Kada je Velja Ilić pre neki dan rekao putarima da kraduckaju po malo umesto da kradu puno, ustvari je potvrdio tržišno-liberalno shvatanje korupcije: kada država plaća, ne postoji opcija da se ne krade. Nećemo da se zavaravamo, svi znaju da se kod javnih radova ugrađuju svi, od ministra do putara. Ministar samo iskreno apeluje da se ne krade puno.
To je dobro, ovakva nehotična priznanja možda mogu pomoći da sledeći put ekonomisti, novinari i ostali malo razmisle kada im ministar obrazlaže razne NIP-ove. Jer ništa beskorisnije nego čuti moralističko naklapanje o tome da Srbi kradu a Šveđani ne toliko. Moralisanje o korupciji samo skreće pažnju sa glavnog problema, a to je da korupcije ima onoliko koliko ima državne potrošnje i mešanja u privredu. Moral, kultura, pa čak i krivični zakon su samo manji korektivi.