Pages

14 September 2013

Rusija na zapadu

Nakon skoro dve godine provedene u Moskvi revidirao sam neka mišljenja koja sam onako neobavešten imao o Rusiji. Pre svega, sada znam da je popularna podela evropskih i okolnih zemalja na istok i zapad sa stanovišta Srbije pojednostavljena do greške. Mi obično govorimo o zapadnoevropskim zemljama kao civilizovanijim, dok na zemlje istočno od Srbije gledamo kao nekog ko je u tom pogledu iza nas. Za Srbiju mislimo da kulturološki leži bliže zapadnoj civilizaciji nego što je to slučaj sa istočnijim zemljama na čelu sa Rusijom.

Sad, ako pogledate stvari kao što su ukusi, kuhinja ili moda, to je možda tačno -- u Srbiji se pije espreso, muškarci stavljaju gel za kosu i vucaraju nekakve torbice.  Ali ako pogledate kulturu u fundamentalnijem smislu, nište ne može biti dalje od istine. Rusija ne samo da je bliža Zapadu od nas, već je istorijski bila i ispred većeg dela Zapadne Evrope u mnogim stvarima. Tu pre svega mislim na obilje raznih intelektualnih doprinosa. U ruskoj istoriji nećete naći mnogo klasičnog liberalizma, ali ćete naći bogatu scenu svakojakih političkih ideja. I naravno, kulturnu scenu kakvom se može pohvaliti malo koja zemlja i koja se, nasuprot mojim ranijim površnim opažanjima, ne svodi na nekoliko viđenijih pojedinaca već ima mnogo šire osnove.

Svi znamo za ruske literarne klasike, ali zaboravljamo da se ti klasici nisu mogli slučajno pojaviti niotkud, već su morali biti proizvod velike književne tradicije. Nisu se Čehov, Tolstoj i Dostojevski tu zatekli, već je kvantitet izrodio vrhunski kvalitet.  Pri tome, svi ovi pisci i književni kritičari (ovih drugih je u Rusiji uvek nekako bilo više ili su bili uticajniji nego u drugim zemljama, ne znam zašto), su se u Rusiji retko bavili samo beletristikom već su neizbežno bili upleteni u nekakve ideološke rasprave i velike političke borbe. Dostojevskog osuđuju na smrt, Puškina i Ljermontova progone, Tolstoj se svađa sa crkvom i biva ekskomuniciran, Gorki je razočarani komunista. Rusija 19. veka je rasadnik velikih političkih ideja i u njoj operiše veliki broj raznih političkih pisaca, filozofa, ideologa, pamfletara. St. Petersburg 19. i početka 20. veka je fascinantno mesto gde teoretičari, revolucionari i zaverenici igraju igru mačke i miša sa Ohranom, carskom prethodnicom KGB-a; bivaju hapšeni, progonjeni, osuđivani i opet se vraćaju da osnivaju nove pokrete, smišljaju akcije. Rusija je jedina zemlja gde je anarhizam imao veći uticaj, bar u intelektualnim krugovima. I to nije bilo kakvo anarhističko piskaranje, već se radi o ozbiljnim i posvećenim teoretičarima zavidne lične hrabrosti. Kropotkin se odriče bogatstva i titule princa koju je imao rođenjem da bi postao anarhistički aktivista; dospeva u zatvor i uz pomoć saboraca uspeva da pobegne; i usput piše ozbiljne knjige ne samo o filozofiji anarhizma već i o biologiji, evoluciji i drugim oblastima.

Ako nekad budete u prilici da hodate St. Petersburgom, lepo je posmatrati arhitekturu, ali preporučujem da obratite pažnju na table sa imenima ulica. Najpre, dobro je videti da ulice nose imena Gogolja, Pasternaka, Čajkovskog i drugih. Ali još je bolje kroz njihova imena pratiti istoriju političkih borbi o kojima govorim: tu su Kropotkinova, Bakunjinova, Nećajeva, Černiševskog, Majakovskog, Gorkog, zatim Marata i Robespjera, da bi onda došli do Lenjina i Andropova -- čitava istorija revolucije i njenih korena.  Moskovske ulice su malo drugačije i intelektualna osnova revolucije je preskočena; daje se tu i tamo omaž kompozitorima, slikarima i piscima, ali glavni bulevari nose imena komunističkih političara i ponekog generala.

Rusko slikarstvo iz 19. i početka 20. veka, o kojem se čini mi se malo govori, takođe ništa ne zaostaje za zapadnim. I kao i kod književnosti, tu ne spadaju samo Šagal i Kandinski, već i veliki broj slikara za koje ranije nikad niste čuli -- barem ja do posete nekim galerijama sigurno nisam -- ali čiji je kvalitet očigledan. Tu su razni pokreti i škole, često originalni i bez zapadnih pandana -- evo jedne za primer. Nauka, od Mendeljejeva do Pavlova, takođe je vrhunska, zaostaje samo njena praktična primena.  Rusija do 1917. ima teoretičare kao malo ko drugi, samo nema dovoljno Wattova i Edisona da od toga nešto naprave. Ali to je sasvim druga priča. U muzici, možda jedino nemačko govorno područje nadmašuje ruski doprinos, ali i to ovisno od perioda koji posmatrate -- do početka 20. veka ruski kompozitori su možda nadmašili sve ostale.

Nije da je ovo o ruskim ranijim kulturnim dostignućima nepoznato, ali barem ja nisam bio svestan količine i dubine tih dostignuća. Uvek sam to posmatrao kroz nekoliko ličnosti koje kao da su se slučajno zadesili tamo, ali nisam video svu bogatu tradiciju koja je morala da stoji iza toga. Takođe, sovjetska i savremena Putinova Rusija nisu po ukusu liberala, što nas dovodi do toga da olako otpisujemo ili umanjujemo ova dostignuća. I ne radi se samo o istoriji -- i današnja Rusija je kulturološki u mnogim pogledima ispred Srbije. Rusija nema turbo-folk; umesto toga ima dosta dobru pop i rok muzičku scenu, nešto što je na jugoslovenskim prostorima postojalo samo 1980-ih. Naročito je neobično kad Rusija u celini biva odbačena od predstavnika takozvane građanske Srbije. Uozbiljimo se: Srbija je do komunizma bila seljačka zemlja bez aristokratije i tek sa nešto malo instant trgovačko-građanske klase. Naše istorijske kulturne ikone u ozbiljnijoj evropskoj kulturi teško da bi bile vredne pomena, a ni tih par izuzetaka kao Tesla i Pupin nisu proizvod domaćeg već austrijskog miljea.

To su, ukratko, moji glavni utisci što se ovog civilizacijskog aspekta tiče. U međuvremenu sam napustio Rusiju tako da nemam posebnog razloga da je sada prikazujem u boljem svetlu; jednostavno kažem da sa kritikom putinizma često upadamo u zamku kritikovanja celokupnih ruskih, istorijskih i sadašnjih, dostignuća i da time pravimo veliku grešku.

21 comments:

Милан said...

А, бре, Славиша, како сада да се либерали оперу од овога. :D
Шалу на страну, стварно одличан текст. Ја сам од русофила отишао скроз у другу крајност, иако о Русији данас стварно мало знам. Сад ме је овај текст мало вратио на нормалу.
Хвала!

tiki said...

Još jednu stvar si zaboravio, koliko su rusi spospbni brzo da upiju "nova znanja"kapitalističko korporatovni mentalitet upili su za par godina . Mislim da danas "tradicionalnih zapadnih vrednosti" ima više u rusiji nego u EU. A drugosrbijanski eurofiličari imaju mentalni sklop šminkera iz SIZa, oni bi malo talijanskih krpica al sigurna plaća od grantova i eu komisije. Odnos istok zapad se još vidljivo izmjenio 90tih. Usporedite današnji StPb i Berlin i biti će vam jasno. Samo onima kojima Broz nije mrtav i dalje vide Brežnjeva

tiki said...

Još jednu stvar si zaboravio, koliko su rusi spospbni brzo da upiju "nova znanja"kapitalističko korporatovni mentalitet upili su za par godina . Mislim da danas "tradicionalnih zapadnih vrednosti" ima više u rusiji nego u EU. A drugosrbijanski eurofiličari imaju mentalni sklop šminkera iz SIZa, oni bi malo talijanskih krpica al sigurna plaća od grantova i eu komisije. Odnos istok zapad se još vidljivo izmjenio 90tih. Usporedite današnji StPb i Berlin i biti će vam jasno. Samo onima kojima Broz nije mrtav i dalje vide Brežnjeva

Pavle Mihajlović said...

Slaviša, moj osnovni problem, a ti ćeš svojim ličnim iskustvom to moći da opovrgneš ako nije istina, sa Ruskom kulturom je autoritarna crta. Da ti govoriš o bogatoj polit-ideološkoj istoriji Rusije ali ona je značajno anti-slobodarska ili anti civilizacijska. Imam utisak, da je Rusija danas mnogo više neprijatelj demokratije i slobode, nego što je prijatelj. Nemam ja ništa protiv Čehova, maestralan je, ali imam protiv Putina.

Nemanja said...

".. do početka 20. veka ruski kompozitori su možda nadmašili sve ostale"

Bah, Vivaldi i ostali nepravoslavci se sada prevrcu u grobu :D Posebno mu Vivaldi dobacuje: Slavisa, te quoque, Brute, mi fili - ziveo si u Italiji al' si nas sad sve udesio :)

U inat Slavisinoj rusofiliji, da nemam "sindrom malog Alberta" od klasike, jutjubovao bih neku kompoziciju Edvard-a Grieg-a :P

Navuhodonosor said...

Evo ga jedan dobar dokumentarac o istoriji ruske mornarice - sve od vremena Petra Velikog do današnjih dana:
part 1 part 2

pest said...

Slavisa, nije sporno da je kulturna i intelektualna scena u Rusiji krajem devetnaestog veka bila bas takva kavom ste je opisali. Pitanje je sta je ostalo od te tradicije. Mnogo je ljudi odonda ubijeno, a i Jevreji su se iselili. Demografske promene do kojih je doslo mozda su smanjile broj talenata u narodu, kao i apetit za ludackim politickim idejama kojima je cilj bio i ostao unistavanje ruske tradicije.

Uzgred, da li se vas odlazak iz Rusije poklopio sa Putinovim uvodjenjem zakona o regulaciji ispostava stranih sila?

Slaviša Tasić said...

@tiki, dobre primedbe, slažem se.

@pavle, naravno to je drugi problem, o tome treba poseban post.

@nemanja, zato i govorim o kasnijem periodu, italijani su imali ranu dominaciju, ali je to kao i kod nemaca polako opadalo. delom je i pitanje ukusa, ali tako mi se čini.

@pest, to je teško pitanje šta je ostalo od te tradicije; sa jedne strane u rusiji srećete mnogo finih kulturnih ljudi, na ulici češće čujete reči kao "izvini" i "hvala" nego na balkanu, ali onda vas opet mnogo nekih drugih ljudi izgura u metrou ili zalupi vrata. a ovo u vezi zakona - nije me dotaklo, ja sam tamo predavao na državnom fakultetu.

Vladimir said...

@tiki
"Mislim da danas "tradicionalnih zapadnih vrednosti" ima više u rusiji nego u EU."

Na koje "tradicionalne zapadne vrednosti" konkretno misliš?

"Usporedite današnji StPb i Berlin i biti će vam jasno."

Malo mi je teže da ih poredim. :) Budi i ovde malo konkretniji.

Vladimir said...

"Svi znamo za ruske literarne klasike, ali zaboravljamo da se ti klasici nisu mogli slučajno pojaviti niotkud, već su morali biti proizvod velike književne tradicije."

Slaviša, ono što ja zameram Rusima takođe nije palo sa Marsa. I Staljin, i Lenjin, i Trocki, i Brežnjev, i Jeljcin, i Putin. Niko se od njih nije slučajno pojavio. Svi su oni proizvod velike političke tradicije.

ziggy said...

uprkos bogatoj kulturi i nauci (mada, cinici bi rekli da je kgb bila vrhovna naučna institucija u rusa), ruska privreda je takoreći kao privreda sudana, okićena nuklearnim bojevim glavama i njima, zajedno sa ekstraktivnom privredom, duguje status velesile. kako je moguće da postoji toliki raskorak između teorije, novca i primene... objašnjenje?

tiki said...

@vladimir, recimo sve one vrednosti koje su krasile jednog bavarskog glasača CSU ili ilinoiskog glasača republkanaca. Vjerovanje u obitelj više nego u državu tradiconalne moralne vrednosti sa jedne strane i korištenje naućno tehničkih disciplina da bi se napravila nova vrednost zbog lične i porodične koristi, posljedično i društva sa druge.U Moskvi svi jure čak i po pokretnim stepenicama i samo gledaš kad će se neko strmopizdit pikomice na glavu sa 15 metara, Svi su u poslu makar smetlarskom, U brerlinu napušeni hipici i hipičkinje na državnoj sisi traže smisao života i snošaja plašeći se da ih nebi neko razumeo ,jerbo im to već liči na komercijalu. Dok najbolja deca Moskve liče na likove iz "Mad man" serijе berlineri trule u patikama i mudima oprašuju cestu, naravno ovo berlimeri se odnosi gotovo na sve pokrajine gde je adolf dado hitler dobio izbore i gde ih danas tradicionalno dobiva sdp gde pršti od raznih scena i intelektualki sa kojekakvih studiesa bavarska i cdu pokrajine su drugo.Ono što danas vuče rusiju nema mentalni sklop brežnjevlhevog partiskog činovnika niti Bogom preplašene babuške. Al opet kažem pričati sa relnim ljudima a ne biti u dilemi o rusima kako ih zamišlja zen dramatug Prokić ili neki nadripobožni bivši pokajani oficir jna zadužen za moral , vaspitanje i gledanje dnevnika

Navuhodonosor said...

ziggy said...
uprkos bogatoj kulturi i nauci (mada, cinici bi rekli da je kgb bila vrhovna naučna institucija u rusa), ruska privreda je takoreći kao privreda sudana, okićena nuklearnim bojevim glavama i njima, zajedno sa ekstraktivnom privredom, duguje status velesile. kako je moguće da postoji toliki raskorak između teorije, novca i primene... objašnjenje?


Nije baš tako, ružno je što upoređujete Rusiju sa Sudanom, činjenica je da je udeo sirove nafte u ruskom izvozu 32% i udeo prirodnog gasa je 13%, dakle glupo je reći da u strukturi njihovog izvoza i privrede sasvim dominiraju ekstraktivne industrije, može se reći da im u strukturi izvoza dominiraju sirovine zajedno sa poluproizvodima (to su onda ekstrantivne zajedno sa prerađivačkim industrijama), mada nemoguće je potpuno zanemariti i gotove proizvode (npr. nađite podatke o ugovorima koje je dobio UAC za avione Superjet-100 i MS-21 prilikom nedavno održanog MAKS-a ili o ugovorima koje je dobio Rosatom za gradnju nuklearnih elektrana i reaktora u inostranstvu tokom poslednjih nekoliko godina), uglavnom rekao bih da oni imaju međunarodno kompetitivnu tešku industriju, npr. po izvozu naoružanja su na drugom mestu u svetu (odmah iza SAD), a po proizvodnji čelika i pšenice stoje rame uz rame sa SAD ili npr. nisam čuo da se neko ovde u Srbiji žali na kvalitet onih turbina ugrađenih u Đerdap ili onih novih vozova što saobraćaju na našim prugama (drug koji živi u Nemačkoj mi je rekao da su ti vozovi bolji nego bilo koji voz iste vrste na nemačkim prugama), takođe imaju eksplozivni rast IT sektora, verovatno su jedina zemlja u svetu u kojoj Google i Facebook nisu najpopularniji internet pretraživač i servis za socijalnu mrežu (kod njih su najpoluplarniji Yandex i VKontakte), uglavnom teško mi je da zamislim Sudan kako izvozi aviosvemirsku i nuklearnu tehnologiju u druge zemlje, takođe teško mi je da zamislim da bi NIS tako dobro poslovao da ga je kupila nega sudanska naftna kompanija.
Preporučujem vam da odgledate ovo: Evolution of Russia - Episode 3, Part 1 Episode 3, Part 2

Vladimir said...

@tiki
"Dok najbolja deca Moskve liče na likove iz "Mad man" serijе berlineri trule u patikama i mudima oprašuju cestu..."

Čini mi se da je standard pokvario ljude, jedu govna i sanjare...

L2 said...

Istok Zapad ( Sever –Jug)..večita teme i večiti raskoli, od prastarih mitova do današnjih dana. Koliko god se trudili nikada nećemo doći do tačne linije razdvajanja.Šta liniju određuje- geografija, politika, vera, civilizacijska dostignuća nasuprot varvarizmu, modernost nasuprot tradicionalizmu,itd. itd.
Rusija, po Emilu Sioranu ( Istorija i Utopija ) nije Istok nego Sever. “Ona (Rusija) proizvodi utisak da se tu suočavamo sa Severom, ali nekim naročitim Severom, nesvodljivim na analize, obeleženim učmalošću i nadom koji užasavaju, jednom mnogim eksplozijama ispunjenom noći, jednom zorom koju ćemo pamtiti....” …

Obrnimo stvari kao Sioran i naš pogled na Rusiju iskočiće iz ustaljene šeme. Sever je za indoevropske narode ( bio) prazavičaj. On je dugo imao primodrijalni značaj. Sve,pisao je Vergilije,dolazi od tih severnih naroda.Otuda je Sever sveta strana, nebeska, najbliža nebu.

Kada je umetnost u pitanju, ove podele nemaju nikakve veze sa njenim bićem ni vrednostima). Umetnost jeste deo kulture, ali je njen svet - svet slobode i posve je izlišan pokušaj da je racionalno tumačimo, po principu, da citiram Lakana, “ uviđanja stvari onakve kakve one uistinu jesu”. Jednostavno rečeno, umetnost je opozitna stvarnosti, imaginacija, ili, rečima Brodskog na dodeli Nobelove za književnost:“.. razne stvari možemo deliti: hleb, postelju, ubeđenja, voljenu ženu, ali ne možemo, na primer, pesmu Rajnera Marije Rilkea".
Tu počinje i tu se završava cela priča o umetnosti, pa time i ruskoj. Svako delo je pojedinačno, posebno, jedinstveno, kako u procesu stvaranja, tako i “ konzumiranja”. Ako um, koji joj pristupa analitički, od nečega treba sačuvati, to su okovi kojekakvih predstava- paralela.

PS.
Današnji Zapad je izgradio pogled za sebe i iz sebe. Zato Zapad ne može da dosegne Rusiju (Istok -Sever). Onaj ko bi hteo, morao bi da istupi iz takvog načina razmišljanja. Jedini način kojim bi to mogao da postigne je da ( kao Slaviša) uroni u jedno drugo i drukčije postojanje.

Vladimir said...

Zamislite da je tema "Kina na zapadu".

tiki said...

@vladimire upravo to, grantovi su pokvatili ljude. Jedu govna i sanjare, dakle ja zaključak izvodim iz realnog poznavanja desetak rusa i nekih izleta. Kod nas svi vuku zaključke iz predrasuda kakab je svjet bio sredinom prošlog vijeka

tiki said...

@vladimire upravo to, grantovi su pokvatili ljude. Jedu govna i sanjare, dakle ja zaključak izvodim iz realnog poznavanja desetak rusa i nekih izleta. Kod nas svi vuku zaključke iz predrasuda kakab je svjet bio sredinom prošlog vijeka

Vladimir said...

@tiki
"...naravno ovo berlimeri se odnosi gotovo na sve pokrajine gde je adolf dado hitler dobio izbore i gde ih danas tradicionalno dobiva sdp gde pršti od raznih scena i intelektualki sa kojekakvih studiesa bavarska i cdu pokrajine su drugo."

http://monopolizam.wordpress.com/2013/08/23/kada-je-prema-homo-collectivusu-vlast-dovoljno-velika/

Misliš na ovu mapu?

tiki said...

Da

tiki said...
This comment has been removed by the author.