Još da nađemo DSS i SPS-ov ekonomski program pa da odradimo jednu uporednu analizu. Do tada, evo su najvažniji delovi ekonomskog programa Johna McCaina:
Smanjenje cena - kroz privremeno ukidanje poreza na benzin i privremenu obustavu kupovine državnih rezervi nafte (manja potražnja znači nižu cenu benzina). Sviđa mi se što populizam u Americi podrazumeva smanjenje državnih prihoda. Kod nas se cene smanjuju predsedničkim dekretima i zabranom izvoza.
Smanjenje poreza - Ukidanje alternativnog minimalnog poreza koji plaća srednja klasa čime bi svaka porodica uštedela oko 2,700 dolara. Najavljuje i dupliranje otpisa (tax exemption) za svako dete sa 3,500 na 7,000 i smanjenje poreza na imovinu. Takođe najavljuje zadržavanje relativno niskih poreza na dividende i na kapitalnu dobit (Buš je samo privremeno smanjio ove poreze). Konačno, dozvolio bi da se amortizacija obračuna u celom iznosu u godini u kojoj je oprema nabavljena.
Teže povećati porez - McCain se zalaže da za povećanje poreza bude potrebna većina od tri petine u kongresu.
Ukinuti porez - na internet i na korišćenje mobilnih telefona.
Veto za earmarks - neće potpisati nijedan zakon gde postoje skriveni troškovi ili povlastice pojedinim kompanijama što je inače prilično sraman (ako ne skup) problem američke federalne potrošnje.
Reforme - reformisanje penzionog sistema, balansiranje budžeta, kontrolisanje troškova zdravstva deregulacijom.
Manje carine - smanjiće carine i vancarinske barijere
Stambeni krediti - otprilike ko god ne može da otplati kredit bi dobio refinansiranje na 30 godina sa fiksnom kamatnom stopom. Ovaj kredit bi garantovala država. Nije jasno šta se dešava ako dođe do defoltiranja i po novim uslovima. Nažalost ova mera će itekako koštati poreske obveznike. Takođe, McCain najavljuje hapšenja ljudi (hoštaplera) iz kreditne industrije koji su prekršili zakon. Malo me podseća na Tomu i reviziju privatizacije.
Studentski krediti - obećava da neće biti nestašice studentskih kredita, država je tu da bude lender of last resort. Ne treba gubiti vreme, odmah uvesti državne fakultete.
Po meni su samo poslednje dve tačke loše, što zaista nije strašno. Jako je važno da se "obavezao" da neće povećavati porez pošto mu je to bila glavna zamerka. Samo je još LDP-ov program bolji od njegovog.
15 April 2008
Dvadeset mera, jedna po jedna
Ovih dvadeset mera koje je za ekonomiju smislila koalicija DS-G17 je toliko pogrešno i kontraproduktivno da zaslužuju da ih jednu po jednu polako do izbora disektujemo. Nadam se da će mi se kolege priključiti. Kada posmatram ekonomsku politiku u poslednjih osam godina meni je najveća dilema da li najveći broj tih mera koje smisle proističe iz koristoljublja (uključujući tu ne samo materijalno profitiranje nego i motiv da se prikupe glasovi) ili iz prostog neznanja. Meni se čini da naši političari kao kreatori ekonomske politike, često ekonomisti, magistri ili doktori nauka sa Ekonomskog fakulteta, ne razumeju neke osnovne principe u ekonomiji. Često izmisle nešto što je za ekonomiju čist gubitak, a da ni oni sami ne dobiju ništa od toga. Tako mi izgleda i iz ovih 20 tačaka.
Evo uzmimo slučajan uzorak, tačku 7: Sva nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva imaće obezbeđenu sigurnost, kroz podršku od 50.000 dinara godišnje.
Suma nije velika, ali šta ova mera u principu ekonomski znači? Da se poljoprivrednim gazdinstvima daje podsticaj da budu nekomercijalna. Ako su ti ljudi siromašni, onda treba da dobiju socijalnu pomoć. To bi bilo potpuno u redu. Ali ova mera je direktno ohrabrivanje jedne nekomercijalne aktivnosti. A ohrabrivanje nekomercijalne aktivnosti je samo drugi izraz za ohrabrivanje pravljenja ekonomske štete. To je kao da država plaća nekome da lomi prozore.
Evo uzmimo slučajan uzorak, tačku 7: Sva nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva imaće obezbeđenu sigurnost, kroz podršku od 50.000 dinara godišnje.
Suma nije velika, ali šta ova mera u principu ekonomski znači? Da se poljoprivrednim gazdinstvima daje podsticaj da budu nekomercijalna. Ako su ti ljudi siromašni, onda treba da dobiju socijalnu pomoć. To bi bilo potpuno u redu. Ali ova mera je direktno ohrabrivanje jedne nekomercijalne aktivnosti. A ohrabrivanje nekomercijalne aktivnosti je samo drugi izraz za ohrabrivanje pravljenja ekonomske štete. To je kao da država plaća nekome da lomi prozore.
Dvadeset mera
Kategorija:
Politika
Mlađan Dinkić je predstavio ekonomski program koalicije "Za evropsku Srbiju". Boga mi, imaju dosta ideja kako će sve da potroše naše pare. Od 20 predloženih mera, 14 predstavljaju povećanje javne potrošnje kroz uvođenje novih programa. I tu zaista ima para za sve - i za poljoprivrednike i za inovatore i za investitore i za učenike i za studente (ali samo za one dobre) i za trudnice.
Od ostalih 6 mera, 5 se navodno odnosi na smanjenje poreza. Kažem navodno, jer je jedna od stavki u okviru smanjenja poreza i "uvođenje progresivne skale za naplatu godišnjeg poreza na dohodak imućnijih građana". Pod jedan, to već postoji. Pod dva, besmisleno je to staviti pod stavku "smanjenje poreza". Pozdravljam sledeće stvari - smanjenje carina na automobile i smanjenje poreza na promet stanova i automobila na 1%. Tačka 20 je takođe dobra.
Kako može ova koalicija da napravi ekonomski program, a da u njemu ni ne pomene budućnost javnih preduzeća, članstvo u Svetskoj trgovinskog organizaciji, reformu penzijskog sistema, ili reformu finansiranja zdravstva, meni stvarno nije jasno.
Sve u svemu, treba da ih bude sramota. Ako koalicija DS-G17 ne može da smisli ništa pametnije od ovoga, počinjem da se manje pribojavam rezultata izbora.
Od ostalih 6 mera, 5 se navodno odnosi na smanjenje poreza. Kažem navodno, jer je jedna od stavki u okviru smanjenja poreza i "uvođenje progresivne skale za naplatu godišnjeg poreza na dohodak imućnijih građana". Pod jedan, to već postoji. Pod dva, besmisleno je to staviti pod stavku "smanjenje poreza". Pozdravljam sledeće stvari - smanjenje carina na automobile i smanjenje poreza na promet stanova i automobila na 1%. Tačka 20 je takođe dobra.
Kako može ova koalicija da napravi ekonomski program, a da u njemu ni ne pomene budućnost javnih preduzeća, članstvo u Svetskoj trgovinskog organizaciji, reformu penzijskog sistema, ili reformu finansiranja zdravstva, meni stvarno nije jasno.
Sve u svemu, treba da ih bude sramota. Ako koalicija DS-G17 ne može da smisli ništa pametnije od ovoga, počinjem da se manje pribojavam rezultata izbora.
M.K. suvi genije
Kategorija:
Politika
Znamo već neko vreme da Kurir često prenosi neproverene informacije, kao na primer u jučerašnjem broju da su beogradski reperi pobegli od Ane Nikolić. Danas prenose podjednako neubedljive zaključke sa okruglog stola o ekonomskim alternativama Srbije organizovanog od strane Centra za geostrateška istraživanja (nikad čuo).
Naš stari prijatelj, Mlađen Kovačević, tom prilikom je izjavio da nije tačno da se prosečan dohodak po glavi stanovnika nekoliko puta uvećao i čak nazvao ekonomske ministre iz prethodnih vlada lažnim ekonomistima i neznalicama. Naime, brilijantni Kovačević tvrdi da se od 2000. do 2006. BDP povećao samo za 46 procenata. Pre će biti da je Kovačević neznalica. BDP je u dolarima rastao više zbog realne apresiacije dinara. Kako je dinar u proteklih osam godina jačao tako se i naš BDP u dolarima povećavao, znači daleko više od 46%. Ovo nije baš najidealniji indikator ali da bi proverili ove cifre uporedite plate u dolarima 2000. i danas.
Kovačevićev kolega po genijalnosti, prof. dr Jovan Dušanić, rekao je da je stanje srpske privrede teže nego 2000. jer se država dodatno zadužila u inostranstvu. Ko god bi menjao 2008. za 2000. neka izvoli. Meni se čini da je dug kao procenat BDP-a niži sada nego 2000. Sigurno Marko ima neke brojke.
Okrugli sto bi bio skroz tužan da nije bilo profesora Danijela Cvijetičanina koji je preporučio da država treba da oslobodi privredu tutorstva. Ko se ne seća profesor Cvijetičanin je mislim do 2004. bio aktivan u DSS i spremio tada najliberalniji ekonomski program, u međuvremenu se povukao iz politike, ali je ostao glas razuma.
Naš stari prijatelj, Mlađen Kovačević, tom prilikom je izjavio da nije tačno da se prosečan dohodak po glavi stanovnika nekoliko puta uvećao i čak nazvao ekonomske ministre iz prethodnih vlada lažnim ekonomistima i neznalicama. Naime, brilijantni Kovačević tvrdi da se od 2000. do 2006. BDP povećao samo za 46 procenata. Pre će biti da je Kovačević neznalica. BDP je u dolarima rastao više zbog realne apresiacije dinara. Kako je dinar u proteklih osam godina jačao tako se i naš BDP u dolarima povećavao, znači daleko više od 46%. Ovo nije baš najidealniji indikator ali da bi proverili ove cifre uporedite plate u dolarima 2000. i danas.
Kovačevićev kolega po genijalnosti, prof. dr Jovan Dušanić, rekao je da je stanje srpske privrede teže nego 2000. jer se država dodatno zadužila u inostranstvu. Ko god bi menjao 2008. za 2000. neka izvoli. Meni se čini da je dug kao procenat BDP-a niži sada nego 2000. Sigurno Marko ima neke brojke.
Okrugli sto bi bio skroz tužan da nije bilo profesora Danijela Cvijetičanina koji je preporučio da država treba da oslobodi privredu tutorstva. Ko se ne seća profesor Cvijetičanin je mislim do 2004. bio aktivan u DSS i spremio tada najliberalniji ekonomski program, u međuvremenu se povukao iz politike, ali je ostao glas razuma.
Ubij glasnika koji nosi dobre vesti
Znate da postoji ta priča o tome da niko ne voli da donosi loše vesti jer postoji opasnost da ga ubiju. Međutim, očigledno se od onda nešto debelo promenilo jer danas ako pričaš katastrofične priče ljudi te vole i cene, a ako kažeš "pa i nije tako loše" rizikuješ da budeš prezren.
Recimo, kakvi bi bili komentari na izjavu "Ekonomska situacija u Srbiji je verovatno bolja nego ikada u istoriji"? A na izjavu "Nikad nije bilo gore nego sada"? Sve dok kukaš kako nikad nije bilo gore, na sigurnom si.
Slično se desilo pre nekog vremena desilo kada je Vlada izašla sa novim podacima iz Ankete o životnom standardu u Srbiji. Anketa je pokazala da je procenat ekstremno siromašnih opao od 2002. do 2007. sa oko 10% na oko 6,5%. U stvari, broj 6,5% nije tačan, jer je u međuvremenu promenjena metodologija. Da je zadržana stara metodologija, broj bi bio oko 5%, što znači da se broj siromašnih prepolovio. Međutim, pogledajte komentare. Ljudi "znaju" da taj broj nije tačan i da u Srbiji živi mnogo više siromašnih.
O čemu se tu radi? Ja moram da priznam da ne znam. Čini mi se da ljudi jednostavno vole kukanje i narikanje, ne vidim drugo obrazloženje. Da je anketa pokazala da je u Srbiji 95% siromašnih, možda bi onda čitaoci Politike bili zadovoljni. Posebno je iritantno to što sam potpuno ubeđen da nijedan od komentatora ne spada u grupu siromašnih.
Recimo, kakvi bi bili komentari na izjavu "Ekonomska situacija u Srbiji je verovatno bolja nego ikada u istoriji"? A na izjavu "Nikad nije bilo gore nego sada"? Sve dok kukaš kako nikad nije bilo gore, na sigurnom si.
Slično se desilo pre nekog vremena desilo kada je Vlada izašla sa novim podacima iz Ankete o životnom standardu u Srbiji. Anketa je pokazala da je procenat ekstremno siromašnih opao od 2002. do 2007. sa oko 10% na oko 6,5%. U stvari, broj 6,5% nije tačan, jer je u međuvremenu promenjena metodologija. Da je zadržana stara metodologija, broj bi bio oko 5%, što znači da se broj siromašnih prepolovio. Međutim, pogledajte komentare. Ljudi "znaju" da taj broj nije tačan i da u Srbiji živi mnogo više siromašnih.
O čemu se tu radi? Ja moram da priznam da ne znam. Čini mi se da ljudi jednostavno vole kukanje i narikanje, ne vidim drugo obrazloženje. Da je anketa pokazala da je u Srbiji 95% siromašnih, možda bi onda čitaoci Politike bili zadovoljni. Posebno je iritantno to što sam potpuno ubeđen da nijedan od komentatora ne spada u grupu siromašnih.
Ja u ovo ne verujem
Blic prenosi sledeće:
Ministar finansija Mirko Cvetković izjavio je danas da je delegacija Srbije u Vašingtonu od predstavnika Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda zatražila da se više angažuju i ulože više sredstava u Srbiju.
Ja to ne verujem. Zašto? Prvo, zato što ljudi koji su u Vladinoj delegaciji dobro znaju čemu služe pare MMF-a. Drugo, što se Svetske banke tiče, ti isti ljudi znaju da ne mogu da potroše ni ono što je do sada ugovoreno, niti mogu uopšte da ratifikuju u Skupštini nove ugovore. Meni se čini da je ovo novinar prosto izmislio.
Ministar finansija Mirko Cvetković izjavio je danas da je delegacija Srbije u Vašingtonu od predstavnika Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda zatražila da se više angažuju i ulože više sredstava u Srbiju.
Ja to ne verujem. Zašto? Prvo, zato što ljudi koji su u Vladinoj delegaciji dobro znaju čemu služe pare MMF-a. Drugo, što se Svetske banke tiče, ti isti ljudi znaju da ne mogu da potroše ni ono što je do sada ugovoreno, niti mogu uopšte da ratifikuju u Skupštini nove ugovore. Meni se čini da je ovo novinar prosto izmislio.
Politička kafa
McDonalds, koji se nedavno upustio u biznis sa kafom, sada ima sajt za svoju "nesnobovsku kafu". Podrazumeva se da kad kažu "snobovska" misle Startbucks. Demokrate u Starbucks, Republikanci u McCafe.
Subscribe to:
Posts (Atom)