Pages

16 June 2007

Racionalnost straha od blogovanja kod srpske akademije

Ne kažem da naši akademici treba da budu digerati i svetske blogerske zvezde poput Cowena, Boudreauxa ili Boettkea, niti da naši blogovi treba da pomrače slavu CafeHayek-a ili Reason-a (blogovski deo časopisa). Mada, imajući u vidu sve prednosti blogerskog delanja, nije jasno zašto naša prof. dr. Perić-Detlić ne bloguje. Možda postoje dobri razlozi za to?

1. Blogovanje je relativno zahtevan posao, ma koliko blogeri uživali u tim slatkim mukama. Morate da pišete svaki dan ili svake nedelje, odnosno da održavate neki nivo redovnosti. Inače blog izdahne, kao onaj nesrećni Tamagotchi. Elem, srpski akademici, i to naročito oni koji ne razbijaju atome ili razmatraju seksualne navike morskog krastavca, dakle, oni su malčice…lenji. Znam kako je, i mene, brate, mrzi da pišem, jedva da sklepam nešto za te platne bodove, grdna muka. A zamisli da svaki dan nešto napišem!? Daj, kod nas bar 20% akademije jedva/nikako na mejlove ne odgovara (provereno!)

2. Blogovanje je po definiciji ne-akademskog karaktera. Za profesorku Perić-Detlić to automatski znači degradaciju i tektonski udar na teško stečeni autoritet. Kako može jedan univerzitetski profesor da radi isto što i tupave šiparice, zaludne domaćice i napaljeni libertarijanski aktivisti? Mora čovek da drži do svog statusa. Nisu svi svojevoljno degradantni kao neki čudak Cowen koji tvrdi suprotno: “It is not an intellectual step-down,” Cowen says of blogging. “I think a lot of academics do not feel that way…”

3. … If you blog and make a mistake, the world lets you know in 10 minutes.” Ha, možete da ispadnete budala, za tili čas. Profesorki Perić-Detlić to se nikako ne može desiti…strateški marketing!

4. Blogovi akademika razlikuju se od blogova šiparica po tome što mogu da sadrže dimenziju ZAŠTO o jadima te šiparice. Po tome se naučnici razlikuju od novinara i književnika. Time dolazimo do sledećeg logičnog razloga zašto srpska akademija ne bloguje: srpski akademici su sociolozi, ekonomisti…a treba da budu frikolozi i frikonomisti tj. da koriste svoja metodološka i teorijska oruđa da razmatraju sve i svašta. Bukvalno. Ako svoju metodologiju možete da primenite samo na našminkane statističke podatke i svoju autističnu teoriju koristite za objašnjenje nepostojećih ili besmislenih fenomena – onda ste mudrolog, sociolog, ekonomista itd. a akademsko blogovanje podrazumeva “using economics and data analysis to explore topics that are not normally talked about.” Tako kaže profesor Cowen.

5. Blogovanje je pretežno entuzijastična aktivnost. Ili bar tako počinje. Ne znam koliko ima blogova, akademskih posebno, koji su nastali kao foliranje. Za razliku od fol časopisa koji se sponzorišu poreskim parama srpskih, norveških ili finskih obveznika, žive život morskog krastavca i ne menjaju našu karmu ni za jotu. Dakle, blogovanje akademicima ne donosi bodove, ne donosi pare, ne donosi ugled. Sve to bloger-akademik već treba da ima. Sve to treba da je već odradio u naučnim časopisima i drugde.
Neko bi rekao da akademsko blogovanje liči na ono što ekipa oko Dawkinsa i Pinkera zove Treća kultura. U stvari, nije. Blogovanje à la Marginal revolution jeste neka Četvrta kultura. Odnosno, nije poenta akademskog blogovanja u tome da se docira, da se populariše nauka, ono kao, nauku mladima, nauku narodu, uneti nauku u svet. Fora je uneti svet u nauku.

Iracionalnost straha od blogovanja kod srpske akademije

Nedavno me ovaj tekst o blogerima-akademicima sa GMU-a podsetio na fenomen kome se ne mogu načuditi: srpska akademija ne bloguje. Mislim, ako se zanemari Milan Ćirković na onom multikefalnom blogu B92, ne mogu se setiti nekoga ko je profesor, istraživač, tink-tenkista, šta god, a da piše blog ili nešto nalik tome. Naše TR malenkosti nećemo pominjati iz pristojnosti. NSPM-ovci pišu poslanice, a ne postove (ako je neko pomislio na ovu ekipu).

Postoji više razloga zašto bi srpski akademici morali da budu blog-manijaci.

1. Vaskolika globalna akademija, naročito ona socijalno orijentisana, voli da DAJE SUD O…izgleda da postoji mudrološki gen koji je u normalnoj populaciji recesivan, a kod akademije dominira. Naravno, nisu svi mudrolozi akademici ali svi akademici jesu mudrolozi. Blogovi su neverovatno dobro sredstvo za ispoljavanje mudrologije: pišeš šta, kada, kako hoćeš, tripuješ da neko čita i nema nikakvih ograničenja davanju sudova o svemu. Apsolutno svemu.

2. Akademija ne-tako-tvrdih (tzv. društvenih) nauka voli medije. Njima se prenose pomenuti SUDOVI O…Akademija obožava da koristi sve medije kao instrument prenošenja svoje mudrologije: knjigu, papirus, TV,…hm, zašto bi blog bio izuzetak? Nema logike.

3. Srpska ne-tako-tvrda akademija nije mnogo diskurzivna i prilično je autistična, koliko god nas zavaravali silni uvodnici, poslanice i wanna-be analize po medijima i konferencijama. U stvari, naša ne-tako-tvrda naučna zajednica je monološka. Profesorka Pera Perić-Detlić priča sama sa sobom. Profesorka citira samo sebe. Pofesorka raspravlja sa sobom o sebi. Ne-tako-tvrdi naučni proizvodi srpskih (a i nekih inih) akademika imaju revijalni karakter: stvari se objavljuju, ali ne radi debate, već da bi se sakupili bodovi za državnu platu, obogatio kliping opskurnih obožavateljki ili hranila nezajažljiva sujetica. Štagod da jeste, blog bi bio divno mesto za sve tri stvari.

4. Blogovi su tako anti-elitistični što je sjajno za velike komplekse malih akademika. Ok, Marginal revolution ima 17475 posećenih stranica, Becker-Posner nekoliko stotina, a profesorka Pera Perić-Detlić mogla bi da namakne nekoliko desetina. Sjajno! To je sve jedna velika blogosfera i to može samo da imponuje (vidi gore "sujetica")…

5. Faktor malog jezika treba da bude podsticajan: niko ne očekuje da srpska akademija raspravlja na engleskom, pošto to ne čini ni na srpskom. Monološko emitovanje mudroloških proizvoda na domaćem jeziku, međutim, ima jednu slatku notu: daje vam osećaj da vas mogu razumeti i regionalci i dijasporaši…taj osećaj je tako dobar, pošto akademici imaju i sklonost ka megalomaniji – to je na istom alelu gde i onaj mudrološki gen…

No sve ovo nije dovoljno našoj akademiji. Očigledno je da pored pomenutih debelih razloga za blogovanje, postoje još deblji razlozi zašto se ipak ne bloguje.

Udarnici

Živeo Velja Ilić! Živela vlada - vikali su okupljeni dok su zvanice na čelu sa predsednikom vlade i ministrima peške obilazili novoizgrađeni most na Prijevorcu, dug 205 metara...
Glas.