Pages

08 June 2011

S guvernerom u Zemlju čuda

NBS nam priprema mere koje mogu date dobre rezultate samo u Zemlji čuda. Odlučna da sistem dinarizuje pripremila je set mera koje će za rezultat imati sistemsko snižavanje blagostanja građana Srbije.

Uvodi se depozit za devizne pozajmice od 30%. Ovo će zaista kratkoročne dinarske kredite učiniti poželjnijom opcijom, ali ne tako što će oni postati jeftiniji, nego što će devizne pozajmice postati skuplje. Poenta je da banke neće promeniti inače ispravnu percepciju kvaliteta dinara, nego će samo plasirati više sredstava kroz dinarske kredite koji su sada skuplji od deviznih. Drugim rečima to je kao kada bi se "problem" relativne skupoće paradajza u odnosu na kupus i želje da se paradajz više koristi rešio administrativnim povećenjem cene kupusa.

Druga mera, za razliku od prve koja će dati rezultate, ali koji će biti loši za građane Srbije, je iz žanra epske fantastike. Da bi se sistem dinarizovao povećava se učešće za hipotekarne kredite u devizama na 20%, a za dinarke hipotekarne kredite neće biti učešća. E sad, to bi bilo lepo, ali u celoj galaksiji, među iole uračunljivim ljudima i ostalim formama vanzemaljskog života ne postoji neko ko bi odobrio dugoročni dinarski kredit, a i ako bi se takav avanturista pronašao sigurno je da bi mu kamatni kišobran bio jakoooooo veeeelikiiiii. Dakle, jedini rezultat biće da će još manje ljudi moći sebi da priušti stambeni kredit jer će morati za iole pristojan stan da skupe učešće od barem 10.000 EUR. Ova mera verovatno povlači i smanjenje subvencija za stambene kredite što je dobar scenario, ali može i dovesti do novih napada populizma i još većih budžetskih izdavanja. Tako se nastavlja tradicionalna politika, "ja u klin, ti u ploču" NBS i fiskusa.

Treće, nema više vezivanja za CHF. Odluka je donesena u lošem trenutku, jer sada ne postoji način da građani gube,imajući u vidu da je CHF rekordno visoko u odnosu na evro. Drugo,uvek se može promeniti CHF za evro. Ali da se ne vraćam na vreme kada regionalizacija nije bila aktuelna nego čudotvorni krediti.

Sveu svemu više rada na kvalitetu dinara, manje bavljenja posledicama bi bio bolji put.

Povuci, potegni

Slučaj izvoza subvencionisane šećerne repe u Hrvatsku je tragičan. Srbija subvencioniše proizvodnju šećerne repe, čiji se deo onda izveze u Hrvatsku za proizvodnju šećera, a odatle dalje u EU.

Ono što meni nije jasno je zašto se javnost sada skandalizuje nad ovim. Vlada Srbije, a bogami i glasači i mnogi ekonomisti, trebalo bi da budu jako zadovoljni ovim slučajem, jer se potpuno uklapa u preovlađujuću državno merkantilnu koncepciju ekonomije. Subvencionišu se obe stvari koje po većini treba subvencionisati: poljoprivreda i izvoz. Zar subvencionisanje šećerne repe ne podstiče proizvodnju šećerne repe? Zar to srpske proizvođače ne čini izvozno konkurentnijim od ostalih? Subvencijama smo pomogli konkurentnost ključne grane i povećali izvoz -- šta ima bolje od toga?

Ovo što se dešava sa repom je ustvari slučaj sa svakim poljoprivrednim i svakim izvoznim subvencijama. To što Srbija radi Hrvatskoj nije ništa drugo nego državno subvencionisani damping. Kada Kina šalje robu po damping cenama u Srbiju (ili SAD ili EU, nigde javnost nije ništa bolja po ovom pitanju), mi umišljamo da Kina vodi mudru politiku, da od toga mi nekako gubimo a Kina dobija. Ali sada se iz konkretnog primera sa repom jasnije vidi da je stvar potpuno obrnuta -- od vaših izvoznih subvencija dobijaju stranci, a gubite vi.

Press je shvatio da je u ovom slučaju Srbija ta koja gubi od sopstvenog subvencionisanja izvozne robe, a Hrvatska ta koja dobija. Samo još treba shvatiti da to što važi u ovom slučaju važi i uopšte. Ako ste protiv subvencionisanja izvozne šećerne repe, morate biti protiv svakog subvencionisanog izvoza, izvoznih kredita, Agencije za promociju izvoza -- jer sve to pomaže građanima i poreskim obveznicima Srbije koliko i ovo slanje subvencionisanje repe u inostranstvo.

Štaviše, ako uviđate od ove politike dobija Hrvatska a Srbija gubi, morali biste biti potpuno otvoreni za uvoz, a naročito za subvencionisani uvoz. Ako strani poreski obveznici hoće da vam pokriju deo prodajne cene, nemate zašto da se protivite.