Vesnik monetarne (r)evolucije

Prenosim vam tekst koji sam pisao za sajt Start.it koji je svojevrsni portal za sve ljude koji rade, koje zanimaju tehnološke firme u nastajanju, ili se tako osećaju.

Tekst je posvećen Bitkoinu i njegovom značaju za evoluciju monetarnog sistema. U sledećem tekstu ću se malo više osvrnuti na paralelu između bitkoina, ostalih digitalnih valuta i koncepta free banking. Odlomak:

Svi ljudi koji se bave ICT ili imaju startap moraju razmišljati sa perspektivom integrisanja digitalnih valuta u svoj portfolio usluga ili kao segment proizvoda, ukoliko žele da učestvuju u najvećoj monetarnoj revoluciji od štampanog novca. Najvažniji pokazatelj koji možete pratiti nije trenutna cene neke digitalne valute - ona je dugoročno irelevantna - već ukupnu vrednost svih transakcija koje se obave digitalnim valutama. 

Sigurnost, lakoća transakcija, dobrovoljno učestvovanje, ograničena ponuda i decentralizacija kontrole nad valutom dovešće do istiskivanja konvencionalnih valuta, prvo sa interneta, a potom i iz ostatka ekonomije. 

Geografsko poreklo socijalizma

U ličnoj preblogerskoj eri imao sam priliku da čujem predavanje jednog enologa, koji je vrlo detaljno i opširno, osim kvaliteta vina, objašnjavao i karakteristike i mehanizme EU programa zaštite geografskog porekla vina i drugih proizvoda. Kada sam ga odvukao na stranu i počeo da ispitujem, osnovano sam posumnjao da je čovek nesvesni ekonomski liberal.

Da dovedete običnog, pa čak i edukovanog potrošača do stola, stavite mu povez na oči, i pustite ga da proba, ne bi razlikovao ni sorte vina, pršuta, čokolada, a kamo li stepen kvaliteta. Zapravo, isti taj enolog je priznao da je cela poenta zaštite geografskog porekla, besplatni brending i ekstraprofit za proizvođače. Potrebno je više hektolitara vina iste sorte da vam prođe kroz preko nepca i kroz grlo da biste razlikovali na slepo, flašu od 3 i 15 EUR, a za razliku između 15 i 150 EUR potrebne su desetine hektolitara. Isto važi za pršutu iz Parme, razliku između srpske, bugarske i češke šljivovice, srpskih i poljskih malina, maslinovog ulja iz istre i grčke itd.

Jedan od važnih razloga za postojanje programa kao što su zaštita geografskog porekla je preopterećenost food & beverage biznisa porezima i regulaciom. Kada bi neko samo pomislio da krene da se bavi podrumarstvom, shvatio bi šta znači vinokolj. Dozvole, regulacija uslova, ekološki, sanitetski, zdravstveni standardi, zaštita od požara, pravila o geografskom poreklu, pravila o metodama proizvodnje, izvozne dozvole, uvozne kvote, carinske deklaracije i na kraju, najvažnije, PDV i akcize. Slika gore lepo ilustruje koliko zapravo, od maloprodajne cene vlaše, dobija proizvođač vina. Akciza može iznositi i do 50% maloprodajne cene za jeftinija vina. U duhu teorije javnog izbora, jasno je zbog čega postoji podsticaj da udruženja vinara zagovaraju zaštitu geografskog porekla. Taj mehanizam nudi mandatorni brending, podiže barijere ulasku u industriju, veštački smanjuje konkurenciju sa krajnjim ciljem - da se vino od 5 EUR proceni kao ono od 20 EUR. Nakon 50 godina ljudi zaista počnu da veruju daje razlika u ukusu pet puta vrednija.