Već je bilo reči o nesposobnosti novinara da vide da i državni kartel može biti opasan, još i više od privatnog.
Ali, ovaj tekst, pod naslovom "Da li prisustvujemo kraju OPEC-a?" je zaista prevazišao sve mere nekompetencije i gluposti, čak i za novinare. Članak, naime, posle kraćeg faktografskog uvoda, utvrđuje da će "na dugi rok raspad OPEC-a voditi globalnom energetskom haosu". Dakle, raspad kartela država koje kontrolišu veliki deo proizvodnje nafte, neće, kako nas elementarna ekonomska teorija uči, voditi nižim cenama i boljoj snabdevenosti potrošača, nego "energetskom haosu".
Zamislite da neko izjavi da bi raspad nekog privatnog kartela vodio haosu na tržištu...
09 December 2008
Doprinos genetike američkoj politici
Kategorija:
Svet
Guverner Ilinoisa srpskog porekla, Rod Blagojevich, je uhapšen danas zbog korupcije. Pokušao je da naplati imenovanje senatora pošto je Obamino mesto ostalo upražnjeno. Postoji i snimak gde kaže "Želim da zaradim novac." Inače, interesantna situacija sa imenovanjem senatora se dešava i u Delaveru gde se Bidenovo mesto izgleda daje na privremeno čuvanje dok mu se sin ne vrati iz Iraka.
Bio sam u Ilionisu pre predsedničkih izbora i iznenadio se što se republikanski kandidati za kongresmene više bave guvernerom nego svojim protivkandidatima. Čovek je bio toliko nepopularan da negativnom kampanjom kojom su povezivali guvernera sa ostalim demokratama nisu mogli da pogreše.
Bio sam u Ilionisu pre predsedničkih izbora i iznenadio se što se republikanski kandidati za kongresmene više bave guvernerom nego svojim protivkandidatima. Čovek je bio toliko nepopularan da negativnom kampanjom kojom su povezivali guvernera sa ostalim demokratama nisu mogli da pogreše.
Nagrada Tržišno rešenje 2008.
Kategorija:
Razno
Bliži se kraj godine i vreme je da ponovo dodelimo nagrade za tržišno i netržišno rešenje godine. Da podsetimo prošlogodišnji pobednici su Danica Popović i Slobodan Milosavljević. Za razliku od prošle godine promenićemo pravila izbora. Naime dok su prošle godine komentatori birali pobednika glasanjem, ove godine će nagrada biti dodeljena komisijski. Kao i prošle godine i sada komentatori mogu da ostave predloge za kandidate u komentarima na ovaj post. Nagrade se još razmatraju a pobednici će biti proglašeni do kraja godine.
Istraživačko novinarstvo
Kategorija:
Razno
Glas:
Da li je ikada javno saopšten izveštaj Dinkićevih eksperata o tome koliko je država zaradila prodajom imovine Beobanke u stečaju? Da li je ikada saopšten bilans banke u stečaju? Mislimo da nije. Ko kaže da nije tako - neka demantuje novinare i javnost!
Da li je ikada javno saopšten izveštaj Dinkićevih eksperata o tome koliko je država zaradila prodajom imovine Beobanke u stečaju? Da li je ikada saopšten bilans banke u stečaju? Mislimo da nije. Ko kaže da nije tako - neka demantuje novinare i javnost!
Pomoć privredi
Kategorija:
Monetarna politika,
Regulacija
Dinkić u Novostima:
Budžetom za 2009. godinu prvi put se predviđa konkretna pomoć privredi, što je posebno važno u uslovima globalne krize. Prema Dinkićevim rečima, država je za narednu godinu planirala izdvajanje od 50 milijardi dinara, odnosno više od 1,5 odsto BDP-a kao garanciju poslovnim bankama za povoljne kredite privredi.
Metafizički, kako to država može novčano da pomogne privredi? To nisu pare Svetske banke, Dinkić govori o novcu iz budžeta. Kako to funkcioniše -- država uzme od privrede, stavi u budžet, onda vadi iz budžeta i pomaže privredi? Ako ne mislimo da je država mađioničar, što inače nije retka pretpostavka, kako onda razumeti ovo obećanje frontalne državne pomoći privredi?
Evo više detalja:
Po dobijanju konkretnih zahteva firmi, poslovne banke ocenjuju bonitet klijenata i obraćaju se Vladi Srbije za garanciju. Ideja je da država ove kredite garantuje u iznosu od 70 do 80 odsto - objašnjava potpredsednik Dinkić.
U praksi to znači da država sistematski podstiče loše investicije. Uloga bankarskog sektora je da na jednoj strani prikuplja, a na drugoj alocira novčana sredstva shodno sopstvenoj proceni kredibiliteta klijenata i profitabilnosti i rizičnosti njihovih projekata. Srbija ima vrlo dobar, konkurentni bankarski sektor i možemo pretpostaviti da on to dosta dobro radi. Država, međutim, ovim pokazuje da misli da banke to ne rade dobro, pa će sledeće godine oduzeti tih 50 milijardi dinara od privrede i uložiti ih u razvodnjavanje rizika. Uradiće isto ono što je američka država godinama radila sa hipotekarnim kreditima: sistematski podsticala rizičnije, manje naplative, loše kredite.
Da bi država imala osnov da to radi moralo bi da pretpostavlja da bankarski sektor zbog nečega precenjuje rizik i zato ne daje dovoljno kredita, pa da to treba intervencijom srediti. Ona ispravlja navodnu grešku ovih tridesetak konkurentnih privatnih stranih banaka i podstiče ih da povećaju kreditni rizik, ili tačnije parama iz budžeta sama preuzima taj dodatni rizik. Drugim rečima, država se sada posredno i sama bavi bankarstvom, i to njegovim najrizičnijim delom. Država iz budžeta ulaže u projekte za koje banke misle da su previše rizični!
To je suština ove mere. Banke ne alociraju dovoljno sredstava jer su suviše konzervativne, zato ćemo mi političari dodatan rizik preuzeti parama iz budžeta. Što se mene tiče, mogli su i pare u kofer pa u Monte Karlo.
Budžetom za 2009. godinu prvi put se predviđa konkretna pomoć privredi, što je posebno važno u uslovima globalne krize. Prema Dinkićevim rečima, država je za narednu godinu planirala izdvajanje od 50 milijardi dinara, odnosno više od 1,5 odsto BDP-a kao garanciju poslovnim bankama za povoljne kredite privredi.
Metafizički, kako to država može novčano da pomogne privredi? To nisu pare Svetske banke, Dinkić govori o novcu iz budžeta. Kako to funkcioniše -- država uzme od privrede, stavi u budžet, onda vadi iz budžeta i pomaže privredi? Ako ne mislimo da je država mađioničar, što inače nije retka pretpostavka, kako onda razumeti ovo obećanje frontalne državne pomoći privredi?
Evo više detalja:
Po dobijanju konkretnih zahteva firmi, poslovne banke ocenjuju bonitet klijenata i obraćaju se Vladi Srbije za garanciju. Ideja je da država ove kredite garantuje u iznosu od 70 do 80 odsto - objašnjava potpredsednik Dinkić.
U praksi to znači da država sistematski podstiče loše investicije. Uloga bankarskog sektora je da na jednoj strani prikuplja, a na drugoj alocira novčana sredstva shodno sopstvenoj proceni kredibiliteta klijenata i profitabilnosti i rizičnosti njihovih projekata. Srbija ima vrlo dobar, konkurentni bankarski sektor i možemo pretpostaviti da on to dosta dobro radi. Država, međutim, ovim pokazuje da misli da banke to ne rade dobro, pa će sledeće godine oduzeti tih 50 milijardi dinara od privrede i uložiti ih u razvodnjavanje rizika. Uradiće isto ono što je američka država godinama radila sa hipotekarnim kreditima: sistematski podsticala rizičnije, manje naplative, loše kredite.
Da bi država imala osnov da to radi moralo bi da pretpostavlja da bankarski sektor zbog nečega precenjuje rizik i zato ne daje dovoljno kredita, pa da to treba intervencijom srediti. Ona ispravlja navodnu grešku ovih tridesetak konkurentnih privatnih stranih banaka i podstiče ih da povećaju kreditni rizik, ili tačnije parama iz budžeta sama preuzima taj dodatni rizik. Drugim rečima, država se sada posredno i sama bavi bankarstvom, i to njegovim najrizičnijim delom. Država iz budžeta ulaže u projekte za koje banke misle da su previše rizični!
To je suština ove mere. Banke ne alociraju dovoljno sredstava jer su suviše konzervativne, zato ćemo mi političari dodatan rizik preuzeti parama iz budžeta. Što se mene tiče, mogli su i pare u kofer pa u Monte Karlo.
Subscribe to:
Posts (Atom)