Pages

12 October 2009

Nekoliko linkova o novim Nobelovcima

Slaviša je već napisao odličan komentar, ali samo da dodam nekoliko linkova za one koje više zanima o čemu se radi.

1. Alex Tabarrok o Williamsonu

2. Peter Boettke o Elinor Ostrom

3. Tyler Cowen (ima dodatnih linkova u postu)

4. Michael Spence o oboje

5. Steven Levitt

5. Williamsonov tekst "Economics of Governance"

6. Intervju sa Elinor Ostrom od pre 6 godina

Odličan izbor

Dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju su Elinor Ostrom i Oliver Williamson. Pre neki dan sam se u nekom postu žalio da se ekonomisti preterano igraju irelvantnim matematičkim modeliranjem umesto da se bave pravim stvarima, pre svega načinima na koje institucionalni aranžmani utiču na ponašanje ljudi i kakve ekonomske posledice to donosi. Ova nagrada Ostrom i Williamsonu je nagrada za takvu, relevantnu i nepretencioznu, novu institucionalnu ekonomiju. Zove se 'nova', jer je postojala i prethodna, 'stara' institucionalna ekonomija, koja nikada nije dostigla status zaokružene teorije nego je više ličila na zanimljivi literarni tretman ekonomskih pitanja.

Nova institucionalna ekonomija je škola koja negde od 1960-ih pokušava da podigne neoklasičnu ekonomiju na viši nivo, da u modele ponašanja aktera doda institucionalne pretpostavke. Šta to u praksi znači? Uzmite recimo osnovni model ponude i tražnje. To je standardi ekonomski model, ali nova institucionalna ekonomija nam kaže da on postoji samo zato što iza njega postoje, ili u njega su ugrađane, pretpostavke kao što su privatna svojina i sloboda ekonomske akcije. Ponuda i tražnja ne funkcionišu u vakuumu, već funkcionišu zato što su podržani ovim institucijama. Ako ovih institucija nema, ili ako su one drugačije uređene, ponašanje i rezultat biće drugačiji.

Institucije u ovom kontekstu znače formalna ali i neformalna pravila igre. Pravila određuju ponašanje ljudi i zato ekonomski performans na kraju krajeva zavisi od ovih pravila. Ekonomska nauka je, ili treba da bude, studija načina tog uticaja, studija institucija kao pravila igre.

Nova institucionalna ekonomija je ostvarila veliki akademski i politički uticaj. Jedan od mojih omiljenih citata je Ronalda Coasea, koji je pre dvadesetak godina pisao, parafraziram: "Institucionalna ekonomija neće svrgnuti neoklasičnu odjednom, nego će neoklasičari početi polako da shvataju da rezultat pre svega zavisi od pratećih institucija, počeće da uključuju svojinska prava, pravila igre, transakcione troškove, sve to jedno po jedno u svoje modele -- ali kad na kraju sve to urade, sva ekonomija će postati nova institucionalna ekonomija."

Coase je bio u pravu jer se to što je rekao već odavno i dešava. Ako danas pogledate neke od najuticajnijih ekonomista novije generacije, kao na primer Simon Johnson, Daron Acemoglu ili Andrei Shleifer, oni se pre dvadesetak godina ne bi mogli opisati drugačije nego kao novi institucionalni ekonomisti. Danas se, međutim, oni smatraju mejnstrimom. A uspeh jedne škole mišljenja je upravo to, kada prestane da se zove svojim imenom i kada tiho postane mejnstrim. Takođe, na primer, danas Svetska Banka godišnje objavljuje Doing Business izveštaj. Takve stvari su tek od nedavno u modi. Pre dvadesetak godina nije mnogo ljudi mislilo da način osnivanja firme, sprovođenje ugovora ili prepreke biznisu igraju neku ulogu. To jednostavno nije bilo tema za ekonomiste, jer u ne-institucionalnoj ekonomiji toga nema. U ne-institucionalnoj ekonomiji nema transakcionih troškova, neznanja ili prepreka biznisu. Novi institucionalisti su taj neoklasnični pristup nazivali "Nirvana pristup" (Demsetz) ili "blackboard economics" (Coase). Nirvana ekonomista ima i danas, ali stvari su značajno različite.

I eto, nagrada Williamsonu i Ostrom je još jedna potvrda uspeha institucionalnog pristupa u mejnstrimu. Nova institucionalna ekonomija je i ranije dobijala Nobelove nagrade, prvo njen osnivač Ronald Coase (1991), a onda i ekonomski istoričar Douglass North (1994). A u red nekoliko pionira ove škole, uz Coasa, Northa, Alchiana, Demsetza i Williamsona, spada i naš redovni čitalac Steve Pejovich.

Da dodam, za feministkinje, Elinor Ostrom je prva žena dobitnik ove nagrade. Njen suprug Vincent, sa dosta sličnim opusom, je izostavljen.

Važno je bilo svideti se direktoru NIS-a...

...ako ste želeli pevačku karijeru.

Zašto? Zato što je NIS, verovali ili ne, otkupljivao hiljade kaseta i CD-ova. Naravno, na pumpama su se te kasete prodavale, ali očigledno se nije baš vodilo previše računa. Jer, da se vodilo računa, ne bi danas Rusi prodavali 17.000 kaseta Željka Samardžića za 5 dinara po komadu.

Svačega tu još ima... Koga zanima, neka pogleda ovde NIS-ovu Internet prodavnicu neiskorišćene i nelikvidne imovine.