Pages

20 January 2015

Krediti u francima

Komentar sa B92, na članak pod naslovom "Nisu slušali, kockali su se frankom":

Ali zato cemo mi "kockari" i dalje placati subvencije za FIAT i prelazak na novi model, plate zaposlenih u firmama u restrukturiranju, subvencionisane stambene kredite drugim gradjanima, zdravstvo koje ne koristimo, subvencionisane kamate za privredu, subvencije u poljoprivredi, rusenje i ponovnu izgradnju "smrdljivih" zgrada, i, iako zvuči grubo, plaćaćemo i obnovu kuća i useva postradalih u poplavama, iako su oni mogli da ih osiguraju za sitne pare, al su se kockali sa "ma kakvo bre osiguranje"...

Upravo tako. Samo se bojim da impuls ovde nije ka prestanku plaćanja nabrojanih stvari već ka penjanju na ista kolica.

Država ne sme da otima jednima da bi se namirila loša sreća drugih. Nije u redu i jako je loš presedan za budućnost. Ali problem je što država otima u mnoge druge, jednako arbitrarne svrhe. Nije ništa moralnije otimati da bi se delilo glumcima i sportistima nego otimati da bi se dodeljivalo ljudima u problemu sa kreditima ili kockarima.

Kad smo kod toga, ja imam problem sa "kockali su se i izgubili" scenariom. U ekonomiji je korisno razlikovati rizik i neizvesnost. Rizik postoji kada znate šta radite. On je saglediv i merljiv. Kada bacate kocku imate tačno 1/6 šanse da dobijete bilo koji dati broj. Kada igrate loto opet otprilike znate u šta se upuštate. To je sve svesno preuzeti rizik.

Neizvesnost je, sa druge strane, kad uopšte ne znate u kakvoj ste situaciji i šta se sve može desiti. Kad ne znate ni da neizvesnost, drugačija od rizika, postoji. Kad ni ne znate šta je kocka ili da će uopšte biti nekakvog bacanja kocke koje će nešto odlučivati. To je bliže neznaju nego riziku. Niske kamatne stope u franku su bile znak da će franak biti nešto jači; procena tog rizika jačanja je već bila reflektovana u kamatnim stopama. Ali da franak ovoliko ojača je posledica neizvesnosti. Tržište, u proseku, to nije očekivalo. Sofisticirani investitori su izgubili bogatstva na tome.

Ovo i dalje ne znači da neko drugi ima obavezu da nadoknadi gubitke vaše neizvesnosti. Samo mislim da optužba "kockali ste ste i izgubili" nije sasvim tačna. Niko nije znao koliko je ustvari širok opseg mogućih ishoda. Mislili su da bacaju kocku sa brojevima od 1 do 6 i svesno preuzeli taj rizik, ali se onda na kocki niotkuda pojavio broj 18.

Ljudi koji gledaju u sto

Pogledajte ovaj snimak govora Alekseja Navaljnog. To je njegova poslednja reč u sudu prilikom izricanja presude u fingiranom slučaju prošlog meseca. Slučaj i Navaljnog sam nedavno pominjao, ali govor je naročito vredan gledanja. Politikolozi i istoričari vole govore državnika i boraca za građanska prava, naročito kad jednom pobede. Ne znam da li će Navaljni zavrišti kao pobednik bilo čega ali loše bi bilo da se ovaj govor zaboravi. Mesto mu je u zbirkama i univerzitetskim kursevima.

Govor je kratak, nije posebno spremljen i čitan već spontano izrečen. I posebno je smislen u ruskom kontekstu. Jedna reč koja opisuje rusku političku istoriju od pamtiveka je pasivnost. Samo je u Rusiji bilo moguće da šaka anonimnih ekstremista bez gotovo ikakve popularne podrške izvrši puč, koji će kasnije biti nazvan oktobarskom "revolucijom". I da još od tada do danas smene vlasti praktično ne bude. Vlast uvek ima prednost letećeg starta u odnosu na opoziciju, taj efekat je poznat i u najvećim demokratijama; ali nigde pasivna podrška vlasti nema takve razmere kao u Rusiji.

U govoru Navaljni govori o "ljudima koji gledaju u sto." O raznim činovnicima sa kojima se on godinama suočava, koji shvataju da ne rade pravu stvar ali koji fatalistički prihvataju stanje kakvo jeste i sve što hoće je da u njemu nekako opstanu. Kao kod banalnosti zla Hane Arent, opravdavaju sebe time što navodno samo rade svoj posao. Razlika je što Navaljni misli da se oni toga donekle stide. Kod Arent državni službenici ubijaju jer slepo slede opis posla; kod Navaljnog se oni stide što to rade, ali su delom uplašeni i pre svega pasivni. Zato izbegavaju da ga pogledaju i spustaju pogled u sto.

Govor je na ruskom, titlovi na engleskom.