Pages

10 January 2009

Filibuster

Srpski parlament razmatra izmene poslovnika koje bi onemogućile blokiranje rada parlamenta. Jedna od mera o kojima se trenutno raspravlja je premeštanje rasprave o amandmanima u glavnoj sali parlamenta u skupštinske odbore.

Praksa opstrukcije rada parlamenta, filibuster, postoji u svim značajnijim demokratskim državama. U Senatu, na primer, je moguće blokirati raspravu višečasovnim držanjem podijuma. Senator može da priča satima, da čita kuvar ako želi, i na taj način praktično spreči usvajanje zakona. U praksi je dovoljno da neki senator kaže da ima nameru da blokira rad Senata da bi se od predloga odustalo. Jedino što može da spreči senatore da vrše opstrukciju je odluka Senata da spreči raspravu za šta je potrebna većina od 3/5 senatora. Filibuster budžetskih zakona je zabranjen. Na poslednjim izborima neostvareni cilj demokrata je bio da osvoje 60 senatorskih mesta potrebnih za sprečavanje opstrukcije rada Senata.

Sa druge strane u Kongresu praktično nije moguće blokirati raspravu. Proces usvajanja zakona podrazumeva predavanja nacrta veoma moćnim kongresnim odborima koji odlučuju da li će zakon biti prosleđen Kongresu na glasanje ili ne. Ukoliko zakon prođe odbor onda se alocira tačno vreme za raspravu o svakom zakonu. Lideri partija onda to vreme podele među kongresmenima koji su zainteresovani da diskutuju o tom zakonu. Kada vreme istekne mora se pristupiti glasanju što sprečava blokiranje rada parlamenta.

Smatram da nije u redu da vladajuća većina u Srbiji može prostom većinom da menja skupštinski poslovnik. Ipak, to nije najveći problem našeg parlamenta. Činjenica da naš parlament u praksi nije zakonodavno telo nego mesto gde se overavaju napisani predlozi je problematičnija. U Srbiji, i u većini drugih zemalja sa proporcionalnim sistemom, praktično nema podele vlasti na zakonodavnu i izvršnu. Jedino rešenje je da promenimo izborni sistem u većinski i da onda prepustimo zaista nezavisnim parlamentarcima da razviju bolji način funkcionisanja parlamenta. Skupština u kojoj poslanici predstavljaju građane a ne partijske lidere će biti moguća u dogledno vreme samo kao posledica dogovora Tadića i Nikolića o izmeni Ustava ukoliko bi te dve stranke osvojile ustavnu većinu. Korak na bolje bi bilo i formiranje dva doma gde bi neki poslanici bili birani proporcionalnim sistemom a drugi većinskim. Do tada, svaka izmena poslovnika i procedura u Narodnoj Skupštini je manje bitna.

"Javlja mi se" kurs

Press:
Miladin Kovačević naglašava da prioritet NBS-a i jeste odbrana kursa i da za to ima dovoljno deviznih rezervi... To, ipak, ne znači da NBS vodi politiku fiksnog kursa. To je politika „klizajućeg" kursa prema uslovima na tržištu ponude i tražnje.

Drugim rečima kurs se brani ali se ipak formira na tržištu. Ponavljanje da se formira na osnovu tržišnih principa je postalo dosadno. Slažem se da nemamo standardni fiksni kurs. Mi koristimo goru verziju tog modela gde fiksiramo kurs po potrebi, takozvani "javlja mi se" kurs. Klizajući kurs je samo eufemizam.

Još nešto. Od kada se to NBS konsultuje sa vladom, predsednikom i privrednicima oko nivoa kursa? Gde je tu nezavisnost centralne banke? Gde je tržišni princip na koji se pozivaju? Da Jelašić odluči da prestane da brani kurs koliko dugo bi još bio guverner?

Očigledno rešenje je iskoristiti ovu krizu kao izgovor za samoinicijativno uvođenje evra.