NSPM ima nekoliko zanimljivih ženskih osoba među saradnicima (i to su sve normalne osobe tamo:)). Jedna od njih je Željka Buturović, koja nam je ovde postala poznata po tome što je prevela tekst "Otvoreno pismo levičarskim prijateljima" Stiva Horvica, i još jedan odličan tekst Bila Isterlija.
Sada ima svoj autorski prilog koji svima preporučujem, a bavi se "rodnom ravnopravnošću" u Srbiji. Navešću jedan kratak pasus: "Свака нормална особа је за то да мушкарци и жене имају једнака права. Али једнака права значе једнака правила игре за све грађане без обзира на пол, а не право сваке жене или мушкарца на успех и добро мишљење. С муком стечена права, попут права гласа, сад се изврћу у своју супротност тиме што се и мушкарцима и женама та права крње зарад наметања бирократских фантазија о пожељном демографском профилу странака и скупштине."
06 December 2008
Svi smo mi kejnzijanci
Kategorija:
Monetarna politika,
Svet
Rečenicu iz naslova izgovorio je pre mnogo godina Milton Friedman. Skorašnja iskustva sa američkim ekonomistima potpuno potvrđuju tu staru izreku. Bizarno, ali rasprava između većine mainstream zagovornika slobodnog tržišta i etatista vodi se samo o tome da li je rešenje za krizu inflacija ili deficitarno finansiranje javne potrošnje. Kejnzijanci u svom poznatom maniru tvrde da je rešenje fiskalni stimulus jer sada postoji "zamka likvidnosti" koja čini monetarnu politiku neefikasnom. "Tržišnjaci" odgovaraju da iskustvo New Deala pokazuje da se tada oporavak desio isključivo zbog monetarne politike. FED je za vreme Ruzvelta uspeo da se izbori sa deflacijom, tj da infladira dovoljno brzo i time podstakne oporavak. Priča o "zamci likvidnosti" je mit. Štamparska presa, tj dalje kreditno popuštanje je ključ oporavka, tvrde oni. Kejnzijanci hoće deficit, "tržišnjaci" inflaciju. Ali, i jedni i drugi misle da država mora da nas izvuće iz recesije.
Može izgledati tužno način na koji predstavaljam tekuću debatu, ali ako pročitate bilo koji post o tome na Marginal revolution ili kod Mankiwa (ili štaviše pogledate ovaj njegov intervju) videćete da je zagovaranje inflacije jedino što su oni u stanju da smisle kao odgovor na krizu.
Opet, možda vam to izgledati čudno, ali glavni krivac za ovo žalosno stanje je Milton Friedman glavom i bradom. Njegova interpretacija Velike Depresije je postala organon za desne kejnzijance, interpretacija koja kaže da je uzrok depresije bila deflacija za vreme Hoovera 1929-1932, a ne velika kreditna inflacija 1921-1929. Onda je došao Ruzvelt i FED je krenuo sa razumnim inflacionim merama i stvar je legla. Po istom modelu, friedmanovci se danas plaše deflacije i misle da FED treba dodatno da spusti kamatne stope da bi podstakao privredni oporavak.
Ja sam pre nekoliko meeseci i sebi i drugima postavio pitanje zašto nivo cena mora da bude stabilan, tj zašto je "deflacija" generalno loša? Isto pitanje postavlja i Robert Higgs (koji je ovde već spominjan), i daje na njega odgovor da nije loša, a da je tvrdnja da jeste loša "besmislica". Isto kaže i George Selgin. A prvi su rekli Mises i Hayek. Deflacija u smislu u kome se sada pojavljuje je samo simptom likvidacije loših investicija koje je izazvala kreditna ekspanzija. Besmisleno je boriti se protiv deflacije jer bi to značilo boriti se protiv nužnog prilagođavanja privredne strukture profitablinim mogućnostima poslovanja u okruženju kada se kreditna inflacija zaustavi. "Antirecesiona politika" (bila ona levo-kejnzijanska, "fiskalistička" ili desno-kejnzijanska, "monetaristička" tj fridmanovska) ima smisla samo ako verujete da je recesija problem, a ne simptom problema. A da biste verovali u to morate da verujete da poslovni ciklus ne izaziva centralna banka kreditnom ekspanzijom, nego da je to neka misteriozna pojava, neki usud koji nam se sruči na glavu i za koji nema pravog objašnjenja, pa se onda borimo protiv simptoma - ima "malo" novca, mi štampamo više.
Da je Bernanke čitao Rothbarda ili Lionela Robbinsa umesto Freidmana...svakako ne bi verovao u te besmislice o stabilnom nivou cena i borbi protiv "deflacije" kao antirecesionom leku. Ali, ne bi bio ni šef FED-a nego verovatno profesor na nekom drugorazrednom koledžu. To je ta teškoća...
Može izgledati tužno način na koji predstavaljam tekuću debatu, ali ako pročitate bilo koji post o tome na Marginal revolution ili kod Mankiwa (ili štaviše pogledate ovaj njegov intervju) videćete da je zagovaranje inflacije jedino što su oni u stanju da smisle kao odgovor na krizu.
Opet, možda vam to izgledati čudno, ali glavni krivac za ovo žalosno stanje je Milton Friedman glavom i bradom. Njegova interpretacija Velike Depresije je postala organon za desne kejnzijance, interpretacija koja kaže da je uzrok depresije bila deflacija za vreme Hoovera 1929-1932, a ne velika kreditna inflacija 1921-1929. Onda je došao Ruzvelt i FED je krenuo sa razumnim inflacionim merama i stvar je legla. Po istom modelu, friedmanovci se danas plaše deflacije i misle da FED treba dodatno da spusti kamatne stope da bi podstakao privredni oporavak.
Ja sam pre nekoliko meeseci i sebi i drugima postavio pitanje zašto nivo cena mora da bude stabilan, tj zašto je "deflacija" generalno loša? Isto pitanje postavlja i Robert Higgs (koji je ovde već spominjan), i daje na njega odgovor da nije loša, a da je tvrdnja da jeste loša "besmislica". Isto kaže i George Selgin. A prvi su rekli Mises i Hayek. Deflacija u smislu u kome se sada pojavljuje je samo simptom likvidacije loših investicija koje je izazvala kreditna ekspanzija. Besmisleno je boriti se protiv deflacije jer bi to značilo boriti se protiv nužnog prilagođavanja privredne strukture profitablinim mogućnostima poslovanja u okruženju kada se kreditna inflacija zaustavi. "Antirecesiona politika" (bila ona levo-kejnzijanska, "fiskalistička" ili desno-kejnzijanska, "monetaristička" tj fridmanovska) ima smisla samo ako verujete da je recesija problem, a ne simptom problema. A da biste verovali u to morate da verujete da poslovni ciklus ne izaziva centralna banka kreditnom ekspanzijom, nego da je to neka misteriozna pojava, neki usud koji nam se sruči na glavu i za koji nema pravog objašnjenja, pa se onda borimo protiv simptoma - ima "malo" novca, mi štampamo više.
Da je Bernanke čitao Rothbarda ili Lionela Robbinsa umesto Freidmana...svakako ne bi verovao u te besmislice o stabilnom nivou cena i borbi protiv "deflacije" kao antirecesionom leku. Ali, ne bi bio ni šef FED-a nego verovatno profesor na nekom drugorazrednom koledžu. To je ta teškoća...
Etničke penzije
Kategorija:
Sport
Dokaz da nacionalne sportske (i ostale) penzije nemaju smisla je i odbijanje ministarstva sporta da ih isplati bokserima sa Kosova. Na stranu što je Kosovo još uvek u sastavu Srbije (ili grešim?) ovim bokserima se penzije možda neće isplaćivati ako ne potpišu izjavu o lojalnosti Srbiji. Koliko sam ja razumeo sportska penzija bi trebalo da se daje za doprinos u sportu a ne za pismeni zadatak sa temom "Koliko volim Srbiju." Rešenje je ukidanje ovih penzija ili bar prestanak dodeljivanja novih.
Plivač ili sponzoruša
Kategorija:
Sport
Najnovijom izjavom je premašio sebe:
"Od države bi trebalo da dobijem 200.000 evra, za tri zlatne medalje sa EP i olimpijskog srebra. Pa, (Novak) Djoković toliko zaradi za jedan vikend, ali ja zavisim od ove države i to je sve po zakonu", rekao je Čavić.
Ne samo što nastavlja da traži pare od države, nego misli da ih zaslužuje na isti način kao što ih zaslužije i Novak Đoković. Razlika je naravno što Đoković svaki dinar zaradi na otvorenom tržištu, a Čavić je čist minus, trošak, budžetski rashod, na subvencijama kao Zastava. Poreski obveznici danas treba da su zahvalni Majklu Felpsu za onu stotinku, ko zna koliko bi nas koštao Čavić da je osvojio zlato.
Komentatori na B92 su već očekivano masovno uz Čavića, mada ne znam zašto mu ne daju dobrovoljne priloge nego traže da mu svi ostali daju prisilne. Ali jedan odudara i evo kopiram ga jer ne verujem da bi i Nozick to rekao bolje:
smaras...pogresan si sport izabrao...posto mnogo volis pare trebalo je da budes fudbaler,teniser...koga u srbiji zanima plivanje?! posteno...ispao si najivan slikao si se tamo sa nekim politicarima koji su uzeli koji glas na tome i cao... sve izjave posle olimpijade su ti bile nemam gde da zivim nemam pare...dajte mi stan i pare...vise licis na sponzorusu nego na plivaca...
"Od države bi trebalo da dobijem 200.000 evra, za tri zlatne medalje sa EP i olimpijskog srebra. Pa, (Novak) Djoković toliko zaradi za jedan vikend, ali ja zavisim od ove države i to je sve po zakonu", rekao je Čavić.
Ne samo što nastavlja da traži pare od države, nego misli da ih zaslužuje na isti način kao što ih zaslužije i Novak Đoković. Razlika je naravno što Đoković svaki dinar zaradi na otvorenom tržištu, a Čavić je čist minus, trošak, budžetski rashod, na subvencijama kao Zastava. Poreski obveznici danas treba da su zahvalni Majklu Felpsu za onu stotinku, ko zna koliko bi nas koštao Čavić da je osvojio zlato.
Komentatori na B92 su već očekivano masovno uz Čavića, mada ne znam zašto mu ne daju dobrovoljne priloge nego traže da mu svi ostali daju prisilne. Ali jedan odudara i evo kopiram ga jer ne verujem da bi i Nozick to rekao bolje:
smaras...pogresan si sport izabrao...posto mnogo volis pare trebalo je da budes fudbaler,teniser...koga u srbiji zanima plivanje?! posteno...ispao si najivan slikao si se tamo sa nekim politicarima koji su uzeli koji glas na tome i cao... sve izjave posle olimpijade su ti bile nemam gde da zivim nemam pare...dajte mi stan i pare...vise licis na sponzorusu nego na plivaca...
Kad smo već kod češljanja
Kategorija:
Lične slobode
U Letoniji je pre neki dan policija uhapsila i dva dana u istražnom zatvoru držala jednog ekonomistu -- zato što je javno svojim komentarima širio pesimizam i tako izazivao paniku u bankarskom sistemu. Eto ima više osnova za hapšenje blogera.
A Slaviša se češlja
Kategorija:
Lične slobode
Prema Komitetu za zaštitu novinara trenutno u zatvorima u svetu sedi 125 novinara. Interesantno je da 45 procenata čine blogeri.
Particular
Kategorija:
Svet
Na većini kamionia i pick-up vozila u Angoli je na strani vidljivo napisano "privatno" (particular). Danas sam saznao da sva vozila koja nisu u vlasništvu države ili preduzeća (mahom državnih) a mogu se koristiti za transport robe moraju biti vidno označena. Verovatno je ideja bila lakše prepoznavanje kapitalista. Danas jedinu korist od toga imaju saobraćajci koji, iz pristojnosti, ne naplaćuju reket državnim službenicima.
Subscribe to:
Posts (Atom)