Jučerašnji Blic piše o sektoru sa najvišom prosečnom platom u zemlji (74.481 dinar) - nevladine organizacije, odnosno "organizacije na bazi učlanjenja".
Saradnik IZIT-a, Saša Đogović, kaže: "Plate tih organizacija koje posluju na bazi učlanjenja nisu bile rezultat poslovanja već su se oslanjale na donacije, ali i isisavanje novca iz privrede“.
Ovo jeste u određenim slučajevima tačno, zato što često u Srbiji učlanjenje nije dobrovoljno. Da je Privredna komora Srbije dobrovoljno udruženje niko se ne bi bunio protiv visokih plata. Ovako, oni su skoro državna institucija, jer se finansiraju iz kvazi poreza i njihova potrošnja bi vrlo lako mogla da se svrsta i u javnu potrošnju. Samim tim bi i na njihove plate mogla da se primenjuju pravila koja važe za plate u državnom sektoru. Isto važi i za političke stranke, koje se finansiraju iz budžeta.
Međutim, neka udruženja su potpuno dobrovoljna (recimo, Udruženje proizvođača cementa, ili Foreign Investors Council), tako da plate zaposlenih ne treba bilo koga da brinu (osim one koji plaćaju članarinu). Takođe, dobar deo nevladinog sektora suštinski radi na tržištu, pa se ni na njih ne odnosi izneta ocena, da "plate nisu rezultat poslovanja".
Jednostavno, nisu sva udruženja ista.
1 comment:
Mislim da nevladine organizacije ne treba stavljati u isti koš sa političkim i drugim organizacijama sindikatima, komorama...
Ako se neka NGO finansira iz donacija, u zavisnosti od donatora budžet za plate je od 10-15 posto.
Ako je na projektu zaposleno 5 ljudi, a budžet projekta je 10-20 hiljada evra i realizuje se u roku od 6 meseci do godinu dana.... izračunajte sami kolike su plate.
Pritom, donatori su veoma rigorozni po pitanju namene za koju su dali ili ce dati novac, i pare se obično serviraju na kašičicu.
Post a Comment