Kao što par postova unazad pomenuh, uzročna veza između ulaganja u obrazovanje i ekonomskog rasta ne postoji, ili u najmanju ruku nije dokumentovana. Econlog danas ima jasan post o tome, uz ovaj grafik. Na X osi je povećanje godina obrazovanja u zemlji, na Y je promena u stopi njenog ekonomskog rasta, mereno tokom 40 godina. Korelacije uglavnom nema -- ili ako i postoji, onda je blago negativna.
U isto vreme, u Washington Postu izašao je članak koji kaže da je Meksiko u prethodnim godinama školovao veliki broj inženjera, koji sada, na opšte iznenađenje, nemaju posla. Izgleda da nisu inženjeri ono što donosi ekonomski progres, nego je obrnuto -- ekonomski rast, kako god to čudo nastajalo, stvara potrebu za inženjerima.
Obrazovanje -- kao i strane direktne investicije, izvoz, mala i srednja preduzeća i druge trenutno popularne razvojne ideje -- su vrsta opštijeg fenomena poznatog kao kargo kult. Tokom II svetskog rata, američki avioni koristili su neka zabačena pacifička ostrva kao privremene baze i aerodrome. Na ostrvima su živela primitivna plemena, kojima su piloti koju su sletali donosili razne sitnice, hranu, oruđa i drugu robu ili kargo. Kad se rat jednom završio, vojnici otišli i avioni prestali da dolaze, domoroci su se pitali kako se privlače ti avioni koji su im donosili tako lepe poklone. Da bi ih privukli, domoroci su počeli da rade ono što su videli da su vojnici na aerodromima prethodno radili. Od drveta su napravili nešto što je ličilo na kontrolne tornjeve, na komunikaciona sredstva, slušalice i mikrofone i onda oponašali vojnike i davali nekakve signale u nebo.
U suštini ovakvog kargo kulta je to što domoroci nisu shvatili uzročnost. Primetili su površinsku vezu između kontrolnih tornjeva, mahanja zastavama i spuštanja aviona sa robom -- ali nisu shvatili da je pravi uzrok sletanja aviona nešto sasvim drugo, da su avioni tu zbog rata koji se na nekoj drugoj strani vodi.
Danas su mnogi koji sebe smatraju sofistifikovanim poznavaocima materije ustavri samo žrtve modernih kargo kultova. Koncentrišu se na površinske manifestacije ekonomskih pojava, ne shvatajući da su uzročno-posledične veze nešto sasvim drugo, daleko od njihovih očiju. Resursi tako budu usmereni na ono što su samo manifestacije ili posledice ekonomskog rasta -- na obrazovanje, na strane investicije, izvoz, biznis inkubatore -- dok se pravi uzroci i pokretači razvoja ne prepoznaju, zanemaruju ili aktivno sputavaju.