Hattrick svetu u depresiji. Na forumima se igrači žale kako su cene igrača niže nego ikada i kako se "više ne isplati trenirati igrače". Naravno, neki zahtevaju da se "upumpa" novac u ekonomiju, tako što će game masteri ("država") svima dati određeni iznos novca. Drugi zahtev je da se obore kamatne stope kako bi se smanjila štednja.
"Država" za sada ćuti. Koliko vidim, vode dobru ekonomsku politiku i mislim da neće popustiti pred pritiscima naroda. Na kraju krajeva, radi se o čistoj diktaturi, gde se narod ništa ne pita. Odluka se donosi u uskom krugu ljudi, negde u Švedskoj - tipični otuđeni centar moći. Možda to i nije tako loše.
Crveno zlato
Kategorija:
Poljoprivreda
Kako su u Srbiji izgleda poznate maline. Za sada se malinari oko cene svađaju samo sa prerađivačima, ali nije nemoguće da do kraja leta poreski obveznici dobiju račun i možda agenciju. Ipak se radi o strateškom proizvodu.
Interesantno je kako malinari računaju cenu. Nas proizvodnja košta 67 dinara i na to, kao što je običaj u svetu, dodamo još 33% profita. Na stranu kako to rade malinari u svetu ali možda ima više smisla videti koliko tržište plaća pa onda razmisliti da li treba proizvoditi maline ili ne, umesto da svake godine glume Kalimera.
Interesantno je kako malinari računaju cenu. Nas proizvodnja košta 67 dinara i na to, kao što je običaj u svetu, dodamo još 33% profita. Na stranu kako to rade malinari u svetu ali možda ima više smisla videti koliko tržište plaća pa onda razmisliti da li treba proizvoditi maline ili ne, umesto da svake godine glume Kalimera.
Plate u NGO sektoru, ili mešanje baba i žaba
Jučerašnji Blic piše o sektoru sa najvišom prosečnom platom u zemlji (74.481 dinar) - nevladine organizacije, odnosno "organizacije na bazi učlanjenja".
Saradnik IZIT-a, Saša Đogović, kaže: "Plate tih organizacija koje posluju na bazi učlanjenja nisu bile rezultat poslovanja već su se oslanjale na donacije, ali i isisavanje novca iz privrede“.
Ovo jeste u određenim slučajevima tačno, zato što često u Srbiji učlanjenje nije dobrovoljno. Da je Privredna komora Srbije dobrovoljno udruženje niko se ne bi bunio protiv visokih plata. Ovako, oni su skoro državna institucija, jer se finansiraju iz kvazi poreza i njihova potrošnja bi vrlo lako mogla da se svrsta i u javnu potrošnju. Samim tim bi i na njihove plate mogla da se primenjuju pravila koja važe za plate u državnom sektoru. Isto važi i za političke stranke, koje se finansiraju iz budžeta.
Međutim, neka udruženja su potpuno dobrovoljna (recimo, Udruženje proizvođača cementa, ili Foreign Investors Council), tako da plate zaposlenih ne treba bilo koga da brinu (osim one koji plaćaju članarinu). Takođe, dobar deo nevladinog sektora suštinski radi na tržištu, pa se ni na njih ne odnosi izneta ocena, da "plate nisu rezultat poslovanja".
Jednostavno, nisu sva udruženja ista.
Saradnik IZIT-a, Saša Đogović, kaže: "Plate tih organizacija koje posluju na bazi učlanjenja nisu bile rezultat poslovanja već su se oslanjale na donacije, ali i isisavanje novca iz privrede“.
Ovo jeste u određenim slučajevima tačno, zato što često u Srbiji učlanjenje nije dobrovoljno. Da je Privredna komora Srbije dobrovoljno udruženje niko se ne bi bunio protiv visokih plata. Ovako, oni su skoro državna institucija, jer se finansiraju iz kvazi poreza i njihova potrošnja bi vrlo lako mogla da se svrsta i u javnu potrošnju. Samim tim bi i na njihove plate mogla da se primenjuju pravila koja važe za plate u državnom sektoru. Isto važi i za političke stranke, koje se finansiraju iz budžeta.
Međutim, neka udruženja su potpuno dobrovoljna (recimo, Udruženje proizvođača cementa, ili Foreign Investors Council), tako da plate zaposlenih ne treba bilo koga da brinu (osim one koji plaćaju članarinu). Takođe, dobar deo nevladinog sektora suštinski radi na tržištu, pa se ni na njih ne odnosi izneta ocena, da "plate nisu rezultat poslovanja".
Jednostavno, nisu sva udruženja ista.
Kad pada, pljušti
Guverner Jelašić je dao par odličnih izjava Glasu. Guverner traži smanjenje javne potrošnje i privatizaciju javnih preduzeća jer upravo ova preduzeća i njihovi monopoli utiču na rast inflacije. Takođe kritikuje stručnjake koji se sezonski zalažu za tržište, a bune se protiv plivajućeg kurs jer je promena izvršena naglo. Valjda je prvo stručna komisija trebala da uradi strategiju i akcioni plan.
Zakačio je i profesore ekonomskog fakulteta (u Čovićevom stilu ne navodi imena jer izgleda nije dobar trenutak) koji kritikuju povlačenje novca iz opticaja radi održavanja stabilnosti dinara. Navodi da u Srbiji 230,000 ljudi prima platu preko budžeta, i da će se ta stavka videti posebno u budžetu. To je za mene nova informacija.
Jedino mu zameram što pozitivno priča o Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, koja osim što rizikuje pare građana Srbije vrši redistribuciju sredstava od siromašnih ka bogatima. Ipak, ovo je dobar dan za Jelašića.
Još jedna dobra vest, Đelić najavljuje smanjenje poreza na kapitalnu dobit do kraja godine. Držimo ga za reč.
Zakačio je i profesore ekonomskog fakulteta (u Čovićevom stilu ne navodi imena jer izgleda nije dobar trenutak) koji kritikuju povlačenje novca iz opticaja radi održavanja stabilnosti dinara. Navodi da u Srbiji 230,000 ljudi prima platu preko budžeta, i da će se ta stavka videti posebno u budžetu. To je za mene nova informacija.
Jedino mu zameram što pozitivno priča o Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, koja osim što rizikuje pare građana Srbije vrši redistribuciju sredstava od siromašnih ka bogatima. Ipak, ovo je dobar dan za Jelašića.
Još jedna dobra vest, Đelić najavljuje smanjenje poreza na kapitalnu dobit do kraja godine. Držimo ga za reč.
05 June 2007
Plivajući kurs
Kategorija:
Monetarna politika
Da ne bude da se samo bunimo.
Narodna banka Srbije (doduše, krajnje vreme je da se ovo "Narodna" pretvori u Centralna, Glavna ili nešto drugo. "Narodne" su u Kini i na Kubi. U Frankfurtu je Centralna, u Londonu je Banka Engleske.)
Dobro, Narodna banka Srbije je, malo po malo, liberalizovala kurs dinara i sada se potpuno povlači sa međubankarskog tržišta. Prošlog leta, kada je dinar usled priliva deviza rastao, izvoznici i ostali koji prihoduju devize su tražili od NBS da uradi nešto. Od sada neće moći to da traže, jer se NBS već ogradila od intervencija na deviznom tržištu. Ona sa kursom nema ništa.
Kažu da je ipak ostavljena mala rezerva -- moguće je da će NBS intervenisati ako je "ugrožena platnobilansna pozicija", (što bi značilo sprečavanje preterang rasta dinara), ili ako kurs "utiče na cene" (to bi bilo sprečavanje preteranog pada). Videćemo šta će to u praksi značiti, ali nadam se da neće mnogo.
Narodna banka Srbije (doduše, krajnje vreme je da se ovo "Narodna" pretvori u Centralna, Glavna ili nešto drugo. "Narodne" su u Kini i na Kubi. U Frankfurtu je Centralna, u Londonu je Banka Engleske.)
Dobro, Narodna banka Srbije je, malo po malo, liberalizovala kurs dinara i sada se potpuno povlači sa međubankarskog tržišta. Prošlog leta, kada je dinar usled priliva deviza rastao, izvoznici i ostali koji prihoduju devize su tražili od NBS da uradi nešto. Od sada neće moći to da traže, jer se NBS već ogradila od intervencija na deviznom tržištu. Ona sa kursom nema ništa.
Kažu da je ipak ostavljena mala rezerva -- moguće je da će NBS intervenisati ako je "ugrožena platnobilansna pozicija", (što bi značilo sprečavanje preterang rasta dinara), ili ako kurs "utiče na cene" (to bi bilo sprečavanje preteranog pada). Videćemo šta će to u praksi značiti, ali nadam se da neće mnogo.
Desilo se na današnji dan
Ako bi se birao "Dan ekonomije", mislim da bi 5. juni bio u najužem izboru, jer su se na taj dan rodila dvojica verovatno najuticajnijih ekonomista svih vremena - Adam Smit (1723.) i Džon Mejnard Kejns (1883.).
Takođe, Wikipedia kaže, a ja joj verujem, da je na današnji dan prošle godine srpski parlament proglasio nezavisnost Srbije. Ne vidim da su ijedne današnje novine pisale o tome i nije mi jasno zašto.
Takođe, Wikipedia kaže, a ja joj verujem, da je na današnji dan prošle godine srpski parlament proglasio nezavisnost Srbije. Ne vidim da su ijedne današnje novine pisale o tome i nije mi jasno zašto.
Može to i bolje
Guverner Jelašić je juče 4. juna izneo procenu da će inflacija do kraja godine biti 6%. Pre samo pet dana je rekao da će inflacija biti do 8%. Takođe, inflaciju u maju je tada procenjivao na 5% a sada je objavio da je bila 3%. Odluči se.
U novembru će verovatno da kaže da će inflacija za 2007. biti 5.1%. Konačno u januaru sledeće godine Jelašić će da primeti kako je verovao u nisku inflaciju i kada niko drugi nije, da je tim NBS dao 110% da garantuje stabilnost valute i da je shodno tome 4.6% najveći uspeh srpske monetarne politike. Ne bi me čudilo da uporedi odlične rezultate monetarne politike sa rezultatima Bune na dahije.
Slaviša je više puta pisao o štetnosti nagađanja inflacije i zaključio je da je neizvesnost oko inflacije štetnija od same inflacije. Pogledajte ovde ukoliko ste zainteresovani.
U novembru će verovatno da kaže da će inflacija za 2007. biti 5.1%. Konačno u januaru sledeće godine Jelašić će da primeti kako je verovao u nisku inflaciju i kada niko drugi nije, da je tim NBS dao 110% da garantuje stabilnost valute i da je shodno tome 4.6% najveći uspeh srpske monetarne politike. Ne bi me čudilo da uporedi odlične rezultate monetarne politike sa rezultatima Bune na dahije.
Slaviša je više puta pisao o štetnosti nagađanja inflacije i zaključio je da je neizvesnost oko inflacije štetnija od same inflacije. Pogledajte ovde ukoliko ste zainteresovani.
04 June 2007
Koliko vredi NIS?
Manchester United je pre neki dan kupio dva igrača od po 19 godina -- Andersona i Nanija -- i platio po 25 miliona evra za svakog. Nikad niste čuli za njih a plaćeni su toliko? To je zato što je plaćena njihova procenjena buduća vrednost. Tako tržište radi. Investitori su, u proseku, pametni.
Siguran sam da to predaju u Harvard biznis školi. Boža Đelić to međutim ne zna, ili se pravi da ne zna:
Већинска приватизација НИС-а, као и Телекома и ЕПС-а није у игри. ... Сада НИС вреди, саветници кажу две, из компаније тврде четири милијарде, а једног дана ће то бити 10 или 15 милијарди долара.
Ako će NIS vredeti 10-15 milijardi dolara, ne postoji način da on danas vredi 2 milijarde; on danas mora vredeti 9-14 milijardi.
Ako je međutim tačno da NIS danas vredi 2 milijarde, šanse da će on u budućnosti vredeti 10-15 milijardi su blizu nuli. Verovatno neće vredeti više od 2,1 milijarde.
Pitanje za Božu Đelića -- Ako je iskren u proceni da NIS danas vredi 2, a da će za nekoliko godina vredeti 10-15 mlrd, zašto ne okupi privatni konzorcijum i kupi NIS za 2 milijarde, kasnije ga proda za tih 10-15, i tako za par godina zaradi oko 10 milijardi dolara i postane jedan od najbogatijih ljudi na svetu?
Siguran sam da to predaju u Harvard biznis školi. Boža Đelić to međutim ne zna, ili se pravi da ne zna:
Већинска приватизација НИС-а, као и Телекома и ЕПС-а није у игри. ... Сада НИС вреди, саветници кажу две, из компаније тврде четири милијарде, а једног дана ће то бити 10 или 15 милијарди долара.
Ako će NIS vredeti 10-15 milijardi dolara, ne postoji način da on danas vredi 2 milijarde; on danas mora vredeti 9-14 milijardi.
Ako je međutim tačno da NIS danas vredi 2 milijarde, šanse da će on u budućnosti vredeti 10-15 milijardi su blizu nuli. Verovatno neće vredeti više od 2,1 milijarde.
Pitanje za Božu Đelića -- Ako je iskren u proceni da NIS danas vredi 2, a da će za nekoliko godina vredeti 10-15 mlrd, zašto ne okupi privatni konzorcijum i kupi NIS za 2 milijarde, kasnije ga proda za tih 10-15, i tako za par godina zaradi oko 10 milijardi dolara i postane jedan od najbogatijih ljudi na svetu?
Loša nedelja za slobode u svetu
Venecuela - Čavez je ugasio RCTV kanal uz obrazloženje da više nema emitovanja za fašiste. Globovision, sada jedina nezavisna televizija koja se uglavnom može pratiti preko kabla, je dobronamerno upozorena da razmisle dokle žele da idu.
Pakistan - Mušaraf je takođe ugasio dva kanala. Geo News i Aaj su blokirani zbog prikazivanja programa koji su kritikovali vladu. Predsednik vlade, Šaukat Aziz, je rekao da veruje u slobodu govora ali da vladine institucije ne treba kritikovati.
Tajland - Vrhovni sud je zabranio najpopularniju partiju u zemlji. Preko 100 partijskih lidera više neće moći da učestvuju u politici.
Malezija - Vrhovni sud je zabranio Lini Džoj da pređe iz islama u hrišćanstvo upkros ustavu koji garantuje religijske slobode. Objašnjenje, ne može se religija promeniti preko noći. Lina je prešla u hrišćanstvo pre 18 godina.
Pakistan - Mušaraf je takođe ugasio dva kanala. Geo News i Aaj su blokirani zbog prikazivanja programa koji su kritikovali vladu. Predsednik vlade, Šaukat Aziz, je rekao da veruje u slobodu govora ali da vladine institucije ne treba kritikovati.
Tajland - Vrhovni sud je zabranio najpopularniju partiju u zemlji. Preko 100 partijskih lidera više neće moći da učestvuju u politici.
Malezija - Vrhovni sud je zabranio Lini Džoj da pređe iz islama u hrišćanstvo upkros ustavu koji garantuje religijske slobode. Objašnjenje, ne može se religija promeniti preko noći. Lina je prešla u hrišćanstvo pre 18 godina.
Ekonomski nacionalista (ali razuman)
Tako Boža Đelić (sve sa tekstom u zagradi) opisuje sebe u intervjuu (deo 1, deo 2) za Politiku. U tom smislu, tvrdi da NIS ne treba privatizovati za sada (samo prodati 25%), da JAT možda treba prodati, a da je Energoprojekt "u ovom trenutku pod velikim pritiskom onih koji bi da ga polome i rascepkaju kako bi što jeftinije došli do njegovih delova i od njih napravili skromne podizvođače" i dodaje "da bi država trebalo da odbrani jedan takav gigant koji ima potencijal da zaposli našu operativu i izvozi naše usluge."
Lični autsorsing
Wall Street Journal ima zanimljiv tekst o ličnom autsorsingu, novom trendu na internetu. Kao i velike kompanije, sada i individue mogu da angažuju strance preko interneta da im odrade neki posao. U tekstu se navode primeri držanja časova matematike, dizajniranja nove kuhinje, ili popunjavanja poreske prijave, uglavnom po mnogo nižoj ceni.
Tekst navodi da je izvesna glumica Michele Greene angažovala asistenta iz Indije da joj pomogne oko organizovanja putovanja i plaćanja računa. I kaže da je veoma zadovoljna.
Ako tražite posao, ili ako vam treba neko da vam organizuje svadbu, probajte na www.guru.com.
Tekst navodi da je izvesna glumica Michele Greene angažovala asistenta iz Indije da joj pomogne oko organizovanja putovanja i plaćanja računa. I kaže da je veoma zadovoljna.
Ako tražite posao, ili ako vam treba neko da vam organizuje svadbu, probajte na www.guru.com.
Rusi dolaze
Ministar Ilić je već najavio da je Aeroflot (51,17% u vlasništvu države, sastav UO ovde) zainteresovan za JAT. Izgleda i da je i moskovski aerodrom "Šeremetjevo" (nisam našao podatke o vlasničkoj strukturi, sigurno 100% državni) zainteresovan za "privatizaciju" beogradskog aerodroma. O tome zašto to nije baš najsrećnije rešenje, pogledajte ovaj tekst u The Economist-u. Jedan citat:
"Sheremetyevo is war. The international terminal was built for the 1980 Olympics, to showcase the Soviet Union's modernity; now it recalls the old regime's everyday callousness (the anarchic domestic terminal is even worse). On a bad day, the queue at passport control stretches almost to the runway."
U zavisnosti od ukusa, možda Vam se nešto i svidi:
"The immigration officer—usually sporting peroxide blond hair, six-inch heels and an abbreviated skirt—offers an early insight into Russian notions of customer service."
"Sheremetyevo is war. The international terminal was built for the 1980 Olympics, to showcase the Soviet Union's modernity; now it recalls the old regime's everyday callousness (the anarchic domestic terminal is even worse). On a bad day, the queue at passport control stretches almost to the runway."
U zavisnosti od ukusa, možda Vam se nešto i svidi:
"The immigration officer—usually sporting peroxide blond hair, six-inch heels and an abbreviated skirt—offers an early insight into Russian notions of customer service."
03 June 2007
Nacionalizacija štampe
Kategorija:
Socijalizam
Jirgen Habermas kaže da se novine ne smeju prepustiti tržištu. Mora država da ih finansira. Ne sve, ali gigante. Zato što, kaže, ako se prepuste tržištu, novine padaju u ruke kompanija "koje koji žele brzi profit i prave neprimereno kratkoročne planove". To onda dovodi do vulgarizacije novina i one gube kulturnu i intelektualnu vrednost.
Dakle kada su novine privatne, sve one postanu Kurir, Svet i Skandal. Po Habermasu, načelno je nemoguće da postoji privatno Vreme ili Ekonomist. Jer privatne novine vodi kratkoročni profit, želja za brzom zaradom. Verovatno je kao primer uzeo engleski Economist i američki Wall Street Journal, oba privatno osnovani u 19. veku. Ali šta je sto-dvesta godina za novine, a ionako svi znamo da se WSJ i Economist uglavnom bave bezveznim tračevima. Nisu analitični kao Ženmin Žibao.
Ali Habermas ne bi bio Habermas kada bi samo uzvikivao parole. On ima i naučno objašnjenje zašto je to tako. Naime, novine su posebna roba koja ne podleže zakonima tržišta. Evo:
Ova pitanja počivaju na kontroverznoj pretpostavci da izbor pravi sam kupac, na osnovu sopstvenih preferencija. Ta mudrost iz starih udžbenika bez sumnje je pogrešna kada je reč o specifičnom karakteru robe koju bismo nazvali "kulturna i politička komunikacija" – a razlog je to što za roba u isti mah izlaže probi i transformiše preferencije onih koji je prihvataju.
Novine su specifične, kaže Habermas. Mudrost iz starih (kao npr. Mankiw G., Principi ekonomije, 2007., ali februar) udžbenika se ne odnosi na novine.
Problem je samo što kada bi napravili listu svega što razni habermasovci, frankfurtovci, kejnzijanci ili francuski sociolozi kao iz prethodnog posta smatraju specifičnim zato i zato, mogli bi odmah da ukinemo privatnu svojinu i proglasimo socijalizam.
Dakle kada su novine privatne, sve one postanu Kurir, Svet i Skandal. Po Habermasu, načelno je nemoguće da postoji privatno Vreme ili Ekonomist. Jer privatne novine vodi kratkoročni profit, želja za brzom zaradom. Verovatno je kao primer uzeo engleski Economist i američki Wall Street Journal, oba privatno osnovani u 19. veku. Ali šta je sto-dvesta godina za novine, a ionako svi znamo da se WSJ i Economist uglavnom bave bezveznim tračevima. Nisu analitični kao Ženmin Žibao.
Ali Habermas ne bi bio Habermas kada bi samo uzvikivao parole. On ima i naučno objašnjenje zašto je to tako. Naime, novine su posebna roba koja ne podleže zakonima tržišta. Evo:
Ova pitanja počivaju na kontroverznoj pretpostavci da izbor pravi sam kupac, na osnovu sopstvenih preferencija. Ta mudrost iz starih udžbenika bez sumnje je pogrešna kada je reč o specifičnom karakteru robe koju bismo nazvali "kulturna i politička komunikacija" – a razlog je to što za roba u isti mah izlaže probi i transformiše preferencije onih koji je prihvataju.
Novine su specifične, kaže Habermas. Mudrost iz starih (kao npr. Mankiw G., Principi ekonomije, 2007., ali februar) udžbenika se ne odnosi na novine.
Problem je samo što kada bi napravili listu svega što razni habermasovci, frankfurtovci, kejnzijanci ili francuski sociolozi kao iz prethodnog posta smatraju specifičnim zato i zato, mogli bi odmah da ukinemo privatnu svojinu i proglasimo socijalizam.
O "neoliberalnom ekonomizmu" na NSPM
Evo jednog teksta koji ja ne umem da opišem nikako drugačije nego kao naprosto neverovano lupetanje, udruženo sa nekom komičnom kvazifilozofskom ambicijom da se pokreću i komentarišu velike teme. Ono - društvo, politika, sloboda, "čista filozofija teške stvari", iza čega je samo neopisiva glupost i praznina misli.
Možda ću napisati jedan šaljivi komentar na taj tekst. Najviše mi se dopala teza da su Hobs, Lok i Smit osnivači kvazinaučnog ekonomizma i neoliberalizma, a Hajek predstavnik scijentizma.
Možda ću napisati jedan šaljivi komentar na taj tekst. Najviše mi se dopala teza da su Hobs, Lok i Smit osnivači kvazinaučnog ekonomizma i neoliberalizma, a Hajek predstavnik scijentizma.
Odliv mozgova
Kategorija:
Svet
Ali ne iz Srbije, nego iz Nemačke. Independent piše da je prošle godine emigriralo 155 hiljada Nemaca, uglavnom visokoobrazovanih, lekara, pravnika, menadžera, naučnika. Destinacije su na prvom mestu Švajcarska, na drugom SAD, na trećem Austrija.
Šta sve porezi mogu da ti urade.
Šta sve porezi mogu da ti urade.
02 June 2007
Prvi srpski kartel
"Problem je što se time narušava teško postignuti dogovor između privatnika i njih (NIS-a) da trgovačka marža bude fiksna u iznosu od pet dinara." Kaže Atanacković, predsednik AD Nafta, u Glasu. Kompanije se dogovaraju oko cene što znači da sada zvanično imamo naftni kartel u Srbiji. Možda nije prvi, možda je gradski prevoz isto kartel.
Da se razumemo karteli, ili dogovaranje cena, u suštini i nisu problem ukoliko postoji slobodno tržište i ne postoje zakonska ograničenja ulasku novih konkurenata. Ipak, kod nas je kartelisanje zabranjeno. Postoji Zakon o zaštiti konkurencije, kao i Komisija koja ga sprovodi. Zanima me da li će se Komisija oglasiti sada kada je i državna kompanija dokazano umešana u kršenje zakona.
U istom članku se navodi da NIS od ove godine prodaje gorivo po cenama koje su niže od maksimalno dozvoljenih. Ko to u Srbiji ne dozvoljava snižavanje cena?
Da se razumemo karteli, ili dogovaranje cena, u suštini i nisu problem ukoliko postoji slobodno tržište i ne postoje zakonska ograničenja ulasku novih konkurenata. Ipak, kod nas je kartelisanje zabranjeno. Postoji Zakon o zaštiti konkurencije, kao i Komisija koja ga sprovodi. Zanima me da li će se Komisija oglasiti sada kada je i državna kompanija dokazano umešana u kršenje zakona.
U istom članku se navodi da NIS od ove godine prodaje gorivo po cenama koje su niže od maksimalno dozvoljenih. Ko to u Srbiji ne dozvoljava snižavanje cena?
Koja ste klasa?
Interesantna interaktivna tabela na sajtu Njujork Tajmsa pomoću koje možete da odredite svoj društveni status. Tabela uzima u obzir zanimanje, obrazovanje, prihod i ukupnu imovinu. Najprestižnije zanimanje ima hirurg a prati ga advokat. Ekonomista je na 53. mestu.
Subscribe to:
Posts (Atom)