Pages

06 May 2016

Rušenje paradigme

Izbori 2016. kao najbitniji rezultat imaju rušenje nekoliko mantri. Ja sam ponosan što sam učestvovao u tome i što ću nastaviti taj posao, ali to i nije tema za ovaj post. Bez ikakvog ulaženja u kvalitet politike DJB za koji ja lično mislim da je red veličina ispred politika ostalih partija u Srbiji, ja ću se fokusirati na promenu paradigme bavljenja politikom.

Prvo, dokazano je da se politikom možete baviti bez novca. Ne bukvalno, ali ni mnogo daleko od toga. Budžet DJB u 2015. godini bio je oko 25.000 EUR, a za celu kampanju je investirano nešto manje od 40.000 evra. 100% novca u 2015.  je od članarina i sitnih donacija, dok je kampanja 100% finansirana sredstvima koja su na raspolaganju listama koje pređu 1%. Ne postoji iko ko može od DJB tražiti ijednu protivuslugu zato što je dao/dala novac. Ne postoji način da samo zato što neko donira može dobiti išta više nego neko ko samo plaća članarinu.

Drugo, DJB je prvi start-up posle mnogo godina jer nije nastao cepanjem postojeće partije, niti kao poduhvat neke od velikih partija. Dakle, svako, ali svako ko misli da ima dobar politički proizvod ima primer da ne postoji ograničenje novac + neko od velikih iza političke organizacije.

Treće, osim Saše Radulovića koji ima prepoznatljivost od oko 60% i Dušana i mene koji imamo oko 10%, ne postoji ijedna osoba koja je široko javno prepoznatljiva izvan svoje branše. Politika je postala sport za običan svet i način da se potpuno odbaci koncept da moraš imati "selebritije", iskusne političare itd... Uveden je grass-root u politiku i to će tek sada biti još više slučaj. U narednoj godini barem 20-30 novih novoprepoznatljivih lokalnih lidera će zasijati u srpskoj politici.

Četvrto, promenjeni su kanali politike. Umesto trošenja novca na TV spotove, bilborde, plaćene propagandne tekstove, promocija je izmeštena na društvene mreže, Internet sajtove i pretvorena je u potpuno dvosmernu komunikaciju političar-birači. Pored Internet kanala marketinga, drugi značajan kanal su tribine i štandovi gde se opet dvosmerno komunicira.

Peto promenjena je motivacija i pojam članstva. DJB ima jedva 3.000 članova. Članstvo ne donosi ijednu pogodnost osim mogućnosti da se bude odbornik/poslanik/član veća/ministar i da se volontira. I svako ima jednake uslove da to bude. Ko ne plati članarinu nije član i ne može se kandidovati. Ne postoji išta drugo što se može dobiti bavljenjem politikom .

Šesto, DJB je 100% domaći brend. U vreme nastanka i tokom rada, vrhunac podrške su bili povremeni susreti sa predstavnicima srodnih političkih organizacija iz inostranstva gde smo razgovarali u politici. Što je i vrhunac koji bi trebao da bude u svakoj domaćoj političkoj partiji. Više od toga je pravljenje banana države.

Racio brojevi promenjene paradigme su:

1. 10 dinara investirano po dobijenom glasu u Starom Gradu (u većini opština investicija je manja)
2. 25 dinara investirano po dobijenom glasu u Republici Srbiji
3. Jedan poslanik na 190 članova
4. Jedan odbornik na 35 članova (otprilike, ali ne odstupa mnogo)
5. 77 glasova birača po članu DJB na nivou Republike
6. 3700 glasova po minuti vremena na RTS