Dobar intervju

Pročitajte intervju sa Milanom Kneževićem, direktorom preduzeća Monus i predsednikom Unije tekstilaca Srbije.

Prvo mi se učinilo da će biti još jedan od onih intervjua u kojem naši privrednici traže od države da ih zaštiti od "nelojalne konkurencije" iz Kine, međutim ne. On čovek samo traži ravnopravni tretman, borbu protiv sive ekonomije i da mu se država skine sa grbače.

Preporuka.

Prelazni sporazum

"Premijer je ocenio da će Prelazni trgovinski sporazum biti od velike koristi za privredu i građane Srbije i pored toga što će zbog primene tog sporazuma prihodi od carina biti umanjeni. " (B92)

Ne. Prelazni trgovinski sporazum će biti od velike koristi za privredu i građane Srbije UPRAVO ZBOG TOGA što će prihodi od carina biti umanjeni.

Demokratski mir

Poslednje izraelsko bombardovanje Gaze ruši teoriju da dve demokratije nikad međusobno ne ratuju. Teorija se držala dugo godina, u raznim oblicima još od Kanta, ali je ustvari sve vreme imala slabu empirijsku podršku. Jer iako demokratskih ratova dugo vremena nije bilo, kad se uzme da je verovatnoća rata uopšte uvek dosta mala, kao i da je udeo demokratija u svetskim zemljama u većem delu istorije i sve do nedavno bio mali, onda i nije neko čudo da se nije desilo da demokratije ratuju. Teorija je prvo srušena 2006. kad je Izrael napao demokratski Liban, a ponovo sada jer je i Hamas izabran demokratski. Ranije ove godine ratovale su Rusija i Gruzija koje su takođe uglavnom demokratije.

Postoji još jedna verzija teorije demokratskog mira koju je smislio Thomas Friedman, da dve zemlje koje imaju McDonaldse nikada ne ratuju. To očigledno ne važi još od bombardovanja SR Jugoslavije 1999., a izraelsko-libanski i rusko-gruzijski ratovi pokazuju da ne važi čak ni za dve demokratije sa McDonaldsima.

Možda bi trebalo predložiti teoriju koja će se više koncentrisati na liberalizam a manje na demokratiju. Recimo da dve zemlje koje su iznad 30-og mesta na Heritage listi ekonomskih sloboda nikada ne ratuju? Kada roba ne prelazi granicu, prelaze je vojske.

Gazprom je slegnuo ramenima

Paul Krugmanu tvrdi da potrošnja, bilo državna ili privatna, povećava zaposlenost. Sjajni Alex Tabarrok odgovara da nije pitanje da li potrošnja podstiče zaposlenost već da li zaposlenost podstiče potrošnju. Ako promenite formulu jasno je zašto je privatna potrošnja bolja.

Sjajan članak o problemima ruskog državnog giganta Gazproma. Njihove deonice su ove godine pale za 76% (Exxon za 18%) i traže podršku vlade od 5,5 milijardi dolara. Pre samo par meseci se spekulisalo da će Gazprom uskoro biti najveća kompanija na svetu ali eto za samo tri meseca su pali na 35. mesto. Ove godine su najavljivali da će Gazprom 2014. vredeti trilion dolara ali danas vredi samo 85 milijardi. Uz to su zaduženi skoro 50 milijardi dolara a autor to poredi sa iznosom duga koji će dospeti za naplatu svih javnih i privatnih dugovanja Kine, Indije i Brazila zajedno u 2009. Nisu iste stvari u pitanju jedno je celokupan dug a drugo potraživanja u 2009. ali svejedno. Ono što je za nas interesantno je da Gazprom za sada ne odustaje od kapitalnih investicija ali je pitanje koliko dugo će to da bude slučaj. Da li je potreban još neki dokaz da se preduzeća trebaju prepustiti privatnicima?

Vlada Srbije je odustala od sprovođenja Opšteg kolektivnog ugovora kojim bi se nametnula obaveza poslodavcima da isplaćuju topli obrok i regres što bi povećalo izdatke za plate za oko 20 procenata. Iako komentatori na B92 mahom nisu zadovoljni, ovo je svakako racionalna odluka vlade. Više o ovom ugovoru ovde.

Ostalo je još 12 sati do isteka roka za glasanje za nagrade TR i NTR. Situacija je i dalje neizvesna iako imamo preko 90 glasova. Kandiadati i pravila su ovde. Ako još niste glasali - Glasajte ovde.

Propast zapada

Ima indicija da Rusi ovog shvataju ozbiljno -- ugledni ruski akademik Igor Panarin uporno predviđa skori raspad SAD i očigledno dobija veliku pažnju. Skrolujte dole do mape koja pokazuje kako će se SAD rasparčati između velikih sila, istok će otići u EU, zapad će dobiti Kina, sever Kanada, a jug Meksiko. Samo je pitanje dana kada će da ga pronađu srpski katići i kalajići i njegove ozbiljne analize objave u Politici.

Kako je sve ovo nastalo?

Evo kako izgleda ekonomska istorija sveta. Prva pouka je da bogatstvo nije prirodno stanje, siromaštvo jeste. U 12 hiljada godina, koliko pokazuje ovaj grafik, ekonomski rast praktično ne postoji sve do 18. veka, a stvarno se ubrzava tek u 19-om. Zato pravo pitanje danas nije zašto su neki delovi sveta još uvek siromašni, nego kako su uopšte neki uspeli da za tako kratko vreme postanu toliko bogati. I to grafik pokazuje period posle 10 hiljada pre nove ere, kada je počela organizovana poljoprivreda, a ne zaboravimo da je izostavljeno je nekih sto hiljada godina plemenskog života, lova i sakupljanja plodova.

Ekonomski prosperitet je u istoriji čoveka, pa čak i u istoriji ljudske civilizacije, još uvek veliki izuzetak. Kad bi se vreme od nastanka homo sapisensa do danas sabilo u jedan dan, to bi značilo da je ovaj vrtoglavi ekonomski razvoj počeo u dva minuta do ponoći. Eto toliko je besmisleno govoriti o uzrocima siromaštva, ono prosto jeste tu dok čovek nešto ne napravi. Zato je i naslov prve sistematske ekonomske rasprave iz 1776. glasio "Istraživanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda". Tada je u kolektivnom sećanju još uvek bilo da je siromaštvo normalno stanje, dok je fenomen stvaranja bogatstva ni iz čega trebalo ispitati.