Evo par primera kako vam ekonomski način razmišljanja u svakodnevnim odlukama može olakšati život. Možda će ove stvari nekima biti očigledne, ali meni nisu bile pre nekoliko godina.
Prvo, ignorišite sve prethodne troškove. Kod investicija važi princip da tzv. potonule troškove nema smisla računati. Bez obira koliko ste već uložili u nešto, jedino što je stvarno bitno u svakom trenutku su budući troškovi i buduće koristi. Ako vam buduća korist ne prelazi budući trošak, onda je bolje da zanemarite sve što ste uložili jer inače samo nastavljate da gubite. Kod velikih investicija ljudi su racionalni pa ovo razumeju, ali kod svakodnevnih odluka psiholozi kažu da često radimo suprotno jer hoćemo nekako da opravdamo svoj prethodni trošak.
Tako ako ste odgledali pola filma i ne sviđa vam se, bolje je da prestanete nego da gledate do kraja samo zato što ste već počeli. Ili ako ste kupili knjigu i posle prve polovine videli da je dosadna, bolje je da prestanete. Gledajte da to što ste već platili za nju i došli do polovine ne igra nikakvu ulogu, nego razmišljajte isključivo da li je korist od čitanja i druge polovine te knjige veća od troška čitanja druge polovine. Dobar pokazatelj da u ovome često grešimo je to što knjige pozajmljene iz biblioteke češće ne završimo jer je trošak koji imamo potrebu da opravdavamo manji. Kod kupljenih, u iluziji da tako opravdavamo trošak skloni smo da sebe mučimo do kraja i tako samo ulazimo u još veći gubitak vremena i napora.
Drugi jednostavni recept se tiče racionalnosti u vremenu. Kada se pitate da li je bilo pametno nešto uraditi, imajte u vidu da nije bitno to što sada znate; bitno je kakve ste informacije imali u trenutku donošenja odluke. Možda sada znate nešto što tada niste znali, nešto o posledicama odluke, ali to nije relevantno. U tadašnjoj situaciji, na osnovu tadašnjih informacija i preferencija, verovatno ste bili racionalni. A u tom slučaju nema razloga za kajanje, jer je i odluka bila ispravna.
Treće, i ovaj je možda najteže prihvatiti, pustite tržište da razmišlja za vas. Kod većine kupovina, više se isplati verovati u realnost tržišne cene u odnosu na kvalitet, nego proveravati ih na svoju ruku. Ako verujete da je tržište efikasno, što je vrlo osnovana pretpostavka, onda je cena verovatno realna. Ovo naravno nije stoprocentno tačno, uvek je moguće naći nešto jeftinije ili skuplje, ili boljeg ili goreg kvaliteta za datu cenu, jer je tržište uvek u malim neravnotežama. Ali u proseku je tržište već izmerilo cena/kvalitet odnos bolje nego što vi sami možete ikada uraditi. I to ne samo da je pouzdaniji pokazatelj od vas samih, nego vam i štedi napor i vreme poređenja raznih proizvoda.
Izuzetak je kada proizvod treba da odgovara vašem ukusu, pa se može desiti da vam se nešto što je jeftinije i sviđa više. Ali što je proizvod više generički (pasta za zube, kompjuter), što ukus igra manju ulogu, manje ima smisla istraživati tržište i meriti kvalitet i cenu. Drugi su to već proverili za vas i cena verovatno već oslikava koliko šta vredi bolje nego što vi to možete uraditi.