Iznenađenje?

Istraživači su zaključili da njujorški zakon, koji je prošlog leta uveo obavezu isticanja kalorijske vrednosti hrane na restoranskim menijima, nije uticao na narudžbine:

"Međutim, kada su pregledali narudžbine, istraživači su zaključili da su ljudi naručivali nešto kaloričnije obroke otkako je stupio na snagu zakon o obaveznom isticanju kalorijske vrednosti hrane, nego pre jula 2008. kada nije postojala takva obaveza."

Da će se to dogoditi, ekonomista je mogao da im kaže i pre uvođenja zakona. Kako? Pa kad bi isticanje kalorija bilo bitno potrošačima, prodavci bi to već odavno bili otkrili i utrkivali se ko će atraktivnije da ih istakne. Ne postoji zakon koji kaže da se mora istaknuti cena, ili geografsko poreklo vina, ili godina proizvodnje polovnog automobila, pa ih prodavci itekako ističu jer znaju da kupci hoće to da znaju. Pošto kalorije nisu isticali, jedini zaključak je mogao biti da potrošačima ta informacija i nije toliko važna. Zato ni najmanje ne čudi da je sada ignorišu.

Zemlje i kompanije

Često se u kontekstu globalizacije kaže da multinacionalne korporacije postaju toliko velike da se to otrglo kontroli, a kao primer se navodi da je prihod nekih od najvećih kompanija veći od GDP-a mnogih zemalja. To je loše poređenje, jer je prihod kompanija njihov ukupan promet, dok GDP zemalja prikazuje samo dodatu vrednost. Ako hoćete da poredite iste veličine, sa GDP-om zemalja treba porediti samo profit kompanija. To je poređenje dodate vrednosti sa dodatom vrednošću.

Sada sam konačno naišao na jedno takvo poređenje, i evo kako izgleda. Najveća svetska kompanija po masi profita je Wall-Mart i ona se na listi zemalja po GDP-u nalazi na 44. mestu. To je jedno mesto iza Čilea, a ispred Češke i Pakistana. Tako izgleda realna slika ekonomske veličine kompanija i zemalja.

Simbolika - kako političari razmišljaju

Pre jedno dve i po godine sam ovde napisao da postoji šansa da Srbija 2014. godine postane član EU:

Glavni argument za 2014. godinu je ipak simboličke prirode i tiče se stogodišnjice sarajevskog atentata i početka I svetskog rata - znači idealno vreme za prijem Bosne i Srbije u EU. Tako bi evropski političari mogli da kažu da je sto godina nakon početka jedne od najvećih tragedija, Balkan postao deo Evrope.

Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Grčke kaže:

Vremenski okvir u kojem bi ovaj proces trebalo da bude završen je 2014. godina jer se tada obeležava 100 godina od početka Prvog svetskog rata, objasnio je Drucas i ocenio da je EU najveći projekat mira i da Grčka želi da deli iste vrednosti, kao i da otvorena pitanja rešava konsenzusom.