Ovako mali Perica, tj. britanski Gardijan objašnjava svetsku finansijsku krizu -- pronašli su i imenovali konkretnih 25 krivaca za stvaranje finansijske krize. Blic prenosi imena.
Evo par činjenica koje spisak ne navodi, a koje bi svako ko razmišlja o uzrocima krize morao da ima u vidu.
Dick Fuld, direktor Lehman Brothersa, u samom vrhu liste, je pre krize bio milijarder, a finansijska kriza je njegovu ukupnu imovinu skratila za 90%. Ostao je sa 100 miliona dolara i između ostalog prodao kuću i umetničku kolekciju. Najveći deo njegovih prethodnih milijardu dolara imovine bile su akcije Lehman Brothersa, firme koju je vodio i koja je propala. Fuld je samo jedan ali tipičan slučaj -- većina čelnika najvećih banaka je slično prošla.
Nešto ispod na listi su Ralph Cioffi i Matt Tanin, niži menadžeri u Bear Sternsu. Ova dvojica su čak bila i krivično gonjena, ali su na sudu u oslobođeni. Jedan od dokaza odbrane: autentični e-mailovi u kojima se neposredno pre propasti hipotekarnih obveznica njih dvojica iskreno čude što neki dižu paniku oko veoma sigurnih hartija, hipotekarnih obveznica sa AAA rejtingom. Takođe, i oni su bili lično investirani u svoje fondove i sa krizom i lično izgubili.
Ne morate žaliti Fulda i ostale, ali ovakve činjenice su veoma važne za razumevanje krize. Po meni je glavna poruka da ni Fuld, ni gotovo bilo ko drugi, nije imao pojma šta se ustvari dešava. Ni regulatori ni eksperti, ni Ben Bernanke ni Tim Gajtner. Kompleksnost, konfuzija, nepredvidivost, nerazumevanje, neznanje, to su ključne reči za razumevanje ove krize.
Ali normalna ljudska sklonost je da se odgovornost za događaje pripisuje namernom i smišljenom delovanju ljudi. Uvek je teško shvatiti da se stvari tek tako od sebe dešavaju, da se neke loše stvari dešavaju uprkos dobrim namerama ili da dobre stvari mogu izaći iz sebičnih motiva. Zato je mnogima tako teško da poveruju u nevidljivu ruku tržišta, mnogi na ovu metaforu čak gledaju s podsmehom. I kad se nešto dobro i kad se nešto loše dogodi, ljudska sklonost, i greška, je da se razlog uvek vidi u smišljenom delovanju pojedinaca.
Evo par činjenica koje spisak ne navodi, a koje bi svako ko razmišlja o uzrocima krize morao da ima u vidu.
Dick Fuld, direktor Lehman Brothersa, u samom vrhu liste, je pre krize bio milijarder, a finansijska kriza je njegovu ukupnu imovinu skratila za 90%. Ostao je sa 100 miliona dolara i između ostalog prodao kuću i umetničku kolekciju. Najveći deo njegovih prethodnih milijardu dolara imovine bile su akcije Lehman Brothersa, firme koju je vodio i koja je propala. Fuld je samo jedan ali tipičan slučaj -- većina čelnika najvećih banaka je slično prošla.
Nešto ispod na listi su Ralph Cioffi i Matt Tanin, niži menadžeri u Bear Sternsu. Ova dvojica su čak bila i krivično gonjena, ali su na sudu u oslobođeni. Jedan od dokaza odbrane: autentični e-mailovi u kojima se neposredno pre propasti hipotekarnih obveznica njih dvojica iskreno čude što neki dižu paniku oko veoma sigurnih hartija, hipotekarnih obveznica sa AAA rejtingom. Takođe, i oni su bili lično investirani u svoje fondove i sa krizom i lično izgubili.
Ne morate žaliti Fulda i ostale, ali ovakve činjenice su veoma važne za razumevanje krize. Po meni je glavna poruka da ni Fuld, ni gotovo bilo ko drugi, nije imao pojma šta se ustvari dešava. Ni regulatori ni eksperti, ni Ben Bernanke ni Tim Gajtner. Kompleksnost, konfuzija, nepredvidivost, nerazumevanje, neznanje, to su ključne reči za razumevanje ove krize.
Ali normalna ljudska sklonost je da se odgovornost za događaje pripisuje namernom i smišljenom delovanju ljudi. Uvek je teško shvatiti da se stvari tek tako od sebe dešavaju, da se neke loše stvari dešavaju uprkos dobrim namerama ili da dobre stvari mogu izaći iz sebičnih motiva. Zato je mnogima tako teško da poveruju u nevidljivu ruku tržišta, mnogi na ovu metaforu čak gledaju s podsmehom. I kad se nešto dobro i kad se nešto loše dogodi, ljudska sklonost, i greška, je da se razlog uvek vidi u smišljenom delovanju pojedinaca.