Svetski ekonomski forum kaže da je Danska najkonkurentnija u EU, slede Finska i Švedska.
Tržišne liberale stalno muči pitanje kako objasniti očigledan i dugotrajni uspeh skandinavskih zemalja. Jeffrey Sachs je nedavno proglasio da Hayek nije bio u pravu, jer skandinavske zemlje, iako socijalne države sa velikom državnom potrošnjom, funkcionišu jednako dobro ili bolje od tržišnih ekonomija.
Jedan od odgovora na ovaj naizgled paradoks je upravo poredak skandinavskih zemalja na raznim listama konkurentnosti i ekonomskih sloboda. Ove zemlje su uvek u vrhu. Države troše mnogo, ali se uglavnom ne mešaju u ekonomiju direktno ili preteranom regulacijom. Biznis okruženje je dobro. Za razliku od njih, Japan ili Južna Koreja kojima takođe u proseku dobro ide, regulišu i vode razne industrijske politike, ali ne troše više od 30% GDP. Izgleda da jednu od ove dve stvari možete imati, ili veliku potrošnju ili regulaciju. Ali pogubno je kad država i mnogo troši i mnogo reguliše. Kad bih morao da biram, rekao bih da regulacija može naneti mnogo više štete nego neki procenat državne potrošnje gore ili dole.
Druga stvar je da je pravna država izgleda mnogo važnija od ekonomske politike. Ako institucije funkcionišu treba vam mnogo loše ekonomske politike da biste nešto upropastili. Ako nema pravne države onda vam liberalizacija i privatizacija ne pomažu. To je ono što su probale zemlje Južne Amerike i donekle Rusija 90-ih.