U Belgiji je, kao i još nekim zemljama, glasanje obavezno. U zavisnosti od kazne koja je predviđena, ovaj sistem obaveznog glasanja možemo tretirati kao ekstra porez ili kao prinudni rad. U svakom slučaju nije dobro i ne priliči slobodnom društvu.
Ali interesantno pitanje je kakvi bi bili efekti obaveznog glasanja. Kako obavezno glasanje menja izborne rezultate?
Čini mi se da bi dovelo do još veće trivijalizacije politike. Demokratija inače nije izbor najbolje, nego najpopularnije politike. Zato i veći broj glasača nije garancija da će izbor politike biti kvalitetniji.
Najveći broj apstinenata čine oni koje politika mnogo ne interesuje. Kada ih glasanjem primorate da se zainteresuju, verovatno ni tada neće mnogo razmišljati, analizirati, gledati političke emisije ili slušati mišljenje eskperata. Prosto će izabrati ono što im na prvi pogled izgleda najbolje. Izabraće primamljivu populističku opciju.
Ima i drugih apstinenata, onih koji sve dobro razumeju, ali bojkotuju sve opcije. Mada takvi apstinenti i nisu apstinenti, jer uzdržavanjem od glasanja svoj glas ustvari delegiraju onima koji glasaju. (Ako ste apstinirali na poslednjim izborima vi ste glasali 30% za SRS, 25% za DS, itd.) Njih prvo što ima manje nego onih koji ne glasaju zato što ih politika ne interesuje, a drugo, kada bi morali da izađu na izbore oni bi zaokružili "neopredeljen" ili poništili listić. Prema tome, razliku na obaveznim izborima bi napravili slabo obavešteni i nezainteresovani glasači.
Da sumiram: da je glasanje u Srbiji obavezno, do sada bi već imali samostalnu vladu Radikala, a Velja Ilić bi bio lider opozicije.
5 comments:
Ne misliš da možda postoji mogućnost da bi rezultati ostali nepromenjeni i kada bi svi glasali? Mislim da je 2-3 miliona glasača sasvim dovoljno da se zaključi kako bi glasalo i svih 6 miliona.
Sa druge strane, mislim da istraživanja javnog mnjenja u Srbiji pokazuju da proporcionalno mladi ljudi najviše apstiniraju. Takođe verujem da ova demografska grupa najmanje glasa za radikale, tako da bi rezultati možda više išli u korist drugim strankama.
Mislim da je jako tesko proceniti za koje bi partije glasali oni koji sada ne glasaju, jer ima razumnih argumenata za oba stava. Medjutim, biranje izbornog sistema na osnovu toga kome bi koristio nije bas principijelno.
Nisam ni siguran da bi Radikali tako lako pobedili. Slavisa pretpostavlja da bi pozicije svih stranaka ostale iste, a da bi novi glasovi uglavnom otisli Radikalima. Pretpostavlja se u stvari izrazita glupost i nekompetentnost demokratstkih politicara. Ja sam siguran da bi i oni prilagodili svoju retoriku i politiku i postali veci populisti. Po meni, rezultat ne bi muzno bili Radikali na vlasti, ali bi sigurno politika koju Vlada vodi bila daleko populistickija i tu se slazem sa Slavisom.
Takodje, nisam uopste siguran da mladi i dalje u velikoj vecini podrzavaju demokratske partije, a kako vreme odmice sve ih je vise koji glasaju za Radikale. Jednostavno, mladi su protiv vlasti, ko god da je drzi.
Нисам разумео закључак господина Славише, онда ми је господин Лазар отворио очи. Обојица греше, а опет управу су. Чак и гомила погрешних информација води до истине. То је пример зен филозофије, а што да не, све нас на овом свету накрају доведе до истине.
Слободни сте само ако имате право да правите гресшке, рекао је Ганди. Живимо у условно слободном друству, нпр. слободни смо све до границе док насе личне слободе не угрозавају слободе других.
У таквом друштву свако може да затвори очи пред чинјеницама, али не може да их не уочи. Бити слеп пред истином је дакле лични и политички избор, али правити се луд или глув и нем то је глупост.Човек је биће са више чула тако да сваки, онај који свесно жмури пред истином, и усваја лажи, па их мутантским аморалним и противприродним процесима укршта и ствара полуистину и дезинформације, унапред губи. Зато што све на овом свету води према истини.
У слободном друству, са усиљеним и условљеним слободама, као сто је ово свако има право да изабере губитничку страну, и да верује да је у праву, све до краја.
Зато сам убеђен да човек може бити апстинент на изборима, али немозе бит оперисан од политике.
У античко време политички незаинтересовани људи су називани 'идијотима', не чуди што је та реч у међувремену добила ружан призвук. Бити слеп за чињенично стање и игнорисати истину је ружно, али ширити лажи дезинформације, дефетизам, сијати неоснован страх, у нади да је истина промењива је много горе. Позивати на бојкот избора а при томе бити политички ангажован је сам врхунац. То је лицемерство за чисту десетку.
Потсетио бих на један пример од пре пар год. када је маса грађана на листу кандидата дописивала Владе Дивац. Мислим да је добио око 6% гласова. По мом мисљењу нису имали за кога да гласају, и то су показали+испали су коректни и према другим грађанима Србије. То можда није било коректно према РИК-у, али ко их шиша :-)(раде само неколико пута год. а имају добре плате). То је по мени прави начин да се практикују грађанске слободе.
-Гаврило'с Принцип'с'-
Čist Zen totalitarizam :)
Ja sam glasao samo jednom u životu a ponekad pričam o politici. U Srbiji kada jednom kažeš za koga si glasao je isto kao da si "glasnogovornik" te partije. Ako promeniš mišljenje na sledećim izborima, i to poveriš prijateljima, zvaće te onaj preletač. Iskreno, mrzi me da izlazim na izbore i predajem prazan listić.
Sa druge strane u pravu ste da je licemerno. Stidim se.
Post a Comment