Stojan Stamenković:
Tamo gde vlast legalno funkcioniše stvari se rešavaju. Kao, na primer, zaplenom vozila divljih taksista u Beogradu... .
Nije mi jasno kako jedan ekonomista može da aplaudira zapleni privatne svojine.
Kao prvo, ko su "divlji taksisti"? To su ljudi koji hoće da prevoze putnike a kojima gradska vlast ne daje dozvolu da to rade. Zabranjuje im. Da li u slobodnom društvu vlast, gradska ili bilo koja, sme ljudima da zabrani da se bave čime hoće, ako nikome ne nanose štetu? Gradska vlast Beograda ustvari svima zabrani taksiranje, a onda daje pojedinačne dozvole da to rade onima koje izabere. Šta je "divlje" u tome što se neko bori protiv ove tiranije da bi zarađivao za život? Razumem zašto gradska vlast zove taksiste "divljim", ali zašto novinari i ekonomisti to rade?
Drugo, Ustav Srbije, novi ili stari, garantuje privatnu svojinu. Čak iako se zanemari ovo pod jedan, kako može jedna gradska vlada da zaplenjuje privatnu imovinu onome ko prekrši jednu gradsku uredbu? Šta misle humanitarne organizacije o ovom kršenju osnovnog ljudskog prava, prava na privatnu svojinu? Da je jedna gradska uredba starija od ovog prava?
Treće, prvo što bi ekonomista morao da zna, bez obzira na ideološku orijentaciju, je da slobodna konkurencija najviše koristi potrošačima. Toliko nije sporno. Zna se da veći broj taksista znači niže cene taksija, tačka. Interesuje me kako na svetu Stojan Stamenković opravdava esnafsko ograničenje broja taksija. Iz kojeg ekonomskog principa to sledi?
02 May 2007
Moj kolega bloger
Na blogu Reznonancija autor tvrdi kako 95% žena ulazi u prostituciju jer nema izbora, doduše ni izvora ove impresivne statistike. Odnosno, izbor između prostitucije i umiranja od gladi i nije izbor. Pretpostavljam da je onda bolje rešenje da dostojanstveno umru od gladi.
Naravno autor predlaže programe koji će ciljano i ne-prisilno izvlačiti žene iz prostitucije i nuditi im "normalne poslove". Ova kao i mnoge druge "plemenite" ideje su karakteristične za levičare. Ko može da se ne složi sa idejom da se recimo iskoreni glad ili sida u svetu, što i objašnjava popularnost levičarskih pokreta. Naravno čim počne da se priča o načinu realizacije ovih ideja, levičari predlažu nešto poput "ciljanih programa" koji su obično jako skupi i genijalno neuspešni.
Za prostituciju nema boljeg rešenja od legalizacije.
Naravno autor predlaže programe koji će ciljano i ne-prisilno izvlačiti žene iz prostitucije i nuditi im "normalne poslove". Ova kao i mnoge druge "plemenite" ideje su karakteristične za levičare. Ko može da se ne složi sa idejom da se recimo iskoreni glad ili sida u svetu, što i objašnjava popularnost levičarskih pokreta. Naravno čim počne da se priča o načinu realizacije ovih ideja, levičari predlažu nešto poput "ciljanih programa" koji su obično jako skupi i genijalno neuspešni.
Za prostituciju nema boljeg rešenja od legalizacije.
Moj kolega pisac
Vikipedija ima odličan post o liberalizmu u Srbiji. Što volim Vikipediju, sada taj sjajni članak ima link i za Tržišno rešenje.
Dan lojalnosti
Predsednik Buš se dosetio da podseti građane da se u Americi umesto prvog maja slavi Dan lojalnosti. Inače ovaj praznik je proglasio Kongres 1958. Nikad nisam išao na uranak, ali kapiram da je i to bolje od ovog praznika.
Subscribe to:
Posts (Atom)