Ako je nešto konstanta većine ljudi u Srbiji to je vera u penziju. Vera je kao i uvek zasnovana na veri, a pitanje koje je meni interesantno je koliko, ustvari, vredi pravo na penziju u Srbiji? Polazna pretpostavka nam je osoba koja ima 22 godine i dolazi na srpsko tržište rada, uplaćuje PIO do 65 godine (optimistično, biće kasnija godina penzionisanja 2058. godine), ima prosečnu platu. Očekivano trajanje života za muškarce je 72, za žene 76,5 godina. U korist ne ulaze porodične penzije jer se računa da sa 72-76.5 godina nema takvih, a zanemaruje se mogućnost supstitucije penzije za penziju preminulog supružnika/supružnice. Kao startni reper uzeta je penzija od 300 evra (da prosečna penzija u Srbiji za one koji su otišli u istu sa punim stažom nije 23.000 dinara), a planirana godišnja realna stopa rasta penzija je 2% (opet optimistično). Doduše, ovo je optimistična procena u svetu gde nema značajnih reformi. U svetu gde se Srbija brzo reformiše, na primer u onom gde DJB vodi državu, projekcije su naravno mnogo bolje.
Elem penzija za prosečnog i savesnog muškrca vredi oko 60.000 evra (naravno, bez kalkulacije vremenske vrednosti novca). Penzija za prosečne i savesne žene vredi oko 100.000 evra (pretpostavka je da žene zarađuju isto koliko i muškarci, u praksi to verovatno neće biti slučaj, pa će i ženska penzija biti niža), i jedno u drugo izraženo današnjom kupovnom snagom. Da li je to mnogo ili malo, to zna svako od nas.
Na sve ovo se dodaje korist zvana zdravstveno osiguranje. Međutim, kako je to ustavno pravo i kako ga mogu ostvariti svi na ovaj ili onaj način, a vrlo često besplatno, to nećemo dodati u analizu. Posebno imajući u vidu da se uplate zdravstvenog osiguranja najčešće "isplate" tek u poznim godinama sa hroničnim bolestima (naravno, u teoriji, praksa u Srbiji kaže drugačije, zdravstveni sistem je faktor koji smanjuje pritisak na penzioni sistem, što je još jedna od karakteristika afričkih banana država).
Da li se drugačije može osigurati bolja starost, odgovor je može. Da li se sistem može brzo promeniti, odgovor je ne može. Da li se sistem mora menjati, odgovor je, ne mora, ali bi bilo vrlo poželjno. Za to treba gledati Srbiju 40 godina unapred, a dosadašnji uobičajni horizont je uglavnom 40 meseci.
Elem penzija za prosečnog i savesnog muškrca vredi oko 60.000 evra (naravno, bez kalkulacije vremenske vrednosti novca). Penzija za prosečne i savesne žene vredi oko 100.000 evra (pretpostavka je da žene zarađuju isto koliko i muškarci, u praksi to verovatno neće biti slučaj, pa će i ženska penzija biti niža), i jedno u drugo izraženo današnjom kupovnom snagom. Da li je to mnogo ili malo, to zna svako od nas.
Na sve ovo se dodaje korist zvana zdravstveno osiguranje. Međutim, kako je to ustavno pravo i kako ga mogu ostvariti svi na ovaj ili onaj način, a vrlo često besplatno, to nećemo dodati u analizu. Posebno imajući u vidu da se uplate zdravstvenog osiguranja najčešće "isplate" tek u poznim godinama sa hroničnim bolestima (naravno, u teoriji, praksa u Srbiji kaže drugačije, zdravstveni sistem je faktor koji smanjuje pritisak na penzioni sistem, što je još jedna od karakteristika afričkih banana država).
Da li se drugačije može osigurati bolja starost, odgovor je može. Da li se sistem može brzo promeniti, odgovor je ne može. Da li se sistem mora menjati, odgovor je, ne mora, ali bi bilo vrlo poželjno. Za to treba gledati Srbiju 40 godina unapred, a dosadašnji uobičajni horizont je uglavnom 40 meseci.