Pages

08 November 2007

George W. Bush i šimpanza

Ovo je prva stranica koja vam se otvori kada u Google-u otkucate "George W. Bush". Posle sajta Bele Kuće i odrednice na wikipediji, sledi na četvrtom mestu sajt pod naslovom "George Bush ili šimpanza", čiji podnaslov obećava detaljno poređenje fotografija jednog i drugog. Zatim sledi sajt o "mračnoj strani" američkog predsednika, i njegovom "ličnom i profesionalnom bezakonju" pa sajt o "bušizmima", pa tek posle 7 ili osam odrednica lični vebsajt američkog predsednika, na adresi georgewbush.com.

Ja mislim da bi Google mogao da u slučaju Billa Clintona stavi negde na treće mesto sajt Srpske Radikalne Stranke sa linkom ka knjizi vojvode Šešelja "Američko đubre i seksualni manijak Bil Klinton" (u engleskom prevodu, bogat je Google, može da plati radikalima prevod).

Svako ko vidi ovu prvu stranu Googla, i ako sve najgore misli o W. Bushu prosto mora da stekne neku simpatiju za njega. Ja oduvek imam pomalo ambivalentan stav prema njemu. S jedne strane, pre dosta godina sam izgubio svaku iluziju u nekakav liberalno-reformatorski kapacitet ovog predsednika i njegovo liderstvo u tom pravcu. S druge strane, ne mislim da je on najgora stvar koja je mogla da se desi Americi. Naprotiv. Histerična mržnja prema njemu i u Americi i drugde, koja najčešće potiče od ljudi koje ja smatram najvećim zlom, za mene je razlog da o njemu sudim uzdržanije nego što bih možda inače. U svakom slučaju, šta god Google govorio svojim zaista skandaloznim rangiranjem (ne verujem da je broj poseta sajtu kriterijum za to gde će biti smešten prilikom pretraživanja), mislim da će o njemu sud narednih generacija biti povoljniji od onog kome je izložen danas. Veliki deo propagande protiv Buša danas prosto neodoljivo podseća na propagandu protiv Regana. A znamo kako se to posle drastično promenilo.

Takođe, rat u Iraku je stvar po kojoj se najviše sudi Bušova politika danas. Ja mislim da on tu stoji bolje nego u domaćoj areni. Za godinu-dve Irak će verovatno biti na "zelenoj grani". I sva propganda o "novom Vijetnamu" i "kolosalnom promašaju u spoljnoj politici" će biti zaboravljena. Pojaviće se mnoštvo revizionističkih tumača koji će dokazivati da je to bio uspeh jednog vizionarskog, vilsonovskog političara. Ali, promašaji u unutrašnjoj politici, kao što je povećanje državne potrošnje, rent-seekinga, neuspeh u reformi penzionog sistema, i mnoge druge stvari, biće zaboravljene.

Nije mi jasno

Gledam neku emisiju na Fox-u i Zoran Ostojić iz LDP-a kaže da je sramota što RTS prenosi suđenje Šešelju.

Sećamo se da je B92 prenosio suđenje Miloševiću (čak je delom to platio USAID) i tada je to hvaljeno, jer je trebalo da pomogne da se Srbi konačno suoče sa zločinačkom prošlošću.

Nije mi jasno zašto je to sada problem.

Diletant

Zaista ne razumem zašto je predsednik Mihail Sakašvili uveo vanredno stanje. Posle samo šest dana protesta on je izveo policiju na ulice, silom rasterao demonstrante i zabranio rad opozicionim medijima. Na youtube-u ćete naći interesantan klip za poslednjih pedesetak sekundi programa jedne od ugašenih TV stanica.

I to nije sve. Pre nešto više od mesec dana Okruašvili, bivši ministar odbrane, unutrašnjih poslova, ekonomije i tužilac je optužio bivšeg prijatelja Sakašvilija da je naredio ubistvo lokalnog bogataša. Odmah je uhapšen zbog korupcije, da bi posle par dana njegova izjava data državnom tužiocu bila prikazana na nacionalnoj televiziji. Izvinio se predsedniku što ga je lažno optužio i priznao sve optužbe za korupciju.

Dijagnoza: Sakašvili je paranoik.

Ne znam šta me više nervira...

....kukanje zbog velikog uvoza ili kukanje zbog malog izvoza.

Kukanje zbog velikog uvoza mi uvek miriše na carine.

Kukanje zbog malog izvoza mi uvek miriše na subvencije.

Uzgred, ako izvoz ove godine bude 8,7 milijardi dolara, kao što Đelić kaže, to je pet puta više nego što je izvezeno 2000. godine (1,7 milijardi dolara). Nije loše, za samo sedam godina. Srećne 1990. je iznosio 5,8 milijardi.

Pre nego što mi neko prigovori što poredim babe i žabe (dolare iz 1990. i dolare iz 2007.) moram da napomenem da je tadašnji izvoz bio žestoko subvencionisan i politički motivisan, za razliku od ovog današnjeg. Ja u stvari mislim da će izvoz u 2007. godini biti realno viši nego ikada u istoriji Srbije.

Gordon Tullock o intelektualnoj klimi

Gordon Tullock piše u knjizi "Public Goods, Redistribution and Rent Seeking", o promeni dominantne intelektualne klime (moj prevod):

"Sećam se da je jedan od najboljih studenata na mojoj grupi na Pravnom fakultetu strpljivo objašnjavao meni, očigledno retardiranom studentu, da naravno da se socijalistička privreda mora brže razvijati od kapitalističke privrede, zato što grupa ljudi koja na centralnom nivou donosi odluke ima potpune informacije o svakom delu ekonomije, dok u kapitalizmu menadžeri znaju samo po jedan deo - onaj kojim se oni bave".

Takođe:

"Počev od kasnih 80-ih sve je ovo nestalo. Mislim da je kolaps komunističke države u SSSR-u, kao i prihvatanje kapitalizma u komunističkoj Kini i komunističkom Vijetnamu bio osnovni razlog za ovu promenu. Ali, nisam nikada pročitao da je bilo koji od ovih intelektualaca ponudio neko objašnjenje za promenu svog stava. U stvari, većina njih je potpuno zaboravila u šta su ranije verovali."

Moram da priznam da ne poznajem dovoljno modernu istoriju srpske intelektualne elite, ali mi se čini da se ovaj citat odnosi i na Srbiju.

Razvoj berze

Kao jedna od dobrih stvari Dinkićevog koncepta "privatizacije" nekih javnih preduzeća se pominje i razvoj Beogradske berze. Naime, neki misle da to treba da bude cilj za sebe. Ja se sa time ne slažem. To bi bilo kao kada bi se od države tražilo - "prodajte bolnice, kako bi podstakli tržište nekretnina", ili "otpustite 10.000 ljudi kako bi podstakli tržište rada".

Berza (kao ni tržište nekretnina, odnosno rada) nije nešto što treba veštački podsticati. Ako nema interesovanja za trgovinu na berzi - ok. Ako ima, opet ok. Država treba da odluku o privatizaciji javnih preduzeća donese potpuno ignorišući "interes berze". Ako neko tvrdi suprotno, budite sigurni da ili radi za Berzu, ili radi za neku brokersku firmu. Interes berze i brokera (da se trguje sa što više akcija, kako bi se uzelo što više para od provizije) nije u potpunoj saglasnosti sa interesom naroda (efikasna i dinamična privreda). Meni se čini da bi taj interes naroda mogao bolje da se ostvari potpunim zanemarivanjem interesa berze i prodajom većinskog paketa na tenderu.

Podsećanja radi, Beogradska berza je privatna firma, koja je organizovana kao zatvoreno akcionarsko društvo. Znači, dok kukaju kako treba izneti akcije javnih preduzeća na berzu, oni sami su zatvoreno društvo, čijim se akcijama ne trguje.