Srpske javne finansije su u potpunom haosu. Posebno plaši to što po svoj prilici političari ne shvataju koliko je stanje loše i koliko su spoljni rizici ozbiljni. Mali broj njih će i baciti pogled na izveštaj Fiskalnog saveta. A izveštaj plaši (o samom Izveštaju možda napišem nešto više narednih dana). Posebno plaše još dve činjenice:
1. Izveštaj su pisali ljudi koji su relativno bliski sadašnjim vlastima, dakle sigurno nisu preuveličavali probleme i dramili bez potrebe.
2. Izveštaj se ne bavi potencijalnim rizicima vezano za propast još neke banke.
Takođe, evro ode na 117 dinara i pored toga što je NBS smanjila devizne rezerve za više od jedne milijarde evra od početka godine. Kurs ne samo da ubija privatne dužnike koji mogu da bankrotiraju i povuku neku banku sa sobom, već ubija i najvećeg deviznog dužnika od svih - državu Srbiju. Troškovi kamata planirani budžetom za 2012. godinu iznose oko 60 mlrd dinara. Uz padajući kurs i nova zaduživanja, troškovi kamata lako mogu da porastu na 10-15% budžeta sledeće godine.
Dakle, stanje u javnim finansijama je veoma loše. Ali, da je danas 2007. godina, ne bih bio previše zabrinut. Međutim, sada je 2012. godina, gde su međunarodne okolnosti takve da bi bilo osnova za zabrinutost čak i da je javni dug na nivou od 30% BDP, a deficit na 3% BDP. Sa zaduženošću od preko 50% BDP, deficitom od oko 6% BDP, evro zonom kojoj preti potpuni kolaps i političarima koji nisu spremni za reforme, postoji mnogo razloga za zabrinutost.
Posebno plaše izjave političara, posebno zato što ih pažljivo slušaju poverioci.
1. Tadić bi da "štedi država, a ne građani". Šta mu to tačno znači, ne znam. Verovatno ne zna ni on.
2. Krkobabić neće dozvoliti da se zamrznu penzije.
3. Dačić bi da ulaže u privredni razvoj i boriće se protiv neoliberalne dogme. Po njemu, lek za preveliku potrošnju je veća potrošnja. Ali, "investiciona", ne neka obična potrošnja.
4. Đelić bi da smanji troškove putovanja.
5. Sa druge strane, trenutni i verovatno budući ministar finansija ćuti, a bilo bi dobro da nešto kaže. Pogledajte samo odsek "Vesti" na sajtu Ministarstva finansija, sve će vam biti jasno.
Narodna banka kaže da je ovoliko deviza prodala zato što očekuje da će sledeća vlada doneti program fiskalne konsolidacije. Ali, na osnovu čega to očekuju, nemam pojma. Sigurno ne na osnovu izjava političara koji će da čine tu vladu.
Biće povećan PDV, to je jasno. Verovatno će biti zamrznute i plate i penzije, i to je jasno. Ali, veliko je pitanje da li će to biti dovoljno. Mi dug otplaćujemo novim zaduživanjem. Pogledajte trend prosečne kamatne stope koju plaćamo na dug (preuzeto iz izveštaja Fiskalnog saveta).
Stopa se duplirala za samo četiri godine. Lako može u narednih par godina da ode na 5% ili 6%, što je trošak od jedne milijarde evra godišnje. Svake godine. To je duplo više u odnosu na ovogodišnje izdvajanje, a pet puta više od izdvajanja pre samo 4 godine. Dakle, moraju da se nađu uštede ne samo kako bi se značajno smanjio deficit, već i kako bi se stvorio prostor za rast troškova otplate kamata, koji je neminovan. To ne može da se postigne smanjenjem putnih troškova i poskupljenjem hrane u skupštinskom restoranu. To mora da košta građane - penzionere, lekare, medicinske sestre, učiteljice, profesore, policajce, sudije, vojnike, građevinare, konsultante, birokrate. Na sve to treba dodati i troškove restitucije i verovatne obaveze po osnovu neisplaćenih penzija građanima Kosova. Da ne govorim o nagomilanim dugovima zdravstvenog fonda, ili o tome da je veliko pitanje da li će iko da se javi na tender za železaru u Smederevu.
Prošlo je vreme za "smanjićemo sivu ekonomiju" i "uštedećemo na javnim nabavkama". "Napredak u pristupanju Evropskoj uniji" , "nastavak borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije", "uklanjanje prepreka biznisu i poboljšanje poslovnog okruženja" takođe neće pomoći na kratak rok. Potrebne su ozibljne i teške reforme pre svega penzijskog, zdravstvenog i obrazovnog sistema. Koliko čujem, za sve te resore će verovatno SPS i PUPS "preuzeti odgovornost", što znači - ništa od reformi. Kako planiraju da se izvuku, nemam pojma.
1. Izveštaj su pisali ljudi koji su relativno bliski sadašnjim vlastima, dakle sigurno nisu preuveličavali probleme i dramili bez potrebe.
2. Izveštaj se ne bavi potencijalnim rizicima vezano za propast još neke banke.
Takođe, evro ode na 117 dinara i pored toga što je NBS smanjila devizne rezerve za više od jedne milijarde evra od početka godine. Kurs ne samo da ubija privatne dužnike koji mogu da bankrotiraju i povuku neku banku sa sobom, već ubija i najvećeg deviznog dužnika od svih - državu Srbiju. Troškovi kamata planirani budžetom za 2012. godinu iznose oko 60 mlrd dinara. Uz padajući kurs i nova zaduživanja, troškovi kamata lako mogu da porastu na 10-15% budžeta sledeće godine.
Dakle, stanje u javnim finansijama je veoma loše. Ali, da je danas 2007. godina, ne bih bio previše zabrinut. Međutim, sada je 2012. godina, gde su međunarodne okolnosti takve da bi bilo osnova za zabrinutost čak i da je javni dug na nivou od 30% BDP, a deficit na 3% BDP. Sa zaduženošću od preko 50% BDP, deficitom od oko 6% BDP, evro zonom kojoj preti potpuni kolaps i političarima koji nisu spremni za reforme, postoji mnogo razloga za zabrinutost.
Posebno plaše izjave političara, posebno zato što ih pažljivo slušaju poverioci.
1. Tadić bi da "štedi država, a ne građani". Šta mu to tačno znači, ne znam. Verovatno ne zna ni on.
2. Krkobabić neće dozvoliti da se zamrznu penzije.
3. Dačić bi da ulaže u privredni razvoj i boriće se protiv neoliberalne dogme. Po njemu, lek za preveliku potrošnju je veća potrošnja. Ali, "investiciona", ne neka obična potrošnja.
4. Đelić bi da smanji troškove putovanja.
5. Sa druge strane, trenutni i verovatno budući ministar finansija ćuti, a bilo bi dobro da nešto kaže. Pogledajte samo odsek "Vesti" na sajtu Ministarstva finansija, sve će vam biti jasno.
Narodna banka kaže da je ovoliko deviza prodala zato što očekuje da će sledeća vlada doneti program fiskalne konsolidacije. Ali, na osnovu čega to očekuju, nemam pojma. Sigurno ne na osnovu izjava političara koji će da čine tu vladu.
Biće povećan PDV, to je jasno. Verovatno će biti zamrznute i plate i penzije, i to je jasno. Ali, veliko je pitanje da li će to biti dovoljno. Mi dug otplaćujemo novim zaduživanjem. Pogledajte trend prosečne kamatne stope koju plaćamo na dug (preuzeto iz izveštaja Fiskalnog saveta).
Stopa se duplirala za samo četiri godine. Lako može u narednih par godina da ode na 5% ili 6%, što je trošak od jedne milijarde evra godišnje. Svake godine. To je duplo više u odnosu na ovogodišnje izdvajanje, a pet puta više od izdvajanja pre samo 4 godine. Dakle, moraju da se nađu uštede ne samo kako bi se značajno smanjio deficit, već i kako bi se stvorio prostor za rast troškova otplate kamata, koji je neminovan. To ne može da se postigne smanjenjem putnih troškova i poskupljenjem hrane u skupštinskom restoranu. To mora da košta građane - penzionere, lekare, medicinske sestre, učiteljice, profesore, policajce, sudije, vojnike, građevinare, konsultante, birokrate. Na sve to treba dodati i troškove restitucije i verovatne obaveze po osnovu neisplaćenih penzija građanima Kosova. Da ne govorim o nagomilanim dugovima zdravstvenog fonda, ili o tome da je veliko pitanje da li će iko da se javi na tender za železaru u Smederevu.
Prošlo je vreme za "smanjićemo sivu ekonomiju" i "uštedećemo na javnim nabavkama". "Napredak u pristupanju Evropskoj uniji" , "nastavak borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije", "uklanjanje prepreka biznisu i poboljšanje poslovnog okruženja" takođe neće pomoći na kratak rok. Potrebne su ozibljne i teške reforme pre svega penzijskog, zdravstvenog i obrazovnog sistema. Koliko čujem, za sve te resore će verovatno SPS i PUPS "preuzeti odgovornost", što znači - ništa od reformi. Kako planiraju da se izvuku, nemam pojma.