Zašto mi Rusija nikada neće biti na drugom mestu?

Hteo sam da pohvalim novog predsednika, zato što radi ono što predsednik inače treba da radi po slovu ustava, ali ću morati da se uhvatim njegove izjave gde kaže da od Rusije više voli samo Srbiju. Izjava je lišena svake diplomatske mudrosti, jer on privatno može da na drugo mesto stavi i Mjanmar ako hoće, ali kao šef države mora da vodi računa o interesima Srbije, a oni nisu dominantno na istoku i verovatno nikada neće ni biti. O patetici kao smehotresnom sredstvu izražavanja u diplomatiji neću ni trošiti reči.
Jelena Milić, osoba koju cenim zbog stavova u oblasti spoljne i bezbedonosne politike , lepo je napisala tekst o tome. Kako mene zapanjuje istrajan mazohizam građana Srbije, gde lovorike, prečesto za iole dobar ukus, idu ubicama, mučiteljima, lopovima, okupatorima i svakojakoj bulumenti štetočina, osvrnuću se na taj mazohistički fenomen masovnog rusofilstva u Srbiji.

Ne znam kako neko može da voli više Rusiju od Republike Srpske ako je patriota. I od Crne Gore. Novija istorija pokazuje da je na krilima ruske okupacije u Srbiju na vlast došla banda iz šume koja je, em za cilj imala da se razbije velikosrpska tvorevina Kraljevina Jugoslavija, em na jedan strašno dug rok zatrovala sposobnost građana Srbije da donose iole smislene odluke. Ono što Nemci nisu radili kada su okupirali Srbiju , Rusi su radili sa oduševljenjem - silovali, kolikogod su stigli. Ruske trupe su za naše građane organizovale koncentracione logore, pod izgovorom kolektivne krivice.
Iz Srbije gotovo niko nije otišao da sreću i bolji život traži u Rusiji. Nijedna ruska pop ili rok grupa nema u Srbiji svoje poklonike. Ruski film je marginalan. Gotovo nijedan ruski proizvod ili usluga za široku potrošnju nisu popularni u Srbiji. Ruskog jezika nema u slengu. Gotov svi naši turisti imaju psihičko-stomačne tegobe kada se nalaze u hotelima u kojima ima više od 10% Rusa. Rusija trenutno daje podršku mnogobrojnim domaćim hezbolasima koji bi da zaviruju u krevete, broje krvna zrnca i prevaspitavaju nevernike. Odbranu Kosova im pošteno plaćamo do zadnje rudne rente. Od ruske vlade jedino mi je zaista gora njihova opozicija. Investicije u Srbiji su im slabe, nisu značajno tržište, nisu dali ni rublje bespovratne pomoći, a naši mazohisti se raduju kada se kod istih zaduže. Šta da radim, razum kaže da je Rusiju teško voleti, mogu je samo poštovati kao regionalnu silu.

Sve i da hoćemo, ne možemo kao oni, mali smo, neprincipijelni, prilično neuračunljivi i nemamo rudno bogatsvo koje možemo izvoziti.

Pretnja praznom puškom

Da li iko na svetu celom shvata ozbilljno ove pretnje? Odavno nisam čuo nešto što je tako lišeno sadržaja, smisla, a ponajviše kredibiliteta onoga ko preti. Dajem litar krvi ako ovaj sindikalac veruje da zaista može da organizuje masovan protest, a da masovno znači brojku koja se meri barem u nekoliko desetina hiljada ljudi. Umesto da se bavi radničkim pravima, to jest pravima svojih članova (da budem precizan), on bi da bude pametniji od svih poslovnih ljudi i kupaca zajedno. Dno dna. Ima tu i logike, šta njega briga kako će da prođu poljoprivrednici, pa nisu oni njegovi članovi. Svega će se setiti osim da se založi za slobodnu trgovinu i slobodno formiranje cena kao lek za gotovo sve devijacije Srbije 2012 koja se zabavlja cenama hleba, ulja i šećera, umesto da nakon 12 godina tranzicije brine brige oko cena avio karata, firmirane garderobe i rata za lizing malo boljih automobila. Doduše u takvoj zemlji ne bi bilo mesta za ovakve lažne borce za radnička prava, kao i za zlatouste NGO aktiviste koji se u slobodno vreme bave ministarskim poslovima.