Pages

21 February 2011

Porez na banke

Kakve bi bile posledice ovog poreza o kojem se govori u Srbiji i Hrvatskoj?
Popularna verzija je jednostavna -- uvedemo porez na banke, plaćaju bogati bankari, profitira država i preko nje mi svi. Pošto se radi o porezu na banke, jasno je da ga plaćaju banke.

Ekonomija kaže drugačije. U realnosti, porez ne plaća nužno onaj od koga se porez naplaćuje. Ko plaća porez, odnosno na koga se teret poreza prevaljuje zavisi od elastičnosti ponude i tražnje oporezovane robe.

Elastičnost je cenovna osetljivost -- stepen u kojem ponuda ili tražnja reaguju na promenu cene.

Kod poreza, mehanizam je sledeći. Što je ponuda elastičnija, što na smanjenje cene prodavac više reaguje smanjenjem ponuđene količine, veći deo tereta poreza se preko cene prevaljuje na potrošače. Što je tražnja elastičnija, što potrošači više reaguju na porast cene smanjenjem kupovine, veće su šanse da porez plate prodavci, a u našem slučaju banke kao prodavci kapitala.

Elastičnost domaće tražnje za kreditima je stepen u kojem zajmoprimci reaguju na kamatu. Kamatna stopa je svima važna, ali stanovništvo i privreda nemaju previše izbora jer su uglavnom ograničeni na domaće tržište. Kad se uvede porez na sve banke kamate porastu svima, a vi svejedno od nekog morate uzeti kredit.

Sa bankama je drugačije. Kapital je veoma pokretljiva, najpokretljivija roba. Banke koje posluju u Srbiji imaju filijale i u matičnim zemljama i po celom istočnoevropskom regionu, što znači da njihovo tržište nije ograničeno na Srbiju. Zato je cenovna elastičnost ponude kapitala velika. Banke mogu i na relativno malu promenu cene u Srbiji reagovati relativno velikim premeštajem plasmana u druge zemlje.

Šta bi onda bila posledica poreza na banke? Ponuda kredita bi opala i kamatne stope bi skočile. Teret poreza bi najvećim delom pao na domaće potrošače. Banke bi takođe bile pogođene, ali dosta manje, jer imaju opciju premeštanja plasmana u druge zemlje. Čisti dobitnici bi bili jedino potrošači tih drugih zemalja, u kojima bi zbog dodatnog priliva novca kamatna stopa opala.

To na grafiku izgleda ovako -- kad je kriva ponude horizontalnija (elastična), a kriva tražnje vertikalnija (neelastična), porez plaćaju potrošači.

Jeftina zabava

Nikako mi nije jasno šta je problem sa "jeftinom zabavom". Zašto bi "skupa zabava" bila bolja?

A ova izjava je sjajna (govori se o srpskim TV gledaocima):


To su ljudi koji nemaju mogućnost izbora

Besplatno, velika većina ljudi u Srbiji ima makar 10-ak kanala, a za manje od 1000 dinara se čovek može pretplatiti na kablovsku i imati nekih 50-ak kanala. Da ne pominjem da uvek postoje i egzotične opcije poput "nema ništa na TV-u, idem u šetnju", "ajde da igramo jamb" ili "idemo kod mojih na kafu".

Sve u svemu, reći da "ljudi nemaju mogućnost izbora" je preterivanje koje se vrlo približava potpunoj budalaštini. 

EF

Ako je Nemačka rekla da je u IT sektoru budućnost i dala po 10.000 evra plate kompjuterskim stručnjacima, morali bismo i mi da favorizujemo ovu oblast", smatra Medojević (profesor i bivši dekan Ekonomskog fakulteta).

Šta Medoje misli, da u Nemačkoj država određuje plate?