Ova mapa proizvoda i brendova koji su postojali u bivšoj Jugoslaviji kruži društvenim mrežama i medijima i budi nostalgiju -- najčešća reakcija je da se u SFRJ toliko toga proizvodilo, i što su danas mnogi od tih brendova nestali mora da je znak ekonomskog nazadovanja.
Naprotiv, upravo je samodovoljnost ekonomije pouzdani znak neefikasnosti i siromaštva. To što smo sve proizvodili sami nije dobar nego jako loš ekonomski pokazatelj. Mnogo je efikasnije kad je zemlja uključena u svetsku podelu rada. Nema smisla da Zastava proizvodi automobile ili da EI Niš proizvodi ekeltroniku, kad ima Japanaca i Korejanaca koji to rade mnogo bolje i jeftinije.
Ako i dalje insistirate da to radite u zemlji, morate ekonomiju da zatvorite za konkurentnije proizvode iz inostranstva, čime građane primoravate da kupuju skuplje a manje kvalitetne domaće proizvode. U isto vreme, na strani proizvodnje uopšte ne podstičete ukupan nivo domaće proizvodnje kako se to ekonomski naivnima čini. Proizvodićete više različitih stvari ali ćete imati niži ukupan nivo proizvodnje i time niži životni standard, jer ne možete da se skoncentrišete na ono što su stvarno vaše
komparativne prednosti.
