Pages

18 November 2008

Još jedan ekonomski blog na srpskom

Ekonomija, grupe autora.

Još jednom o Obami

Moj tekst na Katalaksiji, koji su odbili da objave, zapravo da mi išta odgovore, i Vreme i NIN.

Rezultati i trud

DSS kritikuje ministarku za sport i omladinu što "nije pokrenula nijednu aktivnost kako bi se suzbili problemi mladih - nasilje, alkoholizam i narkomanija, gojaznost, niti podstaklo masovno bavljenje dece i omladine sportom.“

Znači, nije problem što nije suzbila probleme mladih, već što "nije pokrenula nijednu aktivnost". Kao komentar na ovu vest, neko pita u komentarima, kritikujući ministarku "da li je pokrenula neku akciju da se to spreci ili makar ukaže na probleme koji postoje"

Sve ovo je meni zanimljivo, donekle čak iznenađujuće. Evo o čemu se radi - ni DSS, ni ovaj komentator ne traže od ministarke da nešto URADI, nego samo traže da nešto RADI.

Na ovakve stvari sam počeo da obraćam pažnju nakon što sam pročitao radove i knjigu Bryana Caplana. Naime, on tvrdi da je mnogim ljudima bitna državna politika sama po sebi, a da su im rezultati skoro potpuno nebitni. Recimo, ljudi prosto vole da pušenje marihuane bude zabranjeno, iako bi legalizacija dovela do pada kriminala i broja ubistava. Ili, ljudi vole da država izdaje dozvole za nove lekove, iako je nedvosmisleno pokazano u brojnim studijama da čekanje na izdavanje licence ubija daleko više ljudi nego kada se lekovi uopšte ne bi kontrolisali. O borbi protiv gojaznosti da ne govorim - nikome nije bitno da li država može uopšte da se tome suprotstavi (imajući na umu da su aktivnosti i ishrana dece i dalje u nadležnosti njihovih roditelja), već im je samo bitno da "država nešto radi", „podiže svesnost“ i „ukazuje na probleme“.

Ako gledate stvari iz te perspektive, mnoge, na prvi pogled, nerazumne stvari, počinju da imaju nekog smisla. Recimo, jasno je političarima da su raznorazni njihovi apeli i pretnje mnogo manje efikasni od promene zakona. Ali, jasno im je i da bi promena zakona (kojim bi se, recimo, ograničila cena zejtina) mogla da bude katastrofalna. Zato apeluju, samo kako bi narod video da se "ministri trude" i „ukazuju na probleme“.

Selgin o free-banking-u

Russ Roberts na Econtalku razgovara sa jednim od najznačajnijih monetarnih teoretičara Austrijske škole Georgeom Selginom, o postojećoj krizi, o tome zašto je free banking sistem bolji od centralnog bankarstva, kako je slobodno bankarstvo funkcionisalo u Škotskoj, zašto stabilnost opšteg nivoa cena nije dobar indikator postojanja inflactornog uticaja cena na proizvodnju, kako bi se i bez usvajanja zlatnog standarda mogla ukinuti centralna banka danas itd. Jedan od, barem meni, najboljih intervjua do sada na Econalku.