Čemu služi Građevinska direkcija Srbije?

Stvarno nemam pojma. Nekoliko puta sam pokušavao da saznam i najbliže što sam došao odgovoru je "Pa sada ničemu, ali oni su obnavljali zemlju posle bombardovanja". Jednom sam čuo i odgovor "Zidali su kuće u Jaši Tomiću."

Međutim, Politika nas obaveštava da će Građevinska direkcija Srbije sada zidati zgrade po Srbiji kako bi "pokazali da se bez preterano velikih ulaganja može postići ogromna ušteda energije koja je u svetu sve skuplja". Naravno, nijedno ulaganje nije "preterano veliko" kada se finansira iz budžeta.

Koliko ja vidim, oni su najobičnija građevinska firma i nema nikakve potrebe da budu državna Direkcija. Treba ih jednostavno privatizovati.

Liberalizam i konzervativizam

Ovde se često raspravljalo o tome šta je zapravo liberalizam ili libertarijanizam danas u svetu, ali i u Srbiji. Moj zaključak iz većine tih rasprava, i na ovom blogu ali i van njega, jeste da je svaki napor da se jasno iskristališe libertarijanizam kao dovršena ideologija koja bi se mogla u političkom prostoru jasno suprostaviti svim ostalim ideologijama, poput socijalizma, konzervativizma, nacionalizma itd, u osnovi beznadežan. Posebno je mislim pogrešan, pokušaj da se liberalizam oštro suprotstavi konzervativizmu i da se ideološki gradi na tom suprostavaljanju.

I neki doktrinarni liberali su doprineli ovoj grešci. Hajek je u svom eseju "Zašto nisam konzervativac" objašnjavao da politički prostor dele konzervativci, liberali i socijalisti. Konzervativac je samo blaža verzija socijaliste koji vuče ka etatizmu, kolektivizmu i ograničavanju idndividualnih prava, ali umerenije, dok liberal ima suprotan program od obojice – naglašava individualna prava i slobodu. Hajek se distancirao od konzervativizma, jer mu je smetalo što ga ponekad mešaju sa evropskim hrišćanskim konzervativcima koji su etatisti par exelence.

Međutim, ironično je da je taj isti Hajek razvio evoluciono objašnjenje ljudskog društva koje je u mnogim svojim elementima konzervativno: naglašavao je ustanove privatne svojine, tradicionalnog morala, kulture i religije za napredak društva, govorio o napretku kao posledici praktikovanja etabliranih običaja i praksi koje je vreme posvedočilo. Govorio je o privatnoj svojini i pravnom poretku kao o "kulturnim tabuima" koji se moraju bespogovorno poštovati ako društvo želi da napreduje. Bio je najveći kritičar konstruktivističkog racionalizma (videti Slavišin prethodni post), ideje da se društvene institucije moraju remodelovati po nekom racionalnom, "umskom" planu, u čemu je video zametak političkog totalitarizma. Sebe je karakterisao kao Starog Vigovca, sledbenika engleske vigovske partije, pre nego što je ona prihvatili utilitarizam i ideje francuske revolucije, a čiji je glavni ideolog bio Edmund Berk. Svako ko je čitao Berkova Razmišljanja o revoluciji u Francuskoj zna koliko bi taj čovek jezikom modernog levog libertarijanizma svakako morao biti opisan kao žestoki i potpuni konzervativac. Američki Očevi utemeljivači bi takođe morali biti opisani kao potpuni konzervativci jer su se kategorički protivili svemu što moderni progresivni libertarijanci smatraju važnim (čak su opravdavali i ropstvo). Ideje ograničene vlade, niskih poreza i male regulacije, minimalnog uplitanja politike u život pojedinca, neraskidivo su istorijski isprepleteni sa konzervativnim, tradicionalističkim pogledima na društveni život – verom u porodicu, tradicionalni moral, a neretko i religiiju. Aleksis de Tokvil je sa ushićenjem pisao o tome koliko evropski "prosvetitelji" greše u optuživanju religije za neprijateljstvo prema slobodi; on je u Americi video najslobodnije društvo na svetu, koje je istovremeno i najreligioznije. Najjači simboli slobode i autonomije pojedinca sastavni su deo političkog iskustva, zajedno sa njegovim programima i političkim manifestima, koje se današnjim preovlađujućim merilima mora kvalifikovati kao nesumnjivo "konzervativno" – američki Ustav, britanske povelje, filozofije većine pisaca koje smatramo važnim za klasično liberalnu tradiciju, uključujući Hajeka, sve to mora biti odbačeno ukoliko nam je cilj da liberalizam razdvojimo od konzervativizma.

Posebno je opasno kada ovu operaciju razdvajanja želimo izvršiti koristeći jezik, simbole i kategorije anglosaksonskog političkog iskustva. Upravo je Hajek objašnjavao u svojoj knjizi "Poredak slobode" da je američki konzervativizam zapravo najviša forma liberalizma, jer je sloboda najjača američka nacionalna tradicija. Govor o jednakim pravima, vladavini zakona, slobodnom tržištu i trgovini je legat američkog Ustava i Deklaracije nezavisnosti, a ne neki neodređeni san o sutrašnjem boljem svetu. Kad nam današnji američki libertarijanci, sa pretenzijom da budu nastavljači klasičnog liberalizma, govore o njegovom razdvajanju od konzervativizma, oni, između ostalog, pokazuju i koliko elementarno ne razumeju američku istoriju.

Dakle, nemoguće je liberalizam, još manje "libertarijanizam" odvojiti i suprotstaviti konzervativizmu a prišljamčiti modernom "progresivizmu" bez velikih šteta po eksplanatornu i ubeđivačku moć liberalnih ideja. Zato je veliki liberalni reformator Vaclav Klaus, napisao esej-odgovor na Hajeka, pod naslovom "Zašto jesam konzervativac".

A šta se dobija kad liberalizam probate u ime njega samog da definišete doktrinarnom sintezom sa socijalizmom ili državom blagostanja, pogledajte ovde. Dobijete ono što levi liberali sa Cato instituta afirmativno (!) nazivaju "Rawlsekianism", tj sinteza Hajeka i Rawlsa, filozofa čiji je centralni filozofski princip državna preraspodela dohotka u korist siromašnih i koji privatnu svojinu ne smatra legitimnim ljudskim pravom, već samo "ličnu svojinu", poput četkice za zube, kreveta ili šporeta, što su dozvoljavali i komunisti.

Opklada sa sobom

Evo kako ekonomisti mršave. Richard McKenzie se dobrovoljno obavezao da će ako ne uspe da izgubi 5 kila za dva i po meseca, jednom prijatelju platiti 500$.

To je verovatno najbolji način da sebe naterate da nešto uradite. I izgleda da ova strategija postaje sve popularnija -- ovde je specijalizovani sajt koji još nije počeo da radi, ali na kojem ćete moći da sklapate razne ugovore sa samim sobom. Ako ih ne ispunite, plaćate.