Pages

27 February 2008

Gasni sporazum

Pomalo smo već zaboravili da je pred predsedničke izbore potpisan pred-sporazum između Vlade Srbije i Rusije o izgradnji gasovoda i prodaji NIS-a Gaspromu. Taj ugovor je obljavljen na sajtu Vlade Srbije. Juče je potpisan još neki dodatni sporazum, ali o njegovom sadržaju još uvek ne znamo ništa.

Sporno je od početka nekoliko stvari - odredba ugovora po kojoj u kompaniji koja će upravljati gasovodom ruska strana ima 51% učešća a srpska 49%, i drugo - privilegovana prodaja NIS-a bez tendera. Na kraju, kao treća stvar, dok se ne objavi i najnoviji sporazum, mi ne znamo ništa ni o tome ko će arbitrirati u slučaju kršenja sporazuma od strane ruske strane u pogledu investicija ili ekoloških obaveza, ili pak različitog tumačenja odredbi sporazuma. Ako sudimo po analogiji sa kolonijalno-ropskim odnosom koji je do sada postojao između dve vlade, izgleda da će Rusi obavljati i ovaj zadatak.

Što se prve stvari tiče, vlasničkog udela u novoj gasnoj kompaniji, predsednik Tadić je u nastupu iskrenosti pred same izbore saopštio zašto je zapravo prepušten većinski udeo Rusima (što je neuobičajeno, jer su recimo Bugari koji su takođe napravili ugovor sa Gaspromom, obezbedili 50% učešća): on je naime prvi došao na ideju da se gradi gasovod sa Rusima, još 2004, doduše on je tada mislio da srpska strana treba da ima 50% učećšća, ali dodaje Tadić "Rusija nije tada bila ovako ekonomski u usponu kao sada, niti je tako odlučno podržavala našu politiku oko Kosova". Time je predsednik direktno na Televiziji B 92, emisija Poligraf, (22 min 10 s. snimka i dalje) priznao da je ceo aranžman sklopljen kao uzvratna usluga za rusku podršku oko Kosova, odnosno da je 51% i NIS moralo da bude dato, jer je Rusija u međuvremenu pojačala podršku Srbiji oko Kosova. Da postoji pravna država u ovoj zemljji, predsednik i premijer bi odgovarali za sklapanje štetnog ugovora, a možda i za nacionalnu veleizdaju jer energetsku sigurnost zemlje vezuju za državnu naftnu kompaniju jedne strane zemlje. Video snimak ove emisije bio bi ključni dokaz na procesu protiv predsednika.

Šta sledi iz ovih 51% Gasproma? U istom intervjuu predsednik kaže da je "politika jednako energija". Da tačno tako, i to možemo da vidimo na primeru korišćenja Gasproma prema zemljama kao što je Ukrajina. U sred zime, ili pred izbore, ispostavi se da će Gasprom zavrnuti slavine ako se ne plati dodatnih 500 miliona ili 2 milijarde ili 5 milijardi na ime odjednom nastalog "duga". Koji će biti oprošten ako pobedi na izborima onaj ko treba (neki sprski Janukovič, kojih, dao Bog ima koliko hoćete). Rusija, dakle, koristi prirodne resurse koje ima da bi širila svoje imperijalne političke ambicije kroz subvencionisanu prodaju resursa poslušnim državama i ucenjivanje neposlušnih prelaskom na tržišne (ili češće "tržišne" uslove) uslove. Da li biste volili da odluku o izborima i političkoj orijentaciji vaše vlade donosi jedna strana zemlja, i to ne bilo koja, nego Rusija Vladimira Putina i njegovih saradnika iz nereformisanog KBG?

Eto, "to je nama naša Vlada dala". I predsednik.

No, čak i da se manemo ideoloških procenjivanja ovog što se desilo - šta vama prvo padne na pamet kada neko u ime države sklopi očigledno štetan ugovor o recimo prodaji državnog preduzeća ili ulaska u veliki posao po očigledno vanrednim i nepovoljnim uslovima (kao što je onih 51% Gaspromu koje nije mogao da dobije u Bugarskoj)? Meni prvo na pamet pada korupcija. Kada srpska Vlada sklopi sporazum o izgradnji gasa, i za razliku od recimo Bugarske, ne uspe da obezbedi barem polovinu vlasništva nad zajedničkom gasnom kompanijom, onda ja zaključujem da su ugovarači posla sa srpske strane korumpirani. A ako nisu korumpirani onda su nekompetentni, što je možda još gore.

LibeK

Skoro sam slušao raspravu kako je sva omladina socijaldemokratski orijentisana. Izgleda da ipak to nije slučaj. Nedavno je registrovan Libertarijanski Klub "Libek". Svi osnivači su u srednjim dvadesetim godinama i uglavnom dolaze sa FPN, Pravnog i Ekonomskog fakulteta. Neki od ciljeva ove organizacije su da okuplja zainteresovane za oslobađanje od državnog paternalizma i razvijanje interesa za političku filozofiju libertarijanizma. LibeK će se truditi da upozna javnost sa libertarijanskim principima.

Ja sam imao prilike da upoznam neke od osnivača i impresioniran sam njihovim filozofkim veštinama. Meni filozofija nije jača strana ali pošto me razgovori sa njima podsećaju na razgovore sa Ivanom i Miss T. rekao bih da su sjajni. Sigurno je da imaju dosta znanja da prenesu drugima. Pored toga entuzijazam kojim prilaze celom projektu je za svaku pohvalu. Ja se prijavljujem za članstvo u novoj organizaciji a to preporučujem i ostalim libertarijancima.

Organizaciju vode Miloš Nikolić i Jelena Čupać. Možete ih kontaktirati putem mejla (ciju123@yahoo.com).

Big Picture

Kada je izbio incident sa Peščanikom u Aranđelovcu pre dva meseca, ja sam predvideo da to najavljuje skori raspad vladajuće koalicije, povratak jednoj vrsti Miloševićeve politike iz 1990-ih, uz samoizolaciju od Zapada i progon izdajnika, a kao direktni izraz ove promene politike predvideo izbacivanje DS i privhatanje radikala u Vladu od strane Koštunice.

Stvar koju nisam tačno predvideo tiče se Demokratske stranke. Nisam, naime, mogao da pretpostavim da će se ova neizbežna promena politike ka radikalsko-miloševićevskom izolacionizmu i (samo) destrukciji za koju je Koštunica suvereno odlučio da se ima desiti, dogoditi uz aktivno učešće i aminovanje same Demokratske stranke. I da shodno tome radikali neće ni morati da personalno uđu u vlast, da bi njihova politika trijumfovala. Boris Tadić radi odličan posao za radikale, tako da Koštunica može i da toleriše njegove ljude u Vladi.

U međuvremenu, da stvar bude zabavnija i apsurdnija, Boris Tadić je pobedio na predsedničkim izborima sa parolom " Da osvojimo Evropu zajedno", pošto je prethodno naplašio birače da ako Toma pobedi to će značiti katastrofu, samoizolaciju Srbije i njen povratak u 90-e. No, pet dana posle izbora Tadić je krenuo sam da svojski radi na tom istom povratku Srbije u 90-e, i njenoj samoizolacijji od Zapada, što aktivno, a što pokrivanjem najgorih svinjarija Koštunice i njegovih ministara, poput državno organizovanih i podsticanih paljevina i rušenja po Beogradu i Kosovu, ili političke i medijske podrške minstara istima, ili vremenski negoraničenog odustajanja od bilo kakvih EU integracija.

Najnoviji primer u seriji neopisivih blamaža i samoponiženja Demokratske stranke jeste sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost gde je trebalo da se raspravlja o odgovornosti policije što je tolerisala pomenute svinjarije, a gde nikakav zaključak nije postignut, i gde je čak, po rečima kabineta premijera "policija pohvaljena zbog načina na koji je reagovala na proteste 22 febraura" (tj što je pustila "demonstrante" da mirno spale američku i demoliraju hrvatsku ambasadu i unište širi centar grada).

Ne znam koliko još ima naivnih koji bi poverovali u izgovor da se demokrati ostajući u ovakvoj vladi zapravo žrtvuju da ne bi došli radikali. (A i što da ne dođu kad je ova politika takva da joj oni nemaju šta prigovoriti?). Meni mnogo uverljivije izgleda klasični public choice argument vlastoljublja i korupcije, nego argument plemenitog samožrtvojvanja na oltaru otadžbine. Neki u DS poput Tadića i Jeremića su naprosto osobe bez ikakvog integriteta kojima je samopromocija, slikanje i bivanje na važnim položajima jedina politika i jedina ideologija ("mama, vidi što sam važan"), a sve ostalo, uključujući i parole u kampanji, besramno i direktno laganje birača ili učešće u katastrofalnim politikama - samo sredstvo (ili cena) za ostvarenje tog cilja. Većini ministara i članova raznih upravnih odbora je bivanje u vlasti način za krađu i korupciju: ja verujem da je većina DS-ovih ministara i funkcionera naprosto toliko korumpirana da se oni strašno plaše silaska s vlasti, više nego političke kazne na narednim izborima za ovo što sada rade. Prosto, lični i usko-grupni finansijski i korupcioni dobici od bivanja u vlasti su izgleda toliki da prevazilaze bilo kakve političke ili moralne, ili čak stranačke gubitke. Dragi prijetelji, nema to nikakve veze sa patriotizmom (kad neko kaže da iz patriotizma podnosi neku REALNU žrtvu, onda možemo da mu verujemo ili ne verujemo, ali kad neko kaže da iz patriotizma mora da OSTANE NA VLASTI, onda hmm...moramo da budemo jako glupi da bismo mu verovali).

I sad, ne zamerite mi, ali sve ovo je boljа varijanta. Gore je da ljudi iz DS zaista stoje, politički i ideološki, iza ovoga što (ne) rade poslednje dve nedelje. Onda mislim da nam stvarno ne bi bilo nikakvog spasa.

Novi izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije

Savet za borbu protiv korupcije nastavlja svoju dosadašnju borbu za prava potlačenih i prevarenih. U novom izveštaju Savet analizira preuizimanje akcija Luke Beograd. Samo jednu stvar nisu naveli - ko je koga korumpirao.

Savet suštinski tvrdi da nije dobro ukrupnjavati vlasništvo nad firmama jer se tako firme povlače sa berze. Pozitivni deo analize je tačan - ukrupnjavanje skoro po definiciji znači upravo to, ali normativni deo, da je to loše, nije uopšte očigledan. Takođe, kažu da je kupac Luke Beograd stekao monopol nad građevinskim zemljištem u Beogradu. Meni ova tvrdnja deluje netačno iz više razloga, ali ne bih u to da ulazim. Takođe, Savet daje preporuke Vladi da treba da se ojačaju prava manjinskih akcionara, kao i da je ovako ugrožen interes "tržišta kapitala". Ne bih da previše kritikujem Savet, jeste ova kupovina Luke Beograd problematična, ali iz nekih drugih razloga.

Koliko ja vidim ovaj slučaj, osnovni problem je tretman građevinskog zemljišta, koje je još uvek državno. To znači da firma, koja ima zgradu od 1000 kvadrata na zemljištu od 10 hektara u centru grada, u svom bilansu stanja ima samo tu zgradu, jer na zemljištu ima samo "pravo korišćenja". Naravno, u praksi je to slično vlasništvu nad tim zemljištem, ali to "slično" nije "isto" u pravno-formalnom smislu, te se zemljište ne može naći u aktivi firme, što znači da je knjigovodstvena vrednost firme sigurno potcenjena. To u načelu ne treba da utiče na tržišnu vrednost akcija firme, ali u Srbiji ipak utiče, jer se i cena na berzi i minimalna cena za ponudu za preuzimanje zasniva na knjigovodstvenoj ceni, ako nije bilo trgovanja na Berzi, a može da ga ne bude, ako to ne želi direktor firme.

Drugi je problem vezan za urbanističko planiranje. U zavisnosti od planirane namene zemljišta (industrijsko, komercijalno, stambeno) njegova vrednost veoma varira. Tako je zaista moguće da se korumpiranjem gradskih (opštinskih) vlasti, vrednost zemljišta uveća nekoliko puta jednim potpisom. Međutim, sasvim je moguće i da grad iz potpuno opravdanih razloga promeni namenu zemljišta, tako da sama promena namene može da bude indikator, ali nikako nije dokaz za tvrdnju o korumpiranosti. Namena zemljišta se često menja i na Zapadu. Naime, stara industrijska postrojenja se često sele na periferiju, a industrijske i lučke zone postaju poslovno-stambene. Kao primer, pogledajte Diseldorf.

Ovo jeste veoma složeno pitanje, tako da i odgovor mora da bude složen. Prvo, kao i do sada, problemi se javljaju u preduzećima koja su privatizovana po starom zakonu. Zakon o privatizaciji iz 2001. godine još uvek nije doveo ni do jedne velike afere, što znači da nije u njemu problem. Ja lično ne vidim u ovom slučaju ni problem sa Zakonom o hartijama o vrednosti niti sa Zakonom o privrednim društvima. Neko je dao ponudu za preuzimanje, radnici su sačekali, druge ponude nije bilo - većina je odlučila da proda svoje akcije. Drugo, gradsko zemljište treba pod hitno privatizovati, jer bi se tek tada kroz kupovinu firme plaćala i puna cena zemljišta. O mogućim modelima, pogledajte ovde. Treće, daleko najsloženiji problem je urbanističko planiranje. O nekim mogućim (mada meni i dalje nezadovoljavajućim) rešenjima pogledajte ovde.