- uvođenje dvovalutnog sistema - evro pored dinara kao zvanična valuta, što će u velikoj meri pomći privrednicima u planiranju aktivnosti kao i uticati na smanjenje inflacije.
- potpuna liberalizacija kapitalnih tokova - svako može da iznese iz zemlje bilo koji iznos
- ukidanje specijalnih dozvola za osnivanje banaka u Srbiji
- javna potrošnja se smanjuje na 33% BDP sa približno 50%
- privatizaciju svih javnih i preostalih društvenih preduzeća
- borba protiv korupcije liberalizacijom - odnosno razvlašćivanjem političara
- ukidanje svih subvencija i podsticaja
- ukidanje svih carina i vancarinske zaštite - što je između ostalog i mera antimonopolske politike
- decentralizacija - opština ima veće nadležnosti i određuje određene poreske stope na svojoj teritoriji. Nacionalizovana opštinska imovina se takođe vraća opštinama.
10 April 2008
Ekonomija bez granica
Kategorija:
Politika
LDP je objavio svoj ekonomski program na čijoj izradi su radili i prijatelji iz Centra za slobodno tržište Ana Jolović i Aleksandar Stevanovnić kao i naš kolega sa TR Ivan Janković. Osnovne tačke programa su:
A jel to u PPP dolarima?
Videli ste verovatno bilborde po gradu sa porukom "Pogledajte semafor". Ispod toga je dat trenutni skor, recimo 170:30 (ne znam tačne brojeve), a koji se odnosi na to koliko je zemalja priznalo Kosovo, a koliko nije. Naravno, besmisleno, ali ok, razumem potrebu da se to saopšti.
Na to albanski premijer odgovara još besmislenijom tvrdnjom da je "Kosovo sada nezavisna država, koju su priznale države koje zajedno čine 70 odsto svetskog bruto proizvoda". Kakve tek to veze ima?
Naravno, nikakve, kao ni ono prvo. Kosovo zaista nije priznala velika većina zemalja. Ali, priznale su skoro sve koje su za Srbiju iole bitne u bilo kom pogledu. Koji je broj i koliki je njihov GDP zaista nije bitno.
Na to albanski premijer odgovara još besmislenijom tvrdnjom da je "Kosovo sada nezavisna država, koju su priznale države koje zajedno čine 70 odsto svetskog bruto proizvoda". Kakve tek to veze ima?
Naravno, nikakve, kao ni ono prvo. Kosovo zaista nije priznala velika većina zemalja. Ali, priznale su skoro sve koje su za Srbiju iole bitne u bilo kom pogledu. Koji je broj i koliki je njihov GDP zaista nije bitno.
Znanje imanje
"Znanje je osnova prosperiteta" i "Današnje društvo je zasnovano na znanju", kaže prof. Srbijanka Turajlić. Ove tvrdnje su toliko prihvaćene i deliju tako logično da je teško nesložiti se i biti shvaćen ozbiljno. Ali ja zaista mislim da znanje, u smislu u kojem ga akademici upotrebljavaju, nije osnova prosperiteta.
Kao što je Hayek, u sada čuvenom eseju iz 1945. godine "Upotreba znanja u društvu" pisao, akademici, a sa njima i političari, intelektualci i opšta javnost, daju preveliku težinu jednoj vrsti znanja: naučnom znanju. Naučno znanje, bilo da je reč o prirodnim ili društvenim naukama, međutim nije jedino znanje koje je važno. Za ekonomski prosperitet najvažnije je sasvim posebno znanje nekih lokalnih karakteristika na tržištu i u društvu, ili u Hayekovoj frazi "the knowledge of the particular circumstances of time and place". Možda se najbolje može opisati kao poznavanje situacije. To je znanje koje imaju privrednici, preduzetnici ili potencijalni preduzetnici, pa čak i svaki kupac i prodavac bilo čega na bilo kakvoj pijaci, znanje o resursima i cenama i mogućnostima alternativnih upotreba raznih resursa. Takvo znanje je rasparčano na sitne delove, a oni koji ga imaju najčešće nisu ni svesni da ga imaju ili ga ne zovu znanjem -- Michael Polanyi je nešto slično tome zvao tiho, prećutno ili implicitno znanje (tacit knowledge).
Prosperitet nastaje iz mobilizacije takvog, jednostavnog ali specifilnog loklanog znanja, poznavanja šta gde na loklanom nivou nedostaje, šta se može popraviti i kako se time može zaraditi. To znanje ne samo da je zanemareno od strane akademika, nego sa na njega obično gleda sa nipodaštavanjem. Ali na njemu se zasnivaju sve pojedinačne razmene i ono je osnov rada svih tržišta.
Naučno znanje je naravno izuzetno važno kao osnova za inovacije, ali treba shvatiti da je ono potreban ali ne i dovoljan uslov. Danas se misli da je tvorac parne mašine James Watt, a malo je poznato da je prototip parne mašine postojao u Egiptu još u 1. veku nove ere. Ali se nije koristio, odnosno koristio se kao ukrasna sprava za otvaranje vrata na nekoj biblioteci, jer nije bilo profitnog motiva za nekog da ga upotrebi. Nedostajala je ta druga vrsta znanja, nije bilo motiva za njega. Civilizacije Maja i Inka nisu upotrebljavale točak, iako su imale točkove na dečjim igračkama. Ali u tiranijama kao što su oni bili nije bilo potrebe za točkom, podanici su nosili na leđima sve što je trebalo. Ali dok se danas shvata da je važno da neko izmisli točak, retko se razume da je potrebno i da se neko seti kako da ga upotrebi. Tako ni znanje u uskom akademskom smislu neće samo od sebe rešiti problem ako nema mobilizacije lokalnog znanja. Za mobilizaciju ove druge vrste znanja potreban je motiv, a većini ljudi motiv je profit. A za to nije potrebna nikakva posebna politika, dovoljno je da država garantuje privatnu svojinu i poštovanje ugovora, kao i da svojim mešanjem, regulacijom i oporezivanjem ne smeta mobilizaciji ovog znanja. Možda se onda može reći da osnov prosperiteta nije znanje, nego upotreba znanja, koje najčešće uopšte nije akademsko.
Kao što je Hayek, u sada čuvenom eseju iz 1945. godine "Upotreba znanja u društvu" pisao, akademici, a sa njima i političari, intelektualci i opšta javnost, daju preveliku težinu jednoj vrsti znanja: naučnom znanju. Naučno znanje, bilo da je reč o prirodnim ili društvenim naukama, međutim nije jedino znanje koje je važno. Za ekonomski prosperitet najvažnije je sasvim posebno znanje nekih lokalnih karakteristika na tržištu i u društvu, ili u Hayekovoj frazi "the knowledge of the particular circumstances of time and place". Možda se najbolje može opisati kao poznavanje situacije. To je znanje koje imaju privrednici, preduzetnici ili potencijalni preduzetnici, pa čak i svaki kupac i prodavac bilo čega na bilo kakvoj pijaci, znanje o resursima i cenama i mogućnostima alternativnih upotreba raznih resursa. Takvo znanje je rasparčano na sitne delove, a oni koji ga imaju najčešće nisu ni svesni da ga imaju ili ga ne zovu znanjem -- Michael Polanyi je nešto slično tome zvao tiho, prećutno ili implicitno znanje (tacit knowledge).
Prosperitet nastaje iz mobilizacije takvog, jednostavnog ali specifilnog loklanog znanja, poznavanja šta gde na loklanom nivou nedostaje, šta se može popraviti i kako se time može zaraditi. To znanje ne samo da je zanemareno od strane akademika, nego sa na njega obično gleda sa nipodaštavanjem. Ali na njemu se zasnivaju sve pojedinačne razmene i ono je osnov rada svih tržišta.
Naučno znanje je naravno izuzetno važno kao osnova za inovacije, ali treba shvatiti da je ono potreban ali ne i dovoljan uslov. Danas se misli da je tvorac parne mašine James Watt, a malo je poznato da je prototip parne mašine postojao u Egiptu još u 1. veku nove ere. Ali se nije koristio, odnosno koristio se kao ukrasna sprava za otvaranje vrata na nekoj biblioteci, jer nije bilo profitnog motiva za nekog da ga upotrebi. Nedostajala je ta druga vrsta znanja, nije bilo motiva za njega. Civilizacije Maja i Inka nisu upotrebljavale točak, iako su imale točkove na dečjim igračkama. Ali u tiranijama kao što su oni bili nije bilo potrebe za točkom, podanici su nosili na leđima sve što je trebalo. Ali dok se danas shvata da je važno da neko izmisli točak, retko se razume da je potrebno i da se neko seti kako da ga upotrebi. Tako ni znanje u uskom akademskom smislu neće samo od sebe rešiti problem ako nema mobilizacije lokalnog znanja. Za mobilizaciju ove druge vrste znanja potreban je motiv, a većini ljudi motiv je profit. A za to nije potrebna nikakva posebna politika, dovoljno je da država garantuje privatnu svojinu i poštovanje ugovora, kao i da svojim mešanjem, regulacijom i oporezivanjem ne smeta mobilizaciji ovog znanja. Možda se onda može reći da osnov prosperiteta nije znanje, nego upotreba znanja, koje najčešće uopšte nije akademsko.
Subscribe to:
Posts (Atom)