Pages

15 November 2008

Laissez-faire

Kad god se u svetu pojavi neka ekonomska kriza, budimo sigurni da će laissez-faire biti optužen kao krivac, i da će istovremeno ta kriza biti proglašena za njegovu konačnu smrt. Intelektualni istorijat XX veka ima mnogo takvih epizoda sahranjivanja laissez-fairea. Najpre je Kejnz 1926 godine u svom eseju "The End of Laissez-Faire" slavodobitno objavio da je liberalni kapitalizam gotov, i da dolazi era državnih intervencija i reformizma koji će popraviti njegove rezultate. Ipak, samo nekoliko godina kasnije laissez-faire je privremeno povampiren da bi na njega bila svaljena krivica za Veliku Depresiju. Kejnz i svi drugi su rekli; možda je ipak postojao do sada (jer šta bi drugo izazvalo ovakav haos), ali sad je zaista, zaista mrtav. Onda je opet bio mrtav veći deo XX veka, da bi se u jesen 2008 opet povampirio da izazove ekonomsku krizu u svetu kojoj prisustvujemo (jer šta bi drugo izazvalo ovakav haos). Svetski političari, novinari, i neki ekonomisti svi uglas složno trube da je krivac za postojeću krizu "slepa vera u divlji, neregulisani kapitalizam", Sarkozi i Gordon Braun traže da se izgradi novi međunaordni finansijski poredak koji bi regulisao taj haos laissez-fairea.

S druge strane, kada god neko od nas, zagovornika laissez-fairea uzme da objašnjava prednosti tog sistema, najčešće nam ti isti ljudi koji krive divlji kapitalizam za krizu, odgovaraju da je to čista fantazija, i da takav sistem nikad i nigde nije postojao, niti sada postoji. I da nije slučajno što je tako jer gde bi tako nešto besmisleno, ekstremno i izopačeno kao "čist laissez-faire" moglo da postoji.

Kako je laissez-faire jedan potpuno čudesan sistem! Uspeva mu istovremeno i da ne postoji i da izaziva sve krize i nevolje u svetu.