Branilac terorista

Srđa Popović:

Optužnica je skandalozna i naduvana van svake proporcije, kao da je reč o pripadnicima Al Kaide. Celom događaju je dat značaj kojeg nema. To je budalaština. Država je uvidela da to može da ispadne neprijatan događaj i shvatila da optužnica ne može da opstane. Mislim da su i ljudi koji su stali u njihovu odbranu neadekvatno reagovali, pa se ceo slučaj proglašava napadom na levicu. To su sve deca, devojka ima 19 godina. Dati značaj njihovom postupku i glupoj reakciji države ne čini nikom uslugu. Mi smo jedna sredina koja je navikla da reaguje histerično u svim slojevima, pa se stvara neka eksplozivna atmosfera, a vrlo brzo po pravilu sve potone u zaborav. Ovo nije proces na kojem se može prelamati politika. Jednostavno, diže se odijum protiv huligana i desničara, pa je po komunističkom sistemu trebalo naći nešto i na levoj strani, da se očuva izgled zlatne sredine, neutralnosti, koja je omiljena pozicija Borisa Tadića. Ako već hoćete ceo slučaj da stavimo u neki kontekst, jasno je da živimo u vrlo nepravednom društvu i da su mladi ljudi vrlo osetljivi na to, uvek i svuda. Uvek i svuda mladi teže levici. Pošto su novi u toj igri, oni nepravdu doživljavaju dramatično i to je dobra stvar. Dobro je da još uvek ima mladih ljudi koje nepravde peku. Ne postoji ideja ne samo klasne, nego i ljudske solidarnosti. Crkni kad nisi sposoban da napraviš milione, šta da plačemo za tobom?! Mislim da to kod ovog uzrasta ljudi, ovakvog psihološkog profila, jeste povod za ogorčenje i iskrene emocije.

Uporedite rečenice koje sam boldirao. Kognitivna disonanca? Dakle, "ne može se prelamati politika" preko ovog slučaja, i oni koji su nazvali proces napadom na levicu su grešili (valjda zato što ne treba huliganizam poistovećivati sa levicom). Ali, opet, "pravi kontekst" za celu stvar po Srđi je to što mladi "uvek teže levici" i protestuju protiv socijalne nepravde, recimo ovako kad malo "naprave vatromet" i iskažu tako "ogorčenje" protiv kapitalizma. Mladost ludost. Pa ako je tako, ako je njihova paljevina autentični izraz levičarskog bunta, šta je onda pogrešno kad njihovi stariji komunistički simaptizeri pišu peticiju gde optužuju vladu da ovim procesom protiv njih proganja levicu! Ili su to huligani, pa je pogrešno davati politički značaj ovome, ili su to mladi idealisti i autentična levica koja se samo "rečito" buni protiv socijalne nepravde Molotovljevim koktelima (što je "dobra stvar" kaže Srđa), pa je onda opravdano. Ne može i jedno i drugo. (Teza o "pobuni mladih protiv socijalne nepravde" posebno dobija na kredibilitetu kad uzmemo u obzir Ratibora Trivunca, Srđinog branjenika, koji zaista ne zna šta to znači imati milione).

Ovo je opet isti obrazac koji već odavno znamo. Traženje izgovora sa nasilje amoralnih mamlaza iz bogataških klasa koje su profesori na fakultetu naučili da je komunizam bio dobra stvar, a kapitalizam najveće zlo protiv koga su sva sredstva dozvoljena. Umesto da se bitange osude kao huligani i stave u zatvor da malo porazmisle.

Ako ima moralnog i intelektualnog dna, Srđa ga je ne samo dotakao, nego se valja po njemu.

Dve primedbe o devalvaciji

Politika dakle ima čitav simpozijum o kursu dinara, od čega smo nešto preneli, ali da prokomentarišem kako mi se čini sve zajedno. Prvo što se može primetiti je da većina ekonomista o devalvaciji ili depresijaciji dinara govori kao o besplatnom ručku. Prosto kurs dinara padne, izvoz poraste i svi smo na dobitku.

Ovaj jednostavni mehanizam zanemaruje ključnu stvar, da je razlog rasta izvoza posle devalvacije to što je izvoz relativno jeftiniji. Izvoznici ustvari uopšte ne moraju čekati devalvaciju, nego mogu sniziti svoje cene u inostranstvu i odmah prodavati više i povećati izvoz. Devalvacija se međutim razlikuje od takvog običnog smanjenja izvoznih cena po tome što u slučaju devalvacije izvoznik za vrednost svog izvoza onda može kupiti relativno više u zemlji. Dakle iz inostranstva on dobija isto, ali je bogatiji u zemlji.

To drugim rečima znači da porast izvoza koji je efekat devalvacije ne finansiraju kupci u inostranstvu, nego finansiramo mi. Da, devalvacija pomaže izvoz, ali izvoznici ne profitiraju na račun inostranstva nego na račun nas ostalih u zemlji.

Recimo, Kanjevac navodi primer Kine koja drži valutu potcenjenom i tako promoviše svoj izvoz. Ono što propušta je da zbog takvog režima Kinezi samo finansiraju potrošnju ostatku sveta. Svoj veliki izvoz ustvari plaćaju Kinezi sami, jer ih držanjem takvog kursa država primorava da žive ispod svojih mogućnosti (koje ionako nisu velike). Nizak kurs sam po sebi ne kreira neto vrednost.

Druga stvar je što se o devalvaciji govori bez ikakvog obzira na ono što se zove ili što treba zvati "stvarni kurs". To se na engleskom zove "real", ali na srpskom se odomaćila upotreba fraze "realni" kurs za nešto drugo - za priču o tome koliki je ravnotežni kurs dinara koji bi uravnotežio tekući (ili u nekim verzijama trgovinski) bilans. Stvarni kurs je kurs sa uvidom na razlike u domaćim i inostranim cenama. U Srbiji je kurs evra veoma bitan, veliki broj važnih cena se upravlja po njemu i sa depresijacijom dinara i cene proporcionalno porastu. To onda znači da i kad nominalni kurs dinara padne, njegov stvarni kurs verovatno neće, jer će ga porast cena brzo vratiti na prethodni nivo. Ako npr. evro ode na 120 i cene porastu za 20%, to je nominalna ali ne i stvarna devalvacija. Za stvarnu je potrebno da evro ode na 120 a cene ostanu iste. Za odluke o uvozu i izvozu važan je ovaj stvarni, a ne puki nominalni iznos kursa. Ali dok je na nominalni kurs lako uticati, stvarni ne zavisi direktno od vlade ili centralne banke.

Da sumiram, devalvacija dinara, prvo, nije besplatan ručak. Drugo, čak i kad bi devalvacija bila iz drugih razloga korisna, u maloj i od evra zavisnoj zemlji kao što je Srbija pitanje je da li je stvarna devalvacija, devalvacija bez pratećeg izjednačavanja cena, uopšte moguća.

PS: Sve ovo ne znači da pozivam NBS da šteluje kurs. Neka uvede fiksni -- ili ako baš neće, neka onda barem pusti ovaj da pliva.