Pages

13 June 2012

Online poslovi

Lazar skreće pažnju na mogućnost video intervjuisanja, pa me je podsetio na jednu, po meni, znatno neverovatniju stvar. U stvari, radi se o stvari o kojoj nisam mogao da prestanem da razmišljam par dana.

Postoji sajt oDesk, preko kojeg posao mogu da nađu razni freelanceri, ali pretpostavljam da se uglavnom radi o programerima. Moj drug, programer, se registrovao i pronašao par poslova, pa mi je prepričao o tome kako funkcioniše.

Dakle, pri registraciji uneseš svoj CV, šta si radio, na kojim tehnologijama. Onda radiš test znanja. Kaže da je test relativno težak, imaš ograničeno vreme, a testom su obuhvaćene različite tehnologije (sad, ja se baš ne razumem, ali recimo da je ovaj moj drug više orijentisan na Microsoft stvari i da ne zna baš Javu dovoljno dobro). Onda je pogledao šta se nudi od poslova i našao par stvari koje ga zanimaju. U ponudi je dat opis posla kao i "plata", uglavnom izražena u dolarima po času. Prijaviš se za posao i onda te kontaktiraju ili ne. Kada smo prošli put pričali, imao je dva prilično različita iskustva. Jedno je bilo razvoj nekog relativno rudimentarnog tailor made softvera za, nazovimo to tako, "klub za gospodu" u Nemačkoj. Pitao ga je čovek koliko bi mu vremena trebalo, on rekao "30-ak sati" i dogovorili su se.

Drugi posao je bio za neku firmu koja izgleda isključivo radi preko oDeska, budući da su do tada isplatili preko 30 miliona dolara preko oDeska. Tražili su čoveka na 6 meseci, koji bi radio najmanje 4 sata dnevno. Tražili su od njega da uradi dodatni test, onda su ga primili na probni period od nedelju dana.

Sve ovo do sada nije ništa spektakularno, tehnologija za sve to postoji praktično već deset godina. Ali, oDesk ide korak dalje, jer omogućava i praćenje aktivnosti. Dakle, u obavezi si da uključiš kameru na laptopu i nikada ne znaš kada će poslodavac da proveri da li radiš i da ti "pogleda" u desktop. Takođe, postoji nešto poput "merača aktivnosti", koji prati da li nešto kucaš na tastaturi. To znači da ne možeš da tražiš da ti plate za vreme kada si igrao pasijans. Dakle, sam oDesk sistem pruža poslodavcu izvesnu sigurnost da si zaista radio na tome što si obećao.

Dodatno, ništa od programa se ne izvršava na tvom kućnom kompjuteru, već na nekom udaljenom serveru. On (valjda) preko remote desktop opcije pristupa tamo nekoj virtuelnoj mašini, izabira šta mu od softvera treba (licence plaća poslodavac) i može da počne da radi.

Sistem plaćanja je, otprilike, sledeći. Na kraju nedelje sistem napravi obračun vremena koji si proveo radeći i pošalje obračun poslodavcu. Onda poslodavac ima izvesno vreme da se, eventualno, žali. Ako se ne žali, pare se automatski sa računa oDeska prebacuju na račun radnika. Ako sam dobro shvatio, poslodavci moraju da deponuju izvesna sredstva unapred. ODesk uzima neki procenat (recimo, 5% ili nešto tog reda veličine).

Jedini realni problem koji moj drug ima su, već pogađate, domaća pravila o deviznom poslovanju. Nisam ga skoro pitao da li je konačno uspeo da prebaci pare sa svog oDesk računa na tekući račun u banci.

Ima neka tajna veza


Od 2004. godine mnogo toga se menjalo, ponešto i nije, ali jedna konstanta krasi sve vlade do sada, a verovatno će biti karakteristika i naredne. To je da Ministar prosvete obavezno mora biti neko ko to ne bi mogao da bude ni po jednom osnovu u bilo kojoj iole normalnoj zemlji. Ako se samo setite straha od računara i stranih jezika, nezainteresovanosti za svoj resor jer se silno interesujete za Kosovo, daj mu neki resor trudio se, pa zaključno sa potonjim kojem je sve u redu sa našim školstvom, sve bude kao u Top listi nadrealista, samo sa malo drugačijim akcentom.
Međutim, novo tumaљење prema kojemu uchenici nemoraju da pozanavaju pravoпис dabi im Odgovori bili priznati ko tačni je vrh shpica, teбra. Ne govori to ni o čemu drugom nego da mi izbacujemo previše elementarno nepismene dece nakon što ih devet godina opismenjujemo. Ima pomalo istine da je zvanični pravopis srpskog neuhvatljiva kategorija, ali nije sve ovo zbog pravopisnih finesa ili nepoznavanja kaligrafskih detalja kod svih pisanih slova. Nije to ni zbog brzog kucanja, jer se, eto, i dalje koriste testovi na papiru, ali to je druga priča.

Video intervjui

Traženje posla je naporno, ali ni pronalažanje pravog kandidata nije nimalo lako, pogotovu kada dobijete po nekoliko stotina sličnih biografija za jedno radno mesto. Veliki deo vremena se potroši na selekciju kandidata koje će biti intervjuisani ali je proces prilično nesavršen. U poslednjih par meseci sam uradio veliki broj intervjua i u mnogim slučajevima mi je u prvih 15 sekundi bilo jasno da nisam odgovarajući kandidat. Iz pristojnosti, kadrovska služba mora da nastavi intervju u narednih 30 do 45 minuta, što predstavlja nepotreban trošak i firmi i kandidatu. Jednostavno, iz biografije a ponekad i prvog telefonskog intervjua, ne može da se zaključi da li je kandidat podoban (fit) i da li će dobro da se uklopi u kompaniju.

Da bi rešile ovaj problem u poslednje vreme neke firme (tech na primer) šalju kandidatima link gde mogu da snime video odgovore na dva ili tri pitanja koje poslodavac može da odgleda u bilo kom trenutku i da odluči da li vredi nastavljati proces. Poslodavac na taj način može da pogleda stotine video odgovora i na vrlo efikasan način izvrši prvu selekciju. Ako vas zanima kako funkcioniše pogledajte neke od firmi koje nude ove usluge: Launchpad Recruits, Hirevue, Ovia.