Pogledajte prijateljsku polemiku Boška Mijatovića, liberalnog ekonomiste, i pesnika Miroslava Maksimovića, o umetnosti, slobodnom tržištu i ulozi države.
Vrlo zanimljivo.
14 May 2008
Budućnost LDP-a
Kategorija:
Politika
Hteo sam da napišem odgovor komentatoru, ali mi pade na pamet da je možda bolje da napišem poseban post.
Prvo da budem potpuno otvoren - nikada mi se LDP nije sviđao. Ne toliko zbog ideologije, koju sam ja percipirao kao suštinski levičarsku, koliko zbog nastupa u javnosti. Nekako ih nikada nisam ni smatrao pravom političkom partijom, već pre nekim konglomeratom ljudi okupljenih oko jedne emocije - mržnje prema Koštunici, a kasnije i prema Tadiću. Takođe, tolika opsesija Đinđićem mi nije bila jasna. Na primer, mnogo puta sam čuo Čedu kako kaže da su reforme stale 12. marta 2003. godine. Problem je u tome što je tada upravo on ušao u Vladu i bio njen potpredsednik narednih godinu dana. Kako to uopšte racionalno objasniti? Verovatno nikako, što je meni značilo da LDP nije racionalna stranka.
Međutim, njihov ekonomski program me je naterao da ponovo razmislim, tako da sam u velikoj meri promenio svoj stav.
Jednostavno, sada mi je stalo da LDP uspe. Ako DS i G17 uđu u koaliciju sa socijalistima, biće pod stalnom pretnjom pada vlade i moraće da rade razne stvari sa kojima se ja neću slagati. U takvoj situaciji, jedini tračak razuma (čitaj - ono sa čime se ja slažem) može doći od LDP-a. Ali, čini mi se da će to zahtevati relativno velike promene glavnih tema kojima se LDP bavi, a verovatno i ljudi, a time i birača.
Mislim da insistiranje na EU ne treba da bude nešto na čemu će LDP da bazira svoju budućnost. To je suviše opšte mesto, sa kojim se manje-više svi koji pretenduju na iste birače slažu. Insistiranje na bezuslovnom ulasku u EU u stvari nije zalaganje za EU, nego zalaganje za promenu politike prema Kosovu. Ja se sa time slažem, na tome treba insistirati, ali tvrdim stavom po tom pitanju LDP garantuje da nikada neće učestvovati u vlasti. Što je ok, ako si NGO. Možda bi bolja formulacija zahteva bila "hoćemo politiku prema Kosovu koja neće blokirati naše pristupanje EU". Takav stav bi bio blaži i politički realniji. Hag će takođe, pre ili kasnije, prestati da bude tema, tako da ni to neće biti nešto posebno bitno. Ostaje NATO, ali je pitanje kome će to biti primamljivo.
Dakle, mislim da LDP treba da ima stav po pitanju EU, Haga, NATO-a i Kosova, ali to ne treba da budu dominantne teme. Mislim da treba da se jače obrate dobitnicima tranzicije koji će se verovatno okrenuti od DS-a i G17 kada shvate da socijalnu pravdu i DS-ovo levičarenje plaćaju iz svog džepa. Takav zaokret LDP-a neće biti lak, a procenjujem i da je veoma malo verovatan. To bi, naime, podrazumevalo da LDP uđe u sukob sa velikim brojem sadašnjih birača i uticajnih ljudi koji ga podržavaju i da proba da se okrene potpuno novom biračkom telu. A takve stvari su teške.
U izvesnom smislu, čini mi se da LDP ima sličan problem kao i SPS. Obe stranke su previše okrenute prošlosti, koja jeste bitna, ali, kako vreme odmiče, postaje sve manje bitna, naročito među mlađim svetom. Obe stranke imaju svoje tumačenje onoga što se desilo, na osnovu tog tumačenja imaju relativno tvrdo jezgro, ali će, pre ili kasnije, to jezgro početi da se osipa. Kao što SPS mora da pobegne od nacionalizma da bi se profilisao kao ekonomski leva stranka, mislim da će i LDP morati da se donekle odrekne insistiranja na radikalnom antinacionalizmu da bi se profilisao kao ekonomski liberalna stranka i time uzme deo birača DS-a i G17.
Meni se čini da je takav zaokret malo verovatan, ali se nadam da grešim.
Prvo da budem potpuno otvoren - nikada mi se LDP nije sviđao. Ne toliko zbog ideologije, koju sam ja percipirao kao suštinski levičarsku, koliko zbog nastupa u javnosti. Nekako ih nikada nisam ni smatrao pravom političkom partijom, već pre nekim konglomeratom ljudi okupljenih oko jedne emocije - mržnje prema Koštunici, a kasnije i prema Tadiću. Takođe, tolika opsesija Đinđićem mi nije bila jasna. Na primer, mnogo puta sam čuo Čedu kako kaže da su reforme stale 12. marta 2003. godine. Problem je u tome što je tada upravo on ušao u Vladu i bio njen potpredsednik narednih godinu dana. Kako to uopšte racionalno objasniti? Verovatno nikako, što je meni značilo da LDP nije racionalna stranka.
Međutim, njihov ekonomski program me je naterao da ponovo razmislim, tako da sam u velikoj meri promenio svoj stav.
Jednostavno, sada mi je stalo da LDP uspe. Ako DS i G17 uđu u koaliciju sa socijalistima, biće pod stalnom pretnjom pada vlade i moraće da rade razne stvari sa kojima se ja neću slagati. U takvoj situaciji, jedini tračak razuma (čitaj - ono sa čime se ja slažem) može doći od LDP-a. Ali, čini mi se da će to zahtevati relativno velike promene glavnih tema kojima se LDP bavi, a verovatno i ljudi, a time i birača.
Mislim da insistiranje na EU ne treba da bude nešto na čemu će LDP da bazira svoju budućnost. To je suviše opšte mesto, sa kojim se manje-više svi koji pretenduju na iste birače slažu. Insistiranje na bezuslovnom ulasku u EU u stvari nije zalaganje za EU, nego zalaganje za promenu politike prema Kosovu. Ja se sa time slažem, na tome treba insistirati, ali tvrdim stavom po tom pitanju LDP garantuje da nikada neće učestvovati u vlasti. Što je ok, ako si NGO. Možda bi bolja formulacija zahteva bila "hoćemo politiku prema Kosovu koja neće blokirati naše pristupanje EU". Takav stav bi bio blaži i politički realniji. Hag će takođe, pre ili kasnije, prestati da bude tema, tako da ni to neće biti nešto posebno bitno. Ostaje NATO, ali je pitanje kome će to biti primamljivo.
Dakle, mislim da LDP treba da ima stav po pitanju EU, Haga, NATO-a i Kosova, ali to ne treba da budu dominantne teme. Mislim da treba da se jače obrate dobitnicima tranzicije koji će se verovatno okrenuti od DS-a i G17 kada shvate da socijalnu pravdu i DS-ovo levičarenje plaćaju iz svog džepa. Takav zaokret LDP-a neće biti lak, a procenjujem i da je veoma malo verovatan. To bi, naime, podrazumevalo da LDP uđe u sukob sa velikim brojem sadašnjih birača i uticajnih ljudi koji ga podržavaju i da proba da se okrene potpuno novom biračkom telu. A takve stvari su teške.
U izvesnom smislu, čini mi se da LDP ima sličan problem kao i SPS. Obe stranke su previše okrenute prošlosti, koja jeste bitna, ali, kako vreme odmiče, postaje sve manje bitna, naročito među mlađim svetom. Obe stranke imaju svoje tumačenje onoga što se desilo, na osnovu tog tumačenja imaju relativno tvrdo jezgro, ali će, pre ili kasnije, to jezgro početi da se osipa. Kao što SPS mora da pobegne od nacionalizma da bi se profilisao kao ekonomski leva stranka, mislim da će i LDP morati da se donekle odrekne insistiranja na radikalnom antinacionalizmu da bi se profilisao kao ekonomski liberalna stranka i time uzme deo birača DS-a i G17.
Meni se čini da je takav zaokret malo verovatan, ali se nadam da grešim.
Razgovor sa Ivicom
Kategorija:
Politika
Objavljujemo deo razgovora koji sam vodio sa Ivicom Dačićem. Ostatak intervjua u integralnoj verziji možete naći ovde.
TR: Kako bi socijalisti ubrzali ekonomski razvoj?
Ivica: Jedan od uslova bržeg ekonomskog razvoja, pored uticaja tržišne privrede jeste i uspešna uloga države koja će svojim intervencijama ublažavati negativno dejstvo tržišta na skladan razvoj društva.
TR: Koje firme bi socijalisti ostavili u državnom vlasništvu?
Ivica: Država ne sme da se odrekne privrednih bogatstava kao što su elektroprivreda, železnica, naftna industrija, rudna bogatstva, kao i preduzeća koja ekonomski dobro posluju i obezbeđuju kvalitetne proizvode i usluge građanima a još su u društvenom vlasništvu.
TR: Pravi privredni dragulji, znači ništa od privatizacije EI Niš?
Ivica: Gasi diktafon i objašnjava da to znači obustavljanje privatizacije osim u onim slučajevima kada je jedina alternativa privatizaciji stečaj, ali pošto će država finansirati privredu stečaja praktično neće biti.
TR: Ivice, ko treba da brine o preduzećima, vlasnici ili neko drugi?
Ivica: Država treba da brine o strateškim a poslovne banke o malim i srednjem preduzećima.
TR: Da li imate neke sveže ideje o praktičnoj primeni?
Ivica: Odrečno klima glavom Socijalisti su za formiranje fondova i banaka koje će finansirati razvoj delatnosti koje su od opšteg društvenog interesa.
TR: Znači opet Beobanka i EPS?
Ivica: Opet gasi diktafon i kaže da je Beobanka propala zbog loših plasmana Borke Vučić, nikako zbog principa rada, i nastavlja: ... bez stabilnog poslovanja ovih preduzeća nije moguć ni razvoj privatnog preduzetništva... a pogotovu razvoj malih i srednjih preduzeća.
TR: Hajde da Vam verujemo na reč, pošto Vas istorija u Srbiji već nije demantovala. Recite nam da li imate originalnih ideja vezanih za poljoprivredu?
Ivica: Posebno se zalažemo za očuvanje zadružne svojine i to ne samo u poljoprivredi već i u drugim delatnostima.
TR: Hoće li socijalisti štampati pare ako dođu na vlast?
Ivica: NBS treba da stimuliše poslovne banke da pomažu razvoj profitabilnih preduzeća, uvođenje novih tehnologija, povećanje zapošljavanja, razvoj proizvodnih delatnosti i regiona, razvoj nedovoljno razvijenih područja i izvoz naših roba i usluga. Da li sam Vam odgovorio na pitanje?
TR: Nažalost jeste. Hvala na razgovoru.
Ivica: Hvala vama. Uvek je zadovoljstvo pričati sa Tržišnim rešenjem, mi u stranci vas svaki dan pratimo i mnogo smo od vas naučili. Samo, ako smem da primetim, citati dana su vam tradicionalno bajati.
TR: Kako bi socijalisti ubrzali ekonomski razvoj?
Ivica: Jedan od uslova bržeg ekonomskog razvoja, pored uticaja tržišne privrede jeste i uspešna uloga države koja će svojim intervencijama ublažavati negativno dejstvo tržišta na skladan razvoj društva.
TR: Koje firme bi socijalisti ostavili u državnom vlasništvu?
Ivica: Država ne sme da se odrekne privrednih bogatstava kao što su elektroprivreda, železnica, naftna industrija, rudna bogatstva, kao i preduzeća koja ekonomski dobro posluju i obezbeđuju kvalitetne proizvode i usluge građanima a još su u društvenom vlasništvu.
TR: Pravi privredni dragulji, znači ništa od privatizacije EI Niš?
Ivica: Gasi diktafon i objašnjava da to znači obustavljanje privatizacije osim u onim slučajevima kada je jedina alternativa privatizaciji stečaj, ali pošto će država finansirati privredu stečaja praktično neće biti.
TR: Ivice, ko treba da brine o preduzećima, vlasnici ili neko drugi?
Ivica: Država treba da brine o strateškim a poslovne banke o malim i srednjem preduzećima.
TR: Da li imate neke sveže ideje o praktičnoj primeni?
Ivica: Odrečno klima glavom Socijalisti su za formiranje fondova i banaka koje će finansirati razvoj delatnosti koje su od opšteg društvenog interesa.
TR: Znači opet Beobanka i EPS?
Ivica: Opet gasi diktafon i kaže da je Beobanka propala zbog loših plasmana Borke Vučić, nikako zbog principa rada, i nastavlja: ... bez stabilnog poslovanja ovih preduzeća nije moguć ni razvoj privatnog preduzetništva... a pogotovu razvoj malih i srednjih preduzeća.
TR: Hajde da Vam verujemo na reč, pošto Vas istorija u Srbiji već nije demantovala. Recite nam da li imate originalnih ideja vezanih za poljoprivredu?
Ivica: Posebno se zalažemo za očuvanje zadružne svojine i to ne samo u poljoprivredi već i u drugim delatnostima.
TR: Hoće li socijalisti štampati pare ako dođu na vlast?
Ivica: NBS treba da stimuliše poslovne banke da pomažu razvoj profitabilnih preduzeća, uvođenje novih tehnologija, povećanje zapošljavanja, razvoj proizvodnih delatnosti i regiona, razvoj nedovoljno razvijenih područja i izvoz naših roba i usluga. Da li sam Vam odgovorio na pitanje?
TR: Nažalost jeste. Hvala na razgovoru.
Ivica: Hvala vama. Uvek je zadovoljstvo pričati sa Tržišnim rešenjem, mi u stranci vas svaki dan pratimo i mnogo smo od vas naučili. Samo, ako smem da primetim, citati dana su vam tradicionalno bajati.
Subscribe to:
Posts (Atom)