Pages

27 July 2009

Pinker

Znamo od ranije da umesto što pitamo zašto postoji siromaštvo, trebalo bi da nas čudi zašto uopšte postoji nekakvo bogatstvo na svetu. Ista stvar je i sa ratom i nasiljem. Romantičari poput Rusoa su stvorili mit da je čovek jednom davno živeo u miru, slozi i relativnom izobilju, ali su ga onda nametnute društvene (kapitalističke) institucije pokvarile i stvorile ovu sadašnju bedu i haos. U stvarnosti je, međutim, bilo obrnuto. Opšte nasilje je norma, a ovaj relativni mir do kojeg je vremenom došlo je fenomenalno dostignuće našeg doba. Istoričari i antrolopozi su to ubedljivo pokazali, a psiholog Steven Pinker u poslednjih dvadesetak godina to najefektnije popularizuje:

U stvari, naši preci bili su daleko nasiliniji nego što smo mi danas. Nasilje je u opadanju već epohama, i mi danas verovatno živimo u najmirnijem trenutku otkako postojimo na Zemlji. ... Umesto da se pitamo „Zašto postoji rat?“ mogli bismo da se zapitamo „Zašto postoji mir?"

Pogledajte ceo tekst na NSPM.

Sertifikat, ponovo

Ja sam već jednom ovde pisao ranije o famoznom Obaminom sertifikatu o rođenju. Američki Ustav zahteva da predsednik bude "natural born citizen", tj rođen na teritoriji SAD. Još od prošle godine pojavile su se tvrdnje da on zapravo nije rođen u SAD, već u Keniji, jer je njegova polusestra navela jednu bolnicu na Havajima kao mesto rođenja, a on sam drugu. Dodatno, njegova baba po ocu tvrdila je svojevremeno da je on rođen u Keniji i da je ona prisustvovala rođenju. Pred izbore, država Havaji je izdala dvosmisleno saopštenje u kome se kaže da su dokumenti o rođenju kandidata Obame ispravni i da se drže u skladu sa zakonima države Havaji. Na sajtu Obamine kampanje se pojavila fotokopija sertifikata, ali se vrlo brzo ispostavilo da nije reč o originalnom sertifikatu (tzv "dužoj formi") koji sadrži sve podatke, uključujući i bolnicu u kojoj je dete rođeno, ime lekara koji je vršio porođaj, tačno vreme itd. Ono što je prikazanao je tzv. kratka forma, tj sertifikat koji se izdaje ne samo deci rođenoj na Havajima nego i onoj koja su rođena drugde, i koji se od strane američkih vlasti ne smatra validnim dokumentom ni za dobijanje vozačke dozvole. Interesantno da se vrlo slična afera dogodila i Džonu Mekejnu kada je Njujork Tajms izašao sa pričom da on nije "natural born citizen". I Mekejn je odmah obezbedio originalni sertifikat, "dužu formu", sa sve imenom bolnice i lekara na Panami gde je on rođen i Kongres je potvrdio da je Mekejn ispravan kandidat.

Obama nikada nije obezbedio istu tu vrstu sertifikata. Naprotiv, suočen sa desetinama privatnih tužbi raznih udruženja, što desničaraskih, što pripadnika njegove sopstvene stranke, on se izvlačio na tehnikalije i na sve moguće načine pokušavao da izbegne objavljivanje tog sertifikata. To je samo podgrevalo dalje spekulacije da on zapravo nije rođen u SAD, nego u Keniji, kako je tvrdila njegova baba, i da zapravo nema validan sertifikat, već samo onu skraćenu formu koju je njegova majka dobila po dolasku na Havaje iz Kenije. Drugi su spekulisali da jeste rođen u SAD ali da u tom sertifikatu možda piše nešto što Obama ne želi da se sazna, i što bi otkrilo da je zvanična priča koju je on o sebi ispleo lažna - recimo da Obama stariji nije njegov pravi otac ili nešto slično. Ali, šta god da je u pitanju, vrlo je nebično da Obama troši velike svote na sudske sporove da bi na legalsitičkim osnovama izbegao ili odložio objavljivanje sertifikata, umesto da prekrati sve spekulacije jednostavnim publikovanjem tog dokumenta i prikaže tako sve kritičare kao bolesne teoretičare zavere. Ako verujete da je sa Obaminim sertifikatom sve ok, njegovo ponašanje nema logike - ako je zaista rođen na Havajima, zašto ne objavi originalni sertifikat kao što je Mekejn učinio? Na to vrlo jednostanvo pitanje nema nikakvog odgovora.

Razlog zašto je on do sada uspeo sa tom strategijom izvrdavanja je saučesništvo i kukavičluk ne samo medija nego i republikanskih političara i mnogih konzervativnih novinara, publikacija i blogova. National Review, Wall Street Journal, Weekly Standard i ogorčeni konzervativni "mrzitelji" Obame poput Michelle Malkin su svi poslušno pristali uz zvaničnu verziju i osudili "ekstremističke" grupe koje pokreću to pitanje. Jedna od sofistikovanijih racionalizacija ovog kukavičluka je teorija da to samo pomaže Obami jer odvraća pažnju od realnih političkih pitanja. Stvarno? Pitanje da li je predsednik rođen u SAD ili ne je nevažno, kao što je nevažno gde je putovao kao student, šta sadrži njegov diplomski rad ili kakav mu je zdravstveni bilten. Svi ovi dokumenti, naime Obamin pasoš, diplomski rad, zdravstveni nalazi itd su zapečaćeni, isto kao i sertifikat o rođenju. Mi smo mislili da to može samo u Srbiji, ali evo može i u Americi, i to uz "konsenzus" levih i desnih mainstream medija, intelektualaca i političara!

Jedan čitalac me je izazvao jesenas pred izbore da se kladimo da će Obama biti izabran i da neće biti nikakvih problema sa njegovim sertifikatom. Ja sam odbio, jer je bilo jasno da se niko, ni Kongres, ni Vrhovni Sud, ni mediji, čak ni konzervativni aktivisti, neće usuditi da to pitanje pokrene. Zamislite da je Obama bio izabran 4 novembra a recimo 10 dana pred inauguraciju Vrhovni sud stopirao inauguraciju dok kandidat ne podnese sertifikat, koji on recimo nema. Zamislite šta bi sve bilo na kocki - osim što bi sam Obama bio politički uništen, slika Amerike kao rasno-tolerantnog društva bi bila takođe "uništena" - izabrali su prvog crnog predsednika i onda ga je zli Vrhovni Sud koji je Buša na "prevaru" ugurao u Belu Kuću, oborio na nekoj sitnoj tehnikaliji, protivno narodnoj volji. Ne bih bio baš u koži tih sudija; teško da bi njihova fizička bezbednost bila baš na visokim granama. Vrlo je verovatno da bi u tom slučaju sledili politički nemiri i možda nasilje velikih razmera. To bi bio samo još jedan dokaz o rasizmu Amerike. Niko ne bi to želeo. Ja sam bio vrlo tužan gledajući kako mnogi ljudi za koje sam inače mislio da su hrabri "kontraši" koji se ne libe da ostanu u manjini i budu ostrakizovani zbog svojih gledišta, podržavaju Obamu, iako on oličava sve ono protiv čega su oni inače. Recimo Kristifer Hičens, levičar koji je imao hrabrosti da podržava Bušov rat u Iraku, nije imao hrabrosti da bude protiv Obame. To bi postalo još mnogo gore da je pitanje sertifikata na relevantan način bilo postavljeno pre izbora ili barem pre inauguracije. Čuli bismo dosta o prevaziđenim zahtevima Ustava i vanrednim istorijskim okolnostima koji zahtevaju vanredno postupanje. Kolektivno ludilo koje je zavladalo svetom oko Obame pred izbore bi postalo još mnogo gore. Svi su imali interesa da gurnu pod tepih stvar, uključujući i Vrhovni Sud. Amerika jeste pravna država, ali sve ima svoje granice.

Tako je sasvim legitimno, i zapravo vrlo važno, ustavno pitanje da li je sadašnji predsednik SAD kvalifikovan za tu poziciju ostalo na marginama, u domenu raznih "ekstremističkih" grupa. Ali, ta činjenica ne bi trebalo da nas posebno impresionira, bar ne nas na blogu kao što je ovaj. Za 90% ljudi mi smo jednaki takvi ekstremisti. Ali, to ne znači da nismo u pravu. Najnoviji dokaz koliki je stepen samo cenzure ali i koliko su ekstremisti u pravu u ovom slučaju govor sledeći članak na inače vrlo dobrom i uglavnom objektivnom sajtu POlitico.com. Tesktopisac govori o priči o Obaminom sertifikatu kao o nekoj sumanutoj teoriji zavere, propuštajući da spomene i makar jednu bitnu činjenicu - uključujući i činjenicu da Obama uporno odbija da objavi svoj sertifikat, ili išta od kontradilktornih izjava članova njegove porodice. U komentarima ispod teksta "ekstremisti" postavljaju vrlo jednostavna pitanja slična onim koje sam ja postavio, dok pristalice na to nemaju nikakav odgovor osim smešnih uvreda i ad hominem diskvalifikacija. To svakom nepristrasnom posmatraču najviše govori.

Svinjarija u najavi

B92:
U Srbiji posluje skoro 700 licenciranih turističkih agencija, što je nerealno veliki broj agencija za srpsko tržište, tvrde u udruženju turističkih agencija.
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Radisav Stanković navodi da to pokazuje da je kriterijum za dobijanje dozvole prilično nizak.

Ako i prihvatimo da je 700 licenciranih tursitičkih agencija previše, iako ne znam po kom kriterijumu, iz toga nikako ne mora da sledi da je problem nizak kriterijum izdavanja dozvola. Možda ima dosta specijalizovanih agencija koje se bave specifičnim projektima, možda su neke agencije samo formalno registrovane ali se time više ne bave, možda je tržište dovoljno veliko za 700 agencija, možda... Mnogo je nepoznatih da bi direktor asocijacije samouvereno zaključivao da je kriterijum za dobijanje dozvola nizak. Šta je sledeće, predložiće da YUTA tenderski ili aukcijski prodaje propisani broj licenci ne bi li se rešio "problem" niskih kriterijuma?