Pages

19 August 2008

Tamna materija

Jedan od svakako najzanimljivijih radova iz makroekonomije koji sam pročitao u poslednje vreme je rad Hausmanna i Sturzneggera o nečemu što oni nazivaju "tamna materija".

Problem je sledeći. SAD je u prethodnih 25 godina akumulirala više od 4,5 hiljada milijardi dolara duga, ako posmatrate trgovinske tokove. Znači, kada saberete sve spoljnotrgovinske deficite od 1980. do 2005. godine, dobijete oko 4,5 hiljada milijardi dolara. Budući da je ukupni dug 1980. godine bio negativnih 365 milijardi (SAD je bila neto kreditor), to znači da Amerika danas treba da bude neto dužnik u iznosu od oko 4,1 hiljade milijardi, odnosno da svake godine treba svojim poveriocima da neto plaća iznos od oko 200 milijardi dolara (ako je kamatna stopa oko 5%). Međutim, kada pogledate stvarni podatak o neto prihodima, vidite da su oni pozitivni i da iznose oko 30 milijardi dolara, odnosno da je SAD u stvari neto poverilac.

Da rezimiram - SAD je bila neto poverilac u iznosu od 365 milijardi, zadužila se 4,5 hiljada milijardi i opet je neto poverilac, od oko 600 milijardi! Kako je to moguće? Moguće je zato što je međunarodni knjigovodstveni sistem potpuno neadekvatan, jer ne uzima u obzir "tamnu materiju", odnosno investicije vrednuje po knjigovodstvenim, a ne realnim cenama.

Šta je "tamna materija"? Najlakše je objasniti kroz primer. Recimo da McDonalds napravi restoran u Pekingu za milion dolara i da taj restoran pravi godišnji profit od 500.000 dolara. Takođe, pretpostavimo da kineska vlada kupi obveznice američke vlade u vrednosti od milion dolara, koje nose prinos od 5% (50.000 dolara) godišnje. Sa aspekta knjigovodstva, saldo Amerike i Kine je nula, jer koliko je Amerika investirala u Kinu, toliko je i Kina investirala u Ameriku. Ali, ako gledate prinose, vidite da će u stvari 450.000 dolara izlaziti iz Kine svake godine, odnosno da Kina duguje Americi 9 miliona. Pravi problem je u tome što, iako je stvarna investicija McDonaldsa iznosila 1 milion dolara, njena realna vrednost (vrednost koja bi bila potrebna da se uz kamatnu stopu od 5% ostvari 500.000 zarade) u stvari 10 miliona dolara. Razlika između 1 i 10 miliona je "tamna materija".

Teško je preceniti značaj nekog koncepta koji od duga "teškog" 4,1 hiljade milijardi dolara pravi potraživanje od 600 milijardi. Ali, koliko ja mogu da zaključim, autori su potpuno u pravu. Zašto je sve to bitno? Bitno je pre svega zbog toga što, ako se u obzir uzme i "tamna materija" svet deluje mnogo uravnoteženije nego ako posmatrate samo zvanične knjigovodstvene podatke i nema skoro nikakvog razloga za zabrinutost.

Autori kažu: "Globalizacija je učinila tokove tamne materije veoma bitnim, a zato i tradicionalne mere deficita računa tekućih transakcija pokazuju veoma iskrivljenu sliku sveta. To dovodi do toga da se stalno ukazuje na debalanse kojih u stvari i nema i da analitičari predviđaju krize koje, iz dobrog razloga, nikako da se pojave."

E sad, koliko ja mogu da procenim, sve ovo je ili irelevantno sa aspekta Srbije, ili je čak negativno, jer smo mi ti koji uglavnom "kupuju" tamnu materiju.