Pages

12 February 2009

Uticaj ideja na istoriju

U jednoj raspravi o razlozima zašto Obama vodi ovakvu ekonomsku politiku, čitalac bloga Econlog, rezimira te razloge na način s kojim se ja skoro u potpunosti slažem:

"Obama spent most of his college years taking classes from Marxists and other socialists.

Obama spent much of his time at Harvard Law taking classes from left wing law professors, folks who taught Marxist inspired "Critical Legal Studies" or who taught Critical Race Theory or some such.

His mentor and ideological guide in high school was a member of the Communist Party, U.S.A.

His mother and grandmother went to "the little Red church on the hill" -- a left wing Unitarian church, still very left wing to this day.
Obama attended socialist conference, hung out with far left friends, involved himself in left wing political organizations, attended a far left church for 20 years, and on and on.
Left wing ideas are all he's been exposed to.
Get used to it.
"

Ovo odlično sumira suštinu Obamine pobede - sa njim je pobedio američki obrazovni sistem. Obama je tipični predstavnik klase obrazovanih, njegova politička i ekonomska uverenja su vrlo karakteristična za tu kastu/klasu. On sprovodi i propagira samo ono što je naučio u školi - školi koja, kada je o politici reč, naučava marksizam u raznim oblicima i kolektivizam. On ne zna ni za šta drugo.

U spisku razloga koji sam citirao sa Econlog, nedostaje još jedan važan: njegovi roditelji su se upoznali na časovima ruskog koje su oboje kao komunsitički simpatizeri pohađali.

Naravno, taj podatak ne mora ništa da znači; niko pa ni Obama nije odgovoran za politička uverenja ili dela svojih roditelja. Ali, Obama se uvek u superlativima izražavao o njihovoj političkoj aktivnosti. Štaviše on za svoju majku kaže: "vrednosti kojima me je ona naučila predstavljaju ugaoni kamen za mene kada je reč o opredeljivanju u političkim stvarima". Za svog polubrata Roja kaže da je "od svih najponosniji na njega". Taj na koga je on najponosniji je marksista koji je prihvatio crni rasizam i islamizam (zagovara šerijat u političkoj koaliciji sa kenijskim islamistima) i izjavljuje da "crni čovek treba da se oslobodi svih uticaja evropske kulture". Da li to znači da Obama deli uverenja svoje majke i svog polubrata, ili možda samo njihov radikalno-levičarski pogled na kapitalizam, tržište i zapadnu kulturu, a bez prihvatanja svih detalja komunističke ili islamističke ideologije? Kako god da stoji stvar, dosta je nezgodno za one koji bi Obamu da predstave kao "umerenjaka". Od umerenjaka bismo svakako očekivali da osudi navedene političke stavove članova svoje porodice, a ne da na njih bude "ponosan" ili ih smatra svojim "ugaonim kamenom" u politici.

Sve što se dešava u Americi a da vrlo popularni predsednik na to ima uticaja, može se objasniti njegovim idejama i vaspitanjem, a ne nekim interesima. Ja mislim da ne treba precenjivati uticaj interesa u politici generalno pa ni ovde; iako je Obama ponikao u najkorumpiranijem političkom sistemu u Americi, Čikagu, ono što danas gledamo je proizvod političkog programa i iskrenih kolektivističkih uverenja usvojenih obrazovanjem na vodećim američkim univerzitetima, i porodičnim vaspitanjem u duhu političkog totalitarizma, a ne nekih "sebičnih" interesa.

Nazovi NATO radi umorstva

Vreme ponovo objavljuje u nastavcima pariski dnevnik Frana Cetinića iz 1999 o ulozi evropske leve inteligencije u NATO bombardovanju. Ko nije čitao tada neka obavezno počne, ko jeste neka se priseti. Cetinić sjajnim stilom i bez pardona piše o dojučerašnjim apologetama Staljina i Maoa koji su se posle pada Berlinskog zida preobukli u humanitarne jastrebove.

Stimulus vesti

Banke i druge finansijske ustanove koje dobijaju pare od Kongresa neće smeti da zapošljavaju ljude koji imaju privremene radne vize prenosi Thomas Friedman u članku u NY Timesu.

Možda najbolji deo kolumne:

"Kada su najbolji mozgovi na svetu na rasprodaji, ne treba da zatvaraš vrata pred njima, već treba da im vrata širom otvoriš. Finansijsku krizu treba da napadnemo zelenim kartama, a ne zelenim novčanicama."

Sva sreća da je pobedio liberalni Obama, a ne republikanski rasisti i ksenofobi. :)

Sa druge strane, Obama ipak pokazuje neke znake razuma:

"Švedska je imala sličan problem. Oni su preuzeli banke, nacionalizovali ih, uklonili loše plasmane, preprodali banke i, nekoliko godina kasnije, sve je bilo u redu. Tako da Švedska izgleda kao dobar model. Ali, evo problema - Švedska je ukupno imala pet banaka. Mi imamo hiljade banaka. Znate, američka ekonomija i tržište kapitala je toliko velikoi i problemi upravljanja i nadgledanja celog tog sistema su tako veliki da je naša procena bila da to ne bi imalo smisla."

Vojin Dimitrijević

Jutros je bio u Kažiprstu na B 92. Meni je bilo najzanimljivije njegovo uzgredno filozofiranje o "velikim stvarima", a ne analiza srpske spoljne politike. Uvek se razočaram kad inače lucidan govornik o jednom pitanju, potpuno prolupa kad počne da govori o drugom. Jedva da imam šta prigovoriti analizi profesora Dimitrijevića kad je reč o EU integracijama Srbije. Ali, pogledajte (poslušajte) šta on ima da kaže o dugoročnijim perspektivama i velikim temema: Prof Dimitrijević proriče da će u Srbiji za 20 godina Komunistička partija biti vrlo jaka, zbog "pohlepe tajkuna" koja će da izazove reakciju, a onda to istorijski "podupire" znamenitom tezom da je slavna Oktobarska revolucija učinila da se "zapadni kapitalizam umeri", pošto je izazvao oštru reakciju!?

Kad neki od brojnih novo-staro-levičarskih borniranih mozgova sa BU i okolo njega priča o pohlepi kapitalista kao i kad slavi emancipatorski potencijal Slavne Oktobarske revolucije to nije mnogo zanimljivo ni vredno pomena, ali kad profesor Dimitrijević to radi, onda je to tužno. Slobodnomisleći profesor, borac za demokratiju i ljudska prava misli da najkrvavija apokaliptička tiranija u XX veku koja je pobila desetine miliona svojih stanovnika u gulazima, ciljanim izgladnjivanjima i kampanjama terora, ima neke "emancipatorske" učinke. Jezovito...

Kada je reč o osnovnoj tezi o pohlepi, mislim da je najboja kritika te odomaćene gluposti ovaj poznati nastup Miltona Friedmana. Preporučujem profesoru Dimitrijeviću.