Pages

14 April 2011

Nejednakost u Americi

Joe Stiglitz, preveden na Peščaniku, ponavlja staru srceparajuću priču o nejednakosti u Americi. U toj zemlji na najbogatijih 1% stanovništva odlazi četvrtina nacionalnog dohotka i 40% ukupnog bogatstva.

Za početak, u osnovi svake ovakve tvrdnje je logička iluzija. Kada čujemo takav podatak, mi normalno pomislimo na nekih konkretnih 1% ljudi. Ali podaci se mere kontinualno i tih 1% su ustvari svake godine neki drugi ljudi. Pavle Mihajlović prenosi Russa Robertsa koji objašnjava: "Neki koji su danas u najbogatijih 1% pre 25 godina nisu ni postojali kao deo radne snage. LeBron James. Sergej Brin. Mark Zuckerberg." Štaviše, oni koji se nađu u tih 1 ili 5% na vrhu se zbog dinamične ekonomije i preduzetničke kulture u Americi menjaju brže nego u bilo kojoj drugoj zemlji. Jedni bankrotiraju, drugi se obogate.

Isto je i za siromašne. Najsiromašnijih 20% nisu isti ljudi koji godinama tavore u mestu -- po pravilu u tih najsiromašnijih 20% spadaju mladi, novozaposleni i novi imigranti. Kada pogledate iste podatke pet godina kasnije, većina njih se pomerila nagore na lestvici, ali podaci opet pokazuju "najsiromašnijih 20%" koji i dalje nemaju ništa -- samo što su to sada neki drugi ljudi, po pravilu tek ušli na tržište radne snage.

Drugo, u Americi se kod merenja dohotka obično uzimaju podaci za domaćinstva (households), osim ako nije izričito rečeno drugačije. Kod ovakvih merenja trik je u tome da je veličina siromašne porodice vremenom opala. Kada se kaže da je udeo dohotka koji ide najsiromašnijim porodicama opao tokom poslednjih par decenija, to je dobrim delom i zbog toga što je veličina prosečne porodice kod najsiromašnijih slojeva opala. Kod bogatijih nema neke razlike.

Treće, nejednakosti uvek porastu prilikom velikih tehnoloških promena. Tehnološke promene koriste svima, ali ne svima jednako i ne svima odmah. Posle industrijske revolucije dobijemo Rotšilde i Rokafelere, a vremenom profitiramo svi. Posle internet revolucije dobili smo Gejtsove, Zukerberge, ali i mnogo manjih internet milionera koji ulaze u ove statistike. Nema nikakave društvene nepravde u tome što neki pametni i preduzimljivi ljudi poslednjih par decenija izmišljaju gadžete i softver. Naprotiv, od toga dobijamo svi, ali najpreduzimljiviji i oni koji najviše rizikuju dobili su više. Slično, nejednakost raste i u Indiji i Kini gde strane kompanije investiraju i zapošljavaju ljude, ali ne mogu zaposliti odmah sve.

Četvrto, sama preraspodela dohotka je veća u Americi nego u skoro bilo kojoj zemlji na svetu. Dobro ste pročitali -- preraspodela dohotka je veća u Americi nego u Evropi i drugim razvijenim zemljama, iako je tačno da je veća i nejednakost. Stvar je u tome što je početna nejednakost u Americi još veća, zbog inovativne ekonomije i drugih karakteristika zemlje, pa ni ogromna preraspodela to ne može da poravna. To je zemlja u kojoj sa jedne strane imate nove internet magnate, Holivud, velike finansijske i tržne centre kao Njujork i Čikago i multinacionalne kompanije kao Amazon, Coca Cola ili Nike, a sa druge imate priliv imigranata iz Meksika, Kine i ostatka sveta, koji stalno dolaze zemlju i počinju od nule. Velika nejednakost u takvoj ekonomiji je prirodna i postoji u samom početku. Poreski sistem pegla te nejednakosti više nego u bilo kojoj drugoj zemlji, ali one i dalje postoje.

Podaci u tabeli sa gornjeg linka o preraspodeli su za poreske stope na dohodak i pokazuju koliko su stope za bogatije u Americi veće nego u drugim zemljama. Ali još jedna važna stvar koju tabela ne pominje je da porez na dohodak čini većinu ubranog poreza u Americi, dok je porez na promet mali (razlikuje se po državama, negde je nula, a ide najviše do 8-9%). Sa druge strane, u Evropi je prikupljeni porez na dohodak manji, a stopa PDV-a je i po 20-25%. Kakve veze ima ovo sa preraspodelom? Porez na promet i PDV su regresivni -- oni najviše pogađaju siromašnije, koji najveći udeo svog dohotka troše na hranu i drugu potrošnu robu. Visoki PDV u Evropi čine njene ukupne poreske sisteme manje progresivnim nego što izgleda. A oslanjanje na porez na dohodak i mali ili nepostojeći porez na promet čine američki poreski sistem još progresivnijim.

Peto, ako u nekoj zemlji na svetu nema smisla govoriti o nejednakosti i obespravljenosti to su SAD. Pogledajte šta se dobija kada u Google images otkucate "poverty": slike pokazju šta je pravo siromaštvo. Ljudi širom sveta i dalje masovno umiru od gladi i lako izlečivih bolesti. Ako ste politički liberal, kao što je Stiglitz, ili barem ako niste ekstremni nacionalista, da li je preraspodela koju hoćete preraspodela prema već dovoljno privilegovanim Amerikancima? Na slikama ćete primetiti među izgladnelom afričkom decom i skupinu dobro obučenih i uhranjenih Amerikanaca, koja protestuje pred Kongresom -- ta slika usred svih ovih slika umiruće afričke dece sumira sav apsurd preraspodele dohotka unutar jedne već bogate zemlje. Jeffrey Sachs je miljama ispred Stiglitza, Krugmana, Roberta Franka i ostalih preraspodeljivača unutar Amerike -- on zagovara pomoć afričkoj deci sa slika; oni zagovaraju pomoć Amerikancima sa slike, koji ili žive u Vašingtonu ili su imali para da doputuju na protest.

Apsurd postoji zato što su oni koji zagovaraju preraspodelu navodni politički liberali. Kad takvu preraspodelu zagovara nacista, njegov stav je ako ništa drugo konzistentan -- treba pomoći samo svojoj etničkoj grupi ili naciji a zaboraviti ostale. Ali da bi stav levičara iz bogatih zemalja imao logičkog smisla, oni moraju da se odluče -- ili će proglasiti sopstvenu naciju višom rasom i zagovarati preraspodelu unutar zemlje, ili će se zvati političkim liberalima i zaboraviti na blagu nejednakost unutar zemlje i svu ekonomsku preraspodelu usmeriti ka stvarno siromašnima u svetu, lečiti pravu ekonomsku nejednakost bez obzira na nacionalnu pripadnost. Sve ostalo je logički neodrživo. Ovo je često ponavljana primedba liberalima levičarima, na koju još nisam čuo nikakav odgovor.

22 comments:

Speaker said...

Stiglitz i ljudi oko "Peščanika" imaju vrlo bliske nazore, negde u sferi ortodoksnog socijalizma, i, naravno, nikada neće shvatiti da "jednakost", osim za totalitarne mozgove, podrazumeva jednakost pred zakonom i jednake šanse, a ne uravnilovku i pokušaje da se veštački deformiše prirodni razvoj društva i anuliraju njegovi rezultati prema nečijim arbitrarnim, pometenim i nepravednim idejama. Ono što Stiglitza čini mnogo većom budalom je činjenica da je, za razliku od raznih piskarala, blebetala, hipika i budžetskih pijavica u obrazovnoj sferi, specijalizovanih za lažne i beskorisne "nauke" poput sociologije i neeksperimentalne psihologije, što je tipičan profil gro lumena iz "arhipelaga Peščanik", :) ovaj čovek ekspert za ekonomiju, i trebalo bi da zna o čemu govori. Nažalost, i obaveštenim laicima je jasno da to nije slučaj, i da baljezganja koja mašinskim tempom izbacuju "savetnici Kominterne za ekonomska pitanja" poput njega ili Krugmana, predstavljaju štivo koje ne samo profesionalne ekonomiste, već i svakog ekonomski pismenog čoveka teraju da se zacrveni kao šiparica što je neki njegov kolega, pa makar se već godinama bavio uglavnom najnižom vrstom političke prostitucije a ne ekonomijom kao Stiglitz, uopšte mogao da odvali tako morsku glupost i da ostane živ. By the way, ne sećam se da li je neko na ovim stranicama pisao o tome, ali dosta simpatičan prilog za biografiju i "karakterologiju" Josepha Stiglitza je otvoreno pismo Kennetha Rogoffa, inače, između ostalog, autora "najjebitačnijeg" i najtemeljitijeg ubijanja u pojam svih crvenih i drugobojnih proroka sudnjeg dana koji su početkom krize naveliko trabunjali o "raspadu svetskog ekonomskog sistema" i "kraju kapitalizma", knjige "This Time Is Different: Eight Centuries of Financial Folly" (opet ne znam da li je ovde neko možda pisao o ovoj knjizi, ali, ako nekog zanima, a živi u Srbiji i nema para za bacanje (za "strance" nemam milosti, knjiga, koliko se sećam, košta na netu dvadesetak dolara :) ) osim "hard copy", imam negde i PDF, pa mogu da ga postavim na neki "rapid-mega-giga" sajt za skidanje, a ovde link, ako mi gospodin Rogoff ne zameri ovaj breach of copyright :)) Evo linka otvorenog pisma:
http://www.imf.org/external/np/vc/2002/070202.htm

Dimitrije said...

Slazem se da nisu uvek isti ljudi koji su na vrhu i na dnu. U svakom trenutku, hronicno siromasni cine vecinu medju siromasnima. Ali, od svih ljudi koji su ikada bili siromasni, vecina bi se samo kratko zadrzala ispod linije siromastva.

Sa ostalim se stvarima manje vise ne slazem.

Siromastvo se ne meri na nivou domacinstva samo u Americi, nego svuda na Zapadu. Tj meri se kao disposable income ADJUSTED TO HOUSEHOLD SIZE. Dakle, to sto je velicina prosecne siromasne porodice opala se i te kako uzima u obzir, nema tu nikakvog trika.

Visina poreza ne mora obavezno da znaci i veliki preraspodelu dohotka (neke zemlje ne placaju silnu vojsku u drugim zemljama). Mnogo pouzdaniji indikator preraspodele bi bio poredjenje before-tax i after-tax Ginija. A po ovom OECD grafikonu prica o nekoj velikoj redistribuciji u Americi jednostavno ne stoji:

http://organizingentropy.typepad.com/.a/6a00d8341caa2453ef0133f60b27da970b-800wi

Takodje se brkaju pojmovi absolute i relative poverty. Siromasnom Amerikancu iz Newarka ne znaci nista to sto neko u Africi umire od gladi. On svoje aspiracije bazira na svom okruzenju. Bas zato se u razvijenim zemljama mnogo cesce koristi relative poverty, jer se siromastvo shvata kao socijalna iskljucenost nastala kao rezultat materijalnih teskoca.

Za kraj, malo o mitu o Americi kao bastionu jednakosti sansi. Opet OECD, grafikon koji pokazuje korelaciju izmedju prihoda roditelja i prihoda njihove dece. Amerika je na zalost na samom vrhu, uz UK i Italiju. Jos gore, ta korelacija uopste nije niska:

http://globalsociology.com/files/2010/02/Intergenerational-Mobility-OECD-Graph1.png

Slaviša Tasić said...

"Dakle, to sto je velicina prosecne siromasne porodice opala se i te kako uzima u obzir, nema tu nikakvog trika."

Često sam viđao i da se zanemaruje, tj. koristi kao trik, mada ne znam da li je i Stiglitz to uradio.

"Visina poreza ne mora obavezno da znaci i veliki preraspodelu dohotka (neke zemlje ne placaju silnu vojsku u drugim zemljama). Mnogo pouzdaniji indikator preraspodele bi bio poredjenje before-tax i after-tax Ginija."

Dobra poenta. Ali ostaje nam da obuhvatimo i PDV, koji to relativizuje.

"Takodje se brkaju pojmovi absolute i relative poverty. Siromasnom Amerikancu iz Newarka ne znaci nista to sto neko u Africi umire od gladi. On svoje aspiracije bazira na svom okruzenju. Bas zato se u razvijenim zemljama mnogo cesce koristi relative poverty, jer se siromastvo shvata kao socijalna iskljucenost nastala kao rezultat materijalnih teskoca."

Užas. Relativno siromaštvo je levičarska izmišljotina da bi se negiralo očigledno. Pogledaj ponovo sliku. Ako bogatog Amerikanca oporezujemo sa X%, kome predlažeš da odatle damo donaciju -- "relativno" bogatom Afrikancu koji živi na $3 dnevno (više od proseka u svom selu) ili "relativno" siromašnom Amerikancu koji živi na $50 dnevno (PPP)? Po tvojoj teoriji relativno siromašni Amerikanac bi trebalo da se oseća gore, znači trebalo bi da damo njemu.

Drugo, ako siromaštvo ne meri šta ljudi imaju neko kako se osećaju, kako onda objasniti masovnu imigraciju u bogate zemlje? Meksikanac koji bi sa 200$ plate bio u gornjoj polovini lestvice u Meksiku, ilegalno emigrira u SAD da bi tamo sa $1000 bio na samom dnu, "relativno" veoma siromašan. Zašto? Kad bi relativno a ne apsolutno bogatstvo/siromaštvo bilo važno, emigracija bi išla u suprotnom smeru, siromašni Amerikanci bi išli u Meksiko da tamo budu relativno bogati.

"Za kraj, malo o mitu o Americi kao bastionu jednakosti sansi."

Niko ovde nije tvrdio suprotno, ne znam zašto je to mit. Naravno da bogatstvo roditelja utiče na bogatstvo dece, samo što to nije nikakav razlog za oporezivanje dohotka ili nasledstva. Naprotiv, jedan od razloga zašto ljudi posle 50-te i dalje rade i štede je da obezbede bolji život deci. Nije valjda da to treba sprečiti.

MMiillaann said...

Dimitrije,
Šta je to hronično siromašan čovek,čak i da postoji takva definicija ona se može koristiti prilikom individualne analize neke osobe a nikako kao argument neke makro analize.
Pojam relativne siromašnosti si odlično objasnio,ali zaključak ti je loš,izjednačavaš gladno dete iz Afrike koje umire fizički od gladi,sa detetom iz USA koje možda psihički pati jer mu drug iz klupe ima skuplje patike,to je po meni nebulozna teza.

Dimitrije said...

Svi iole bitni ekonomisti i sociolozi koji se siromastvom naginju levici, tako da reci da je relative poverty "levicarska izmisljotina" nema mnogo smisla. Oba pojma koegzistiraju u akademskom svetu i oba su relevantna. Korelacija je jaka, ali nije savrsena (u Irskoj i Svedskoj je poslednjih 15 godina opala absolute poverty, ali je porasla relative poverty). Ovaj drugi koncept je trenutno popularniji u evropskoj, pa i americkoj, akademskoj debati jednostavno zato sto su zapadna drustva napredovala toliko da se retko desi da neko umire od gladi. Sto ne znaci da treba da kazemo "svi imamo da jedemo i bas nas briga za social exclusion". I sto takodje niposto ne znaci da ja izjednacavam gladno dete u Africi sa detetom koje nema patike u Newarku ili Camdenu.

Hronicno siromasna bi po nekom malcice proizvoljnom kriterijumu bila osoba koja provede bar tri godine uzastopno ispod linije siromastva. Ili recimo ako od 10 godina provede 6 (ne mora uzastopnih). Vrlo proizvoljno, ali ideja je jasna. A kad se uradi Kaplan-Meier ili slicna analiza onda to moze i da se iskaze na makro nivou.

Dimitrije said...

"Naravno da bogatstvo roditelja utiče na bogatstvo dece, samo što to nije nikakav razlog za oporezivanje dohotka ili nasledstva. Naprotiv, jedan od razloga zašto ljudi posle 50-te i dalje rade i štede je da obezbede bolji život deci. Nije valjda da to treba sprečiti."

Sa svim ovim se slazem, ali one korelacije govore da u Americi i te kako postoji glass ceiling. Pa, hajde da vidimo gde je problem. Ili, ako to ne smatramo nekim problemom, hajde da onda bar Ameriku ne smatramo zemljom mogucnosti jer ona izgleda to nije, bar u poredjenju sa ostalom ekipom iz OECDa.

Slaviša Tasić said...

Sad si se pozvao na akademske autoritete ali nisi odgovorio na pitanje. I svi crkveni autoriteti su 1600. tvrdili da se sunce okreće oko zemlje.

Срђан said...

Dimitrije,
dobro rečeno.
Meni se ne dopada deo o porezima, mada smatram članak dobrim, valja uvek imati u vidu za koga se piše, pa je shodno tome ispalo da porez na dohodak sasvim na mestu u Srbiji, što autor ne pominje, tačnije, nigde ne pominje Srbiju, pa to zvuči ma šanerski sve.

Lighthouse said...

Slaviša,

Bravo za deo o prikrivenom rasizmu u priči o "relativnom siromaštvu". To što je neko rođen u Nemačkoj ne daje mu autoamtski za pravo da očekuje garantovanih 2-3.000€ mesečno. Po čemu je on bolji od istog takvog radnika u Šangaju koji radi za 200-300€ (i presrećan je, petama se u leđa bije) i zašto je kompanija koja out-sourcuje iz Hamburga u Šangaj "društveno neodgovorna": naprotiv, baš je odgovorna, prvo zato što pomaže da dobije posao onaj ko ga je više zaslužio (jer je njime zadovokljniji, stoga i produktivniji), a drugo što je glavna odgovornost jedne kompanije da napravi profit, što veći to bolje, onda da plati porez a onda da ili reinvestira ili troši (što je opet reinvesticija svoje vrste). Ne mogu da razumem protivnike globalizacije, osim ako nisu nacisti ili skinheadi (a velika većina ne bi nikad priznala da jeste). Priča o relativnom siromaštvu je, jednostavno, rasistička i ko neće da bude u tom kampu (rasističkom) nema druge nego da tu priču batali.

Lighthouse said...

Slaviša,

S jednim se u vašem tekstu ne slažem. Zašto mislite da je PDV "regresivan". On je flat rate, znači najidealniji porez za jednog libertarijanca. Štaviše, u Evropi je PDV čak progresivan porez, jer se na hranu (na koju siromašni daju veći procenat prihoda nego imućni) primenjuju niže, pa čak negde i nulte stope.

A ja mislim da je i najmanje progresivan porez besumnje veoma nepravedan i društveno štetan. Flat rate porez je najpravedniji, a blago regresivan jedva da zaostaje za njim. Dok mislim da su jako regresivan porez ili, u najgorem slučaju, glavarina nepravedni. Mogu ovo sve da objasnim, ali bi trajalo malo duže.

Slaviša Tasić said...

Za PDV se obično kaže da je regresivan jer siromašni potroše veći deo svog dohotka. Ako je PDV 20%, imaš 100 evra, potrošiš sve na hranu i oporezovan si sa 20%. Ako imaš 1000 evra, potrošiš 100 a ostatak uštediš, oporezovan si sa 2%.

Lighthouse said...

Slaviša, ako imam 1000€ pa potrošim 100 a uštedim 900, i tih 900 ću kad tad potrošiti. Sutra ili kroz 20 godina. Neću ih odneti u grob, čak i ako ih neko nasledi, i taj će ih potrošiti i uz to platiti PDV. Niti imam išta od toga što sam ih "uštedeo". Šta uopšte znači "uštedeo"? Odložio potrošnju. Čak i da sam ih uložio u nešto, za tih 900 sam onda kupio mašine i materijal, a za njih opet plaćam PDV. Ovako, država kuka što preko PDV ne može da oporezuje ne samo sadašnju nego i buduću potrošnju. A onda iza ugla tu buduću da oporezuje još jednom (u tome i jeste suština levičarske povike na PDV, čudi me kako ste pali na taj njihov jeftin trik).

Dimitrije said...

"Priča o relativnom siromaštvu je, jednostavno, rasistička i ko neće da bude u tom kampu (rasističkom) nema druge nego da tu priču batali."

Mda... jedini problem u ovom vrlo originalnom iskazu je to sto gladni u Africi i siromasni u Newarku pripadaju istoj rasi, crnoj. Uz dobar deo Hispanoamerikanaca medju ovim drugima, naravno. Sad bi neko kome je do diskusije na ovom nivou rekao da je veci odraz rasizma bas ta ogromna ekonomska jednakost po rasama u Americi, nego to sto je nekome palo na pamet da se bavi relativnim siromastvom. No, neko drugi neka diskutuje o tome na tom nivou, meni ne pada na pamet.

Progresivni porez ili ne je jako zanimljiva, ali vrlo offtopic, zar ne?

Slaviša Tasić said...

Lighthouse, matematički ste u pravu ako n (broj godina koje računamo) teži beskonačnom, pa i nasledstvo i investicije na kraju jednom odu u potrošnju. Ali u svakom datom vremenskom roku jeste regresivan, više pogađa one koje veći deo plate potroše. Da kažemo ovako, dugoročno je proporcionalan, kratkoročno je regresivan.

Lighthouse said...

Dimitrije,

Nisu svi (apsolutno i relativno) siromašni van Amerike koncentrisani u Africi (pa ni tamo nisu svi siromašni "crnci", neki su, ne malo njih, npr. Pigmeji ili pripadnici brojnih drugih plemena koja se razlikuju od standardne morfologije ili boje kože većine Afrikanaca) nego ih ima i u Aziji i Okeaniji, a pomalo još uvek i u Latinskoj Americi. Ni blizu nisu svi (relativno) siromašni u SAD "crnci", kao što ste i vi primetili ima među njima (ne malo) i Hispanoamerikanaca, a ima i "belaca".

Priča o relativnom siromaštvu je rasistička nezavisno od boje kože ovih ili onih. Ta priča polazi od toga da ako ste rođeni u SAD imate u startu prava na više nego ako ste rođeni u Africi. U prvom slučaju je vaša patnja veća. Veća je patnja deteta bez patika od 100€ u imućnoj zemlji nego patnja polugladnog deteta u gladnoj zemlji. To je ta priča o "relativnom siromaštvu", pa pošto ona diskriminiše ljude po mestu rođenja i tako stečenom državljanstvu, ona je takođe rasistička (bez obzira što nema nužno veze s bojom kože).

Saša said...
This comment has been removed by the author.
Saša said...

Slaviša,

sve pohvale za post. Odlična zapažanja.

Željka Buturović said...

"Sa svim ovim se slazem, ali one korelacije govore da u Americi i te kako postoji glass ceiling. Pa, hajde da vidimo gde je problem."

problem je u nasledjenim sposobnostima i preuzetim navikama. i u drustvu u kojem se zabranjuje nasledjivanje imovine (znaci svaka generacija krece od nule) opet ce biti vrlo visoka korelacija izmedju prihoda roditelja i dece.

Dimitrije said...

Jasno je da kognitivne sposobnosti i navike cine da je apsolutno nemoguce da u nekom drustvu/zemlji korelacija bude 0 (sto bi u nekom modelu bilo drustvo savrseno jednakih sansi). Posto, mozemo da zamislimo da se u Danskoj i slicnim zemljama ljudi ne kaznjavaju zbog "dobrog" porodicnog porekla, onda ajde da kazemo da je pozitivna korelacija usled naslednih faktora i porodicnog "kulturnog" kapitala. Svejedno, razlika izmedju niskih i visokih (USA, UK, ITA) koeficijanata je jednostavno suvise suvise velika da bi se to u americkom slucaju dalo objasniti sposobnostima, bilo urodjenim ili stecenim (ovo ako pretpostavimo da je distribucija kognitivnih sposobnosti priblizno jednaka u svim zemljama OECD sto mislim da nije strong assumption, naprotiv).

Saša said...

"Svejedno, razlika izmedju niskih i visokih (USA, UK, ITA) koeficijanata je jednostavno suvise velika da bi se to u americkom slucaju dalo objasniti sposobnostima, bilo urodjenim ili stecenim..."

Nego kako se objašnjava? Urođenim lopovlukom?

Срђан said...

Ne ide dobro sa navodnicima, tako su, na primer, napisali antiruske aktivnosti umesto "antiruske aktivnosti", Gejtsove, Zukerbergove, umesto "Zukerbergove"... Ali na stranu sve to, mene zanima kako rasprava nastane u pro i kontra SAD?

Zvonko M. said...

Какве будалаштине... Пазите "богати могу себи да обезбеде паркове" па не дају сиромашнима. Живим у једном од богатијих предграђа у САД које има феноменалне паркове (базени, тениски терени - све бесплатно) и може да дође ко год жели. Нико те не пита ко си и шта си. Редовно долазе људи из сиромашнијих предграђа зато што имамо осветљење па може да се остане увече касно.

Комуњара обична. Мрзи ме више да коментаришем, али лаже као да му је Лењин ћале.