Pages

12 February 2014

Reforma sudstva

Ne postoji mnogo problema u Srbiji koji su toliko očigledni a u isto vreme toliko ignorisani kao neefikasnost sudstva. Danas u Srbiji čami preko 3 miliona nerešenih predmeta, slučajevi se redovno rešavaju zastarevanjem, sudovi donose u najmanju ruku sumnjive presude, a u rešavanju privrednih sporova su efikasni koliko i Fond za Razvoj u stvaranju ekonomskog rasta.

Rešenja koje stranke predlažu se svode na kadrovsku politiku, uglavnom smenu korumpiranih sudija koje je postavila prethodna vlast, iako je jasno da je problem prevashodno sistemski. Kako promeniti sistem? Evo par ideja:
  
Bez dugih pauza – Ko god je bio u sudu u Srbiji zna da se ročista zakazuju 3 – 6 meseci unapred. Dovoljno je da se stranka ili advokat ne pojave ili je neko zaboravio neki papir da se dobije polugodišnje odlaganje. Predmete bi trebalo rešavati u kontinuitetu. Ako se neko ne pojavi na ročistu danas već sutra bi trebalo da bude priveden. Ako ste zaboravili dokaz, donesite ga posle pauze za ručak. Sudski procesi bi se zakazivali par meseci unapred tako da bi svi imali dovoljno vremena da se spreme. Odluka se donosi posle par dana sudjenja, ako je i toliko neophodno.

Privatni sudski pozivari – Sudjenja se često odlazu jer stranke nisu primile poziv. Zasto ne dozvoliti privatnim firmama da urucuju pozive?

Privodjenje stranaka – U slučaju da se tuženi ne odaziva na pozive private firme bi mogle da ih privode, naravno o trošku osobe koju privode.

Selektivno preispitivanje presuda  – Čak i da dobijete presudu verovatno je da će je viši sud poništiti ili vratiti na ponovno odlučivanje. Nema pravde dok se Vrhovni Sud ne izjasni o vašoj njivi. Suđenja do pravosnažnosti naravno traju godinama a neretko i decenijama kao da je poenta u procesu a ne pravdi. Trebalo bi ograničiti broj presuda koje viši sudovi mogu da pregledaju, na recimo 10 posto, što bi značajno smanjilo dužinu procesa. Viši sudovi bi onda pažljivo birali predmete a mogli bi da koriste taj sistem i za ocenjivanje kvaliteta sudija u prvostepenom postupku. 

Biranje tužilaca - Tužioci su za svoj posao u krajnjoj instanci odgovorni vladi jer ih ona postavlja. U takvoj situaciji nije realno očekivati da će se baviti politčkom korupcijom ili da će po službenoj dužnosti goniti državne službenike (lično sam se uverio u to). To naravno ne bi bio slučaj da tužioce biraju građani, o čemu sam već pisao ranije. 

Biranje sudija - Da li neko može da zamisli da bi ovaj gospodin što je juče poništio presudu za ubistvo u Novom Sadu bio ponovo izabran na tu funkciju da je odgovoran za svoj rad građanima? Nema elegantnijeg načina od rešavanja kadrovskih problema od povremenih izbora.

Privatni sudovi - Dozvoliti rad privatnim sudovima koji bi bili pogotovo korisni u privrednim sporovoima gde bi strane mogle da se obavežu da će prihvatiti presude bez prava žalbe državnim sudovima unapred. Takav sud, Rexlegis, već postoji u Hrvatskoj. 

Predlozi naravno nisu savršeni. Svaki predlog dolazi sa svojim problemima koji se uglavnom svode na činjenicu da povećavanje efikasnosti ide na uštrb pravde - ali su daleko bolja alternativa trenutnim rešenjima.