Pages

19 December 2006

Šta se dogodilo u Iraku III

Kako je sve počelo? Niko nije mogao ni sanjati da će nastati ovakav haos. Lideri američke administracije su bili uvereni da će ih Iračani dočekati kao oslobodioce – i nisu pogrešili, u početku. Ali niko ne voli strane okupatore na duži rok, naročito kada se stanje u zemlji pogoršava. Takođe, niko nije mogao da predvidi ni sektaško nasilje. Ono nije postojali ni u istoriji Iraka, ni u istoriji Islama među Sunitima i Šiitima uopšte. Hrišćani su vodili mnogo sektaških ratova među sobom, Muslimani nisu. Tačno je da ekstremni sunitski Vahabiti smatraju Šiite neprijateljima – ali nigde pre Iraka tu ideologiju nisu sprovodili u delo.

Administracija SAD je iskreno verovala da Sadam ima oružje za masovno uništenje. CIA je katastrofalno pogrešila a i britanske i ostale svetske tajne službe koje su pomagale u tome su doprinele. Iz kasnijih intervjua sa nekim uhapšenim pripadnicima samog vrha Sadamovog režima koji su objavljeni u leto 2006. postalo je jasnije i zašto: Sadam je dezinformacijama koje je širio sam najviše doprineo sopstvenom svrgavanju.

Sadam je ubedio sve oko sebe da Irak zaista ima oružje za masovno uništenje. Njegova preokupacija je bila očuvanje režima od eventualnog unutrašnjeg otpora i zato je širio informacije o snazi režima. Nije verovao spoljnim pretnjama i do poslednjeg trenukta je bio siguran da do kopnene intervencije neće doći. To se tokom invazije i videlo, jer je koalicija je do Bagdada došla skoro nesmetano, a onda je tek u samom gradu pružen otpor.

Pošto nije verovao nikome, istinu da oružja ustvari nema znao je samo najuži krug ljudi, što su kod Sadama a i formalno u režimu bili sinovi Udaj i Kusaj, polubrat Barzan i lojalni potpresednik Tarik Aziz. Gotovo svi ostali visoki funkcioneri i vojni komandanti su bili uvereni da tog oružja ima ali da je negde skriveno.

Kada šijunirate vi naravno ne možete obuhvatiti sam vrh, jer to je onaj koga špijunirate. Ali od koga god drugog osim Sadama i pomenute nekolicine da su informacije dolazile, verovatno je da nije lagao. Tako je ispalo da je su razne službe – uključujući SAD, britansku, rusku i iransku – imale informacije iz raznih izvora, i sve su mislile da oružja ima. Sadamovo odbijanje da dozvoli potpuni pristup inspekciji UN je samo pojačavalo takav utisak i kod Iračana i kod stranaca.