Pages

17 September 2008

Recesija

Breme je u komentaru postavio pitanje o ekonomskoj situaciji u Americi. Da li je naš optimizam bio neopravdan odnosno da li je Amerika u recesiji. Ja sam postavio link za jedan optimističan tekst u Washington Postu. Tekst se između ostalog poziva i na rast GDP u Americi poslednjem kvartalu od 3.3%. O tome je skoro pisao i Slaviša.

Šta je recesija? Ne postoji vrlo precizna definicija mada se uglavnom definiše kao pad GDP dva kvartala uzastopno. Ovu definiciju je prvi pomenuo izvesni Julius Shiskin u tekstu u New York Timesu 1974. godine. On je recesiju definisao malo opširnije ali je u praksi zaživela ova jednostvna verzija.

Economist je objavio interesantan tekst Redefining recession u kome dovodi u pitanje korisnost ove definicije. Prvi i očigledan problem je što GDP može da fluktuira kvartalno tako da na primer u prvom i trećem kvartalu padne recimo 4% dok bi u drugom i četvrtom porastao za recimo 1%. Po definiciji ovo ne bi bila recesija iako dolazi do relativno dugoročnog pada GDP. Drugi i manje očigledan problem je što ova definicija ne uzima u obzir rast populacije. Relativno mali rast GDP sa velikim rastom populacije može u suštini da znači i realno smanjivanje GDP po glavi stanovnika. Na primer iako je za proteklih godinu i po dana Amerika imala veći rast GDP od Japana, ukoliko se uporedi GDP po glavi stanovnika imala je znatno manji rast jer se populacija u Japanu smanjuje dok u Americi raste.



Konačno problem predstavlja i činjenica da se GDP iznos kasnije revidira, u proseku za 0.4 procentna poena naniže na godišnjem nivou u Americi (od 1999). To je razlika između prvih i konačnih rezultata. Economist predlaže da se zbog pomenutih problema sa analizom GDP više pažnje posveti nezaposlenosti. Lakše se meri i cifre se ne menjaju kasnije a rast nezaposlenosti se do sada pokazao kao dobar indikator recesije, pogotovu u Americi jer je tržište rada dosta liberalno pa se promene u ekonomiji relativno brzo odražavaju na broj zaposlenih.

Jedna od mogućih posledica loše definicije recesije je kasno otkrivanje što onda odlaže primenu rešenja. Na primer u toku recesije se smanjuju kamatne stope jer ne postoji mogućnost izazivanja inflacije. Upravo to se desilo u Japanu 1997 - 1999 godine, kada je kasno otkrivanje recesije dovelo do prolongirane recesije i deflacije.

Definicija depresije, takođe nesavršena, je ozbiljna recesija, odnosno pad realnog GDP u dva uzastopna kvartala od preko 10 procenata. U suštini sve do velike depresije tridesetih godina sve recesiju su nazivane depresijom ali je kasnije skovan i novi termin. Dok Amerika nije imala depresiju od 1938. u Srbiji smo je osetili početkom devedesetih. To je možda i izvor mog optimizma. Usporavanje rasta, njegov blagi pad ili relativno mali rast nezaposlenosti ipak ne predstavlja kraj sveta, bez obzira što je u pitanju izborna godina.