Pages

13 September 2010

Jorgovanka dobila konkurenciju

Blic objavljuje, doduše malo kreativno izvlačeći naslov - Definitivno postoje učesnici na tržištu koji misle samo na profit. Kakvo otkrivanje tople vode, kakav naslov, kakvo novinarstvo, kakva Privredna komora... I kakvo očekivanje da treba da misle na nešto drugo - ptice selice, mladost svekoliku Srbije, KK Partizan, bronzane vaterpoliste, penzionere...

Milan Janković nas prosvetljuje ovom izjavom, ostatak teksta protiče u solidnom uočavanju činjenica (ako se uzme u obzir institucija koju predstavlja). Ono što ne valja su zaključci poput onih kod dame pomenute u naslovu, potpuno pogrešni.

Ako je neko mislio da ideja o dobrovoljnosti članstva u privrednim komorama nije dobra jer će neko tu imovinu da razbuca, meni se uvek iznova čini da nije nikava šteta ako se to desi.

Zašto Japanci dugo žive?

Jedu mnogo ribe, a često i ne prijavljuju smrtne slučajeve. Iz teksta:

More than 230,000 elderly people in Japan who are listed as being aged 100 or over are unaccounted for, officials said following a nationwide inquiry.

Na primer:

The Justice Ministry said some of those unaccounted for may have died as long ago as World War II, possibly during the post-war turmoil.

Bazel III

Svetski regulatori su se dogovorili oko novih kapitalnih standarda, sa ciljem da se spreče nove finansijske krize. Pravila su komplikovana, ali suština je povećanje kapitalne adekvatnosti -- osnovni kapital, čiji je međunarodni limit bio 2%, sada će biti u zavisnosti od situacije, od 4.5% do 7%.

Kapitalni standardi su minimum kapitala koji banka mora da ima u odnosu na plasmane. Ako je to 7%, to znači da za svakih 100 dinara kredita banka mora imati 7 dinara sopstvenog akcijskog kapitala, dok se ostatak od 93 može finansirati tuđim depozitima. Standardi su u stvarnosti složeniji od ovoga, jer se svi plasmani ne tretiraju jednako nego množe rizikom, pa je za neke potrebno više a za neke manje kapitala. Kolika je naznačena rizičnost pojedinačnih vrsta plasmana takođe propisuju Bazel i nacionalni regulatori. (Tako je američki regulator čuvene hipotekarne obveznice proglasio nerizičnim.)

Evo zašto Bazel III ništa ne rešava. Ekonomista Frank Knight je još 1920-ih napravio razliku između rizika i neizvesnosti. Rizik je merljiv i moguće je znati koliko se rizikuje. Neizvesnost je kada smo u mraku, ne poznajemo situaciju, nemamo pojma šta se dešava i ne znamo da li i koliko rizikujemo. Sve upućuje na to da je poslednja kriza bila posledica ne uzimanja poznatih rizika, nego neizvesnosti koju je donela regulaciona konfuzija. Do bankrotstava nije došlo zato što su bankari ulazili u rizik, nego zato što nisu imali pojma da ulaze u rizik. Za ono što su bankari, bazelski i naiconalni regulatori i agencije za rejting mislili da je sigurno, ispostavilo se da je bilo veoma rizično. Kod banaka koje su se našle u problemima, prethodni bazelski standardi kapitalne adekvatnosti bili su više nego ispunjeni, one nisu držale kapital na regulatornom minimumu da bi ostvatile veći profit nego, naprotiv, čuvale više nego što je od njih traženo. Mislile su da igraju konzervativno. Njihovi top menadžeri su mislili da igraju na sigurno i zato izgubili milijarde sopstvenog novca. (O uzrocima krize detaljnije ovde).

Novi bazelski standardi sada povećavaju kapitalni minimum, ali opet rade pod pretpostavkom da je rizik plasmana poznat. U isto vreme, novonastajuće naiconalne regulacije dodaju još opskurnosti i neizvesnosti u sistemu i nastavljaju da homogenizuju ponašanje banaka propisivanjem šta je rizično a šta nije. Zato situacija neće biti mnogo različita od prethodne. Banke se u odgovoru na regulaciju i dalje moraju ponašati sve sličnije jedna drugoj, što povećava rizik serijskih bankrotstava, pada celog sistema.

I naravno, regulacija košta. Cena Bazela III će biti skuplji kapital, više kamatne stope i usporavanje svetske ekonomije, a da verovatnoća nastanka nove nepredvidive krize nije ništa manja nego ranije.