Pages

30 June 2008

Poštena inteligencija slobodna od neoliberalne dogme

Žao mi je što sam ovo pronašao tek jutros. Dakle, Slobodan Antonić o Branku Milanoviću:

"Milanović pokazuje kako se intelektualac može pošteno odnositi prema svom poslu i prema svojoj zemlji. On ne skreće pogled od nevolja koje proizvodi jedan hipertrofirani sistem moći. Milanović ne želi smrt tog sistema (pošto neki drugi nije na vidiku). On želi da ga uljudi, popravi, učini podnošljivijim. Milanović nije tehnokrata koga zanima samo sistem, niti ideolog koga zanima samo doktrina. Njega brinu ljudi, njihova sudbina, njihov život. Njega brine Srbija, sa svim njenim zabludama, iskušenjima, manama i vrlinama. Zato on hoće da pomogne. On misli o drugačijim putevima, o alternativnim izlazima. Nekada njegove ideje izgledaju nezgrapno. Ali, on ne obmanjuje, ne širi iluzije, on vidi probleme i iskreno pokušava da ih reši. I što u tome ima neke nespretnosti, to je zato što je on poprilično sam, što njegove kolege samo gledaju tržište i uzdaju se u nevidljivu ruku koja će sve da uredi.

Da je više takvih kao što je Milanović bolje bismo razumeli svet u kome živimo, bolje bismo shvatali svoj sopstveni položaj i lakše bismo iznalazili puteve poboljšanja. Zato je važno podržati Milanovića. Kao netipični ekonomski analitičar, on uspostavlja nove standarde u našoj sredini. On pokazuje kako se može biti slobodan od neoliberalne dogme. On pokazuje kako i ekonomista, verovali mi to ili ne, jeste i može biti ljudsko biće.
"

Mislim, stvarno...Iz čitave ove Antonićeve ljubavne ode Milanoviću jedino je jasno da svaki onaj "intelektualac" koji dođe recimo do različitih zaključaka od Milanovića ima "nepošten odnos prema svom poslu i svojoj državi" a uz to još i "nije ljudsko biće". A takvi su, mni Antonić, većina "konvencionalnih" ekonomskih analitičara u Srbiji (najgori Gligorov i ja, čije "neoliberalne" napade na svog favorita Antonić s neodobravanjem navodi). A ako pošteni intelektualac i ljudsko biće kaže i poneku glupost, tj "nezgrapnost" (možda poput onog saveza sa azijskim zemljama umesto EU) ljudi smo, treba mu oprostiti jer je dobronameran, odnosno "želi dobro Srbiji".

Stvarno, Antonićevi kriterijumi za istinskog itnelektualca i nisu tako visoki : treba samo voleti Srbiju (njega, Đorđa, Voju i Sašu Tijanića iznad svega), mrzeti globalizaciju, neoliberalizam i Ameriku/EU. Milanovićevo ime u ekonomskoj teoriji i pozicija u Svetskoj Banci su pre kontraindikacija, on vredi tačno onoliko koliko nije ekonomista i važna osoba u WB, onoliko koliko je izbegao zamci "obezljuđenja" koju te stvari nužno postavljaju pred svakog pravog srbskog antiglobalističkog patrijotu, a kojoj mnogi drugi ekonomsita /neoliberal, kako vidimo, nije izbego. No, u tom smislu su Dragan Šormaz i Miloš Aligrudić mnogo poštenija inteligencija od Milanovića: Kosovo jednako vole, EU jednako ne vole, prema Srbiji/Koštunici su još dobronamerniji od njega, ni blizu nisu nekom opakom neoliberalnom osinjaku poput Svetske Banke koji bi potencijalno mogao načetu njihovu srBsku duhovno-moralnu supstancu, izriču mnogo simpatičnije i pituresknije "nezgrapnosti" od Milanovića, a i od neoliberalne (kao i svake druge) dogme su svakako slobodni.

Ludaci su među nama

Na sajtu uglednog nacionalnog časopisa za filozofiju i društvena istraživanja, Nova Srpska Politička Misao, trenutno ima zanimljiva anketa: Kako bi trebalo reagovati na nezavisnost Kosova. I ponuđeno je 5 opcija: 1) vojna intervencija, 2) ekonomska blokada, 3) diplomatski pritisak, 4) ništa i 5) ne znam.

Rezultati kažu da oko 40% čitalaca NSPM misli da bi trebalo vojno intervenisati.