Pages

03 April 2008

Hitler i Jesse Owens

Gledajući na Wikipediji istoriju nacističke Nemačke, došao sam i do sledeće informacije. Sećate se priče kako je navodno Hitler odbio da pozdravi Jesse Owensa, američkog sprintera? Taj događaj se jeste desio, ali izgleda ne Ovensu, već izvesnom Corneliusu Cooper Johnsonu. A evo šta kaže Ovens: "When I passed the Chancellor he arose, waved his hand at me, and I waved back at him. I think the writers showed bad taste in criticizing the man of the hour in Germany."

Evo šta je još rekao: "Hitler didn't snub me—it was FDR who snubbed me. The president didn't even send me a telegram." Navodno je Jesse Owens stalno ponavljao ovu rečenicu u kampanji za Alfa Landona (FDR-ovog republikanskog protivkandidata na izborima 1936. godine). Izvor za ovo je knjiga Triumph, praktično biografija Jesse Owensa, koja je objavljena prošle godine.

Zašto baš Jevreji?

Bryan Caplan prenosi isečke intervjua sa Hitlerom iz 1922. godine. Na pitanje novinara Josefa Hella "Zašto želi da uništi Jevreje, naciju kojima Nemci i svi Arijevci, ako ne i ceo svet, duguju nemerljivo mnogo u buvalno svim oblastima umetnosti i nauke", Hitler kaže:

"Sasvim je jasno, a mnogo puta je dokazano i u praksi, da borba za ideje, za poboljšanja bilo koje vrste, moraju biti potpomognuta i borbom protiv neke društvene klase. Moj cilj je da pokrenem prvorazredni revolucionarni pokret, bez obzira na to koje metode i sredstva moram da upotrebim. Ranije revolucije su bile usmerene ili protiv seljaka, plemstva i sveštenstva, ili protiv dinastija i mreže njihovih vazala, ali ni u jednom slučaju revolucija nije uspela bez postojanja nekog gromobrana, nekog ko bi prikupljao i usmeravao mržnju naroda. Sa ovime na umu, analizirao sam ranije revolucije i postavio sebi pitanje - na koju rasu u Nemačkoj bih mogao da usmerim svoju propagandu i mržnju, kako bih povećao šanse za uspeh? Morao sam da pronađem pravu žrtvu, neku protiv koje bi borba imala smisla, u materijalnom smislu. Uveravam vas da sam analizirao sve moguće odgovore na ovo pitanje i došao do zaključka da bi kampanja protiv Jevreja bila i popularna i uspešna. Malo je Nemaca koji nisu nezadovoljni ponašanjem Jevreja ili koji nisu na neki način pretrpeli štetu zbog Jevreja. Neproporcionalno svom malom broju, Jevreji imaju bogatstvo, koje se može lako staviti u službu države i javnosti kao što se to ranije radilo sa bogatstvima manastira, plemstva i sveštenstva. Jednom kada se mržnja i borba protiv Jevreja zaista podstaknu, njihov otpor će se nužno slomiti vrlo brzo. Potpuno su bespomoćni i niko im neće pomoći."

Sve u svemu, sasvim je jasno da je Hitler, u svojoj želji za vlašću, razmišljao kako bi do vlasti mogao doći. Tako mu je palo na pamet da su Jevreji suviše slabi da bi mogli da se brane, a da u narodu i onako tinja nezadovoljstvo prema njima. Sabrao je dva i dva i rekao sebi - ako uspem da Nemce ubedim da su nam Jevreji neprijatelji, Nemci će u meni videti spasioca i izabrati me da ih vodim. Meni samo nije jasno kako i zašto se narod uvek tako lako upeca na glupe i providne trikove političara.