Pages

14 July 2007

Plate

Ne znam zašto su novinari opsednuti platama političara. Blic piše da predsednik UO Telekoma Srbije prima 200,000 dinara mesečno. Pa šta? Predsednik UO Telekoma Srbije, zajedno sa ostalim rukovodstvom košta Srbiju na milijarde dolara zbog sprečavanja razvoja interneta. Posledice toga su nemerljive. Telekom Srbija je za Telekom Srpske velikodušno platio skoro 200 miliona dolara ili za čitavu trećinu više od drugoplasirane ponude. Pravi trošak je samo postojanje ovakvih državnih preduzeća i njhovih monopolskih pozicija. Novinari bi mogli da počnu da rade svoj posao i postavljaju prava pitanja, a ne kolike su plate.

Plate političara su demagogija. Zbog nekih birokratskih zavrzlama, zakona i uredbi, sada pomoćnici ministra ustvari imaju veće plate od premijera. Vlada se međutim nalazi u neugodnoj poziciji jer je obećala zamrzavanje plata u javnom sektoru, pa sada ministri i premijer ne mogu sebi da povećaju plate da bi prestigli svoje pomoćnike. Izgleda da se čeka dan pre odmora da se to uradi. Ali nije bitno -- neka ukinu samo jedan državni monopol i svi su zaradili duple plate za ceo mandat.

Rodrik i Boudreaux

Odlična blog debata o slobodnoj trgovini između Danija Rodrika i Dona Boudreauxa (čita se Bodro, francusko prezime). Umesto cele debate možete pogledati presudu Brada DeLonga, sa najzanimljivijim isečcima. Iako je ideološki naklonjeniji Rodriku, DeLong je proglasio pobedu Boudreauxa nokautom.

Boudreauxov argument je: ako je protekcionizam tako koristan, zašto onda Rodrik ne predloži da i države unutar SAD uvedu carine jedne drugima? Ako je zaštita mlade industrije od konkurencije dobra (a Rodrik podržava tu ideju), zar ne bi bilo dobro za Teksas da zaštiti svoje rastuće industrije od Kalifornije dok se ne razviju dovoljno?

Nisam znao

Da u Srbiji stranci ne mogu da kupuju zemlju. To verovatno delimično objašnjava zašto su cene zemlje po hektaru u Srbiji, prilikom privatizacije kombinata, oko 500 a u EU oko 30,000 evra, ako je procena politike tačna. Biće da onda ne treba kriviti lokalne biznismene nego regulaciju koja sprečava konkurenciju.

Preletači

Po prvi put sam naišao na članak, u engleskim/američkim magazinima koje pratim, koji predlaže rešenje kosovskog problema koji više odgovara srpskim pregovaračima. Njuzvik ove nedelje zaključuje da bi možda trebalo kopirati rešenje Portorika koji ima status polu-nezavisnog protektorata SAD.

Ekonomist ove nedelje po ko zna koji put nudi odličnu analizu ali ne nudi konkretna rešenja poput Njuzvika. Jedino zaključuju da je Kosovo prva žrtva ruskog imperijalizma. Ekonomist je doduše generalno na strani nezavisnosti ali i oni izgleda postepeno prilagođavaju svoj rečnik novoj situaciji.

Ne kažem da je ovo dobro ili loše, samo primećujem da su srpski pregovarači prilično uspešni u promeni percepcije kosovskog problema i u zapadnim medijima.

Koliko je nezaposlenih?

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) kaže da je nezaposlenost u Srbiji smanjena za 7 procenata. Po njihovoj proceni 849,220 ljudi je u Srbiji nezaposleno ili grubo oko 12% populacije. To su ljudi koji su prijavljeni kod ove službe i koji se trude da nađu posao. Međutim NSZ procenjuje da je bar 30% ljudi prijavljeno kod njih zbog zdravstvene knjižice, a da još gomila njih radi ali je i dalje prijavljena kod njih (siva ekonomija). Prema proceni službenice NSZ original nezaposlenih je samo 149,220.

Koliko stvarno ima nezaposlenih onda? Zar ova mera nije dovoljno bitna da ne moramo da nagađamo? U Americi se svakog meseca objavljuje visina nezaposlenosti. Ovi podaci dosta utiču na ekonomiju (berzu) ali i na planiranje ekonomske politike.

Ono što je mene iznenadilo je da se u Americi ove cifre dobijaju svakog meseca na osnovu istraživanja javnog mnjenja. Biro za statistiku rada svakog meseca intervjuiše 60,000 domaćinstava u Americi i na osnovu toga procenjuje nezaposlenost. Ispitanici ne mogu da se deklarišu kao zaposleni ili nezaposleni, već ih biro na osnovu svoje analize svrstava u te kategorije.

Na prvi pogled možda srpski metod deluje pouzdanije jer koristi činjenice a ne razgovore da bi izveli konačne cifre. Ipak, imajući u vidu preciznost američkih i naših procena, gde se naše kreću negde između 149 i 849 hiljada, mislim da je vreme da se ovaj posao prepusti Stratedžik marketingu.

Libertarian disclaimer: Naravno, bolje bi bilo da privatne fondacije-preduzeća-grupe građana-itd. organizuju ovo istraživanje nego država.