Pages

18 September 2007

Francuzi o Iranu i posledice

"Svet treba da se pripremi za rat protiv Irana"..."iransko nuklearno oružje bi predstavljalo pretnju za ceo svet".

Ako mislite da je ovo izgovorio neki "neokonzervativac" iz Vašingtona, grešite. Izjava pripada, od svih ljudi, francuskom ministru inostranih polsova, socijalisti (i osvedočenom srbomrzcu) Bernaru Kušneru. Slične izjave prethodnih dana su ponovili i francuski premijer i predsednik.

Ovo donosi dosta zanimljiv obrt u globalnoj politici. To, u paketu sa prošlonedljenim izveštajem generala Petraeusa u Vašingtonu, koji govori o značajnom napretku u Iraku, menja pomalo raspored karata u svetskoj politici, na koji smo navikli u prethodnih nekoliko godina. Više nemamo grupu desničarskih ratnih huškača i ludaka u Vašingtonu na jednoj, a "ceo miroljubivi svet" na drugoj strani, na čelu sa EU. I namamo priču o porazu Bušove politike u Iraku i predviđanje da će napasti i Iran, takođe bez podrške kolega u NATO-u.

Umesto toga, ispada da su se u međuvremenu stvari malo zakomlikovale. Amerikanci su našli zajednički jezik sa sunitskim šeicima u Iraku, koji su proterali Al Kaidu. I nivo nasilja šiitskih milicija je opao dramatično, a sam Muktada al Sadr iz Irana poziva svoje pristalice da odustanu od nasilja. Situacija posle slanja dodatnih trupa i ovih političkih promena u samom Iraku izgleda mnogo bolje nego pre 6 meseci: Demokratima u Vašingtonu to ne odgovara. Oni su sve katrte bacili na priču o neuspehu u Iraku i nikakve dobre vesti im ne idu u prilog. Zato je i general Petreus bio difamatorski napadnut u NY Timesu kao "lažov" i "izdajnik"

A sada stiže i jedna dodatna komplikacija, ne samo za demokrate U SAD nego i za mnogo širi krug kreatora svetskog "liberalnog" javnog mnenja. Mnogo pre bilo koga iz Bušove administracije, čovek iz kabineta novog Francuskog predsednika (sa nesumnjivim levičarskim akreditacijama) preti mogućim ratom protiv Irana. "Liberali" su verovatno užasnuti: zar smo se tako dogovorili, Francuzi? Zar Buš ne treba da ostane izolovani ratni huškač?

Ništa manje sluđen nije ni istoričar Holokausta Ahmedinedžad: očigledno nije očekivao ovako nešto i sada pokušava da blago ukori Francuze što padaju ispod nivoa svoje slavne kulture i civilizacije. On zna da mu nikakvo proširivanje fronta protiv Zapada ne ide u prilog, i da je najbolja situacija za njega ono što su mu "liberali" na Zapadu već bili izborili; slika o mogućoj vojnoj akciji , pa čak i pooštravanju sankcija, kao unilateralnom američkom ludilu. Ako krene fronatlno na Francuze, ta antiamerička fikcija će se konačno raspasti. Mora da se ponaša kao da laž o američkom unilateralizmu i dalje jednako vredi.

Interesenatno, ali ni u široj "humanističkoj" javnosti na Zapadu nije bilo još uvek mnogo žestokih reakcija na Kušnerove i Sarkozijeve nove izjave oko Irana (kako bismo očekivali). Nagađam da je to iz istih razloga iz kojih je i Ahemdinedžadova "učtivost"; najgora stvar koja može levičarima na Zapadu da se desi jeste raspad slike o "neokonzervativcima" kao unilateralnim krstašima i ratnim huškačima. I oni moraju, jednako kao i Ahemdinedžad da postupaju oprezno, da prebrzim svrstavanjem fransuskih vlasti među ratne huškače ne bi torpedovali sopstvenu propagandu protiv Buša i time obesmislili prethodnih pet godina svog života i politike. Prosto, nastaviti da se prave što duže je moguće da je oko Irana problem agresivnog američkog militarizma a ne problem islamističkog režima koji pravi atomsku bombu. Kušner i Sarkozi su već ozbiljno načeli tu fikciju i predviđam da ukoliko ostanu na ovom kursu narednih nedelja, da tek onda možemo očekivati ozbiljnije orkestrirane napade na njih.

U svakom slučaju, ovo izgleda kao zanimljiva rokada: umesto Blaira i GBR, Buš je dobio saveznika u Sarkozijevoj Francuskoj. Ovo stvar čini znatno težom za "liberalne" spin doktore i u Americi i u Evropi. Nemoguće je to savezništvo otpisati ni preko tradicionalnih transatlanskih veza, ni preko Blerovog statusa "pudlice" ni preko delegitimacije njegove politike zbog koje je i smenjen, ni ičeg sličnog. Novu Francusku politiku vodi predsednik koji je pobedio pre nekoliko meseci na izborima na kojima je otvoreno i prkosno isticao svoje pro-američke stavove i konzervativnu retoriku u ekonomskoj i socijalnoj politici koja se malo razlikuje od Reganove ili Bušove, a francuski antimaerikanizam je nazvao kompleksom inferiornosti francuske kulturne elite! Za šefa diplomatije je postavio socijalistu koji deli njegove prioritete.

Čekaju nas zanimljiva vremena u svetskoj politici.

Robne rezerve, strogo pov.

Goran Živkov, bivši ministar poljoprivrede i redovni čitalac ovog bloga, ima tekst u aktuelnom Ekonomistu (strane 20 i 21) o Robnim rezervama. Poenta:

Iako je još pre pet godina Evropska agencija za rekonstrukciju namenila sredstva za tehničku pomoć za transformaciju RR, promenila su se već tri ministra trgovine (Slobodan Milosavljević DS, Bojan Dimitrijević SPO, Predrag Bubalo DSS, čisto da se zna - primedba MP) koji su uvek tu pomoć odbijali, ne želeći NIŠTA da menjaju. A i zašto bi? Kada ovako pokriveni Zakonom mogu da pozajmljuju, kupuju, prodaju kako hoće, kome hoće, po cenama kakvim oni hoće.

On line strategija o upotrebi energije

Chevron i Economist su napravili interesantnu igru koja se bavi planiranjem snadbevanja grada energijom u periodu od otprilike 25 godina (od danas do 2030). Igrač bira određene izvore energije za svoj grad dok program pokušava da problematizuje snadbevanje povećavanjem cena, terorističkim napadima i sličnim scenarijima. Uspeh se meri na osnovu ekonomskih, bezbednosnih i ekoloških rezultata. Za jednu rundu treba 15 - 30 minuta što je dovoljno da se dosta nauči o energetskim potrebama grada.

SAA i članstvo u EU

Božidar Đelić kaže da očekuje da će po isteku šestogodišnjeg prelaznog perioda Srbija postati punopravna članica Evropske unije. Šestogodišnji period se odnosi na rok koji je naša strana predložila za potpuno ukidanje carina na industrijske i skoro potpuno ukidanje carina na poljoprivredne proizvode poreklom iz EU.

Nažalost, prelazni period nema skoro nikakve veze za članstvom. Odnosno, država sasvim sigurno ne može da postane članica pre nego što istekne taj period, ali protok tog vremena ne garantuje članstvo. Ovo je tabela datuma kada su potpisani Association Agreementi svih 1o zemalja novih članica EU, kao i u njima predviđeni prelazni periodi.

Država Godina potpisivanja
Prelazni periodi za proizvode
Obični Osetljivi Veoma osetljivi
Bugarska 1993 0 4 8
Češka 1993 0 4 8
Estonjia 1995 0 0 0
Mađarska
1991 2 5 9
Letonija 1995 0 2 4
Litvanija 1995 0 2 6
Poljska 1991 0 6 6
Romunija 1993 0 4 8
Slovačka 1993 0 4 8
Slovenija 1996 0 4 5

Vide se tri stvari. Prva je da Srbija kasni, jer su ove zemlje potpisale sporazum dve do šest godina nakog demokratskih promena. Ovde je prošlo već skoro sedam. Drugo je da je naš predlog (šest godina najduži rok) relativno liberalan. Treća i ključna stvar je da prelazni period nije ama baš uopšte uticao na datum prijema. Prelazni rokovi su istekli između 1995. godine (Estonija) i 2001. (nekoliko zemalja), ali su sve primljene tek 2004., odnosno 2007.