Pages

24 May 2007

Šta je to privatizacija

Čini mi se da i dalje postoji suštinsko neslaganje oko toga šta uopšte znači "privatizacija", a da budem iskren, nisam ni ja baš siguran. Recimo, potpredsednik Đelić prodaju 25% akcija NIS-a naziva privatizacijom. Ministar Ilić želi da država Srbija učestvuje u privatizaciji Luke Bar, jer je ona mnogo bitna za našu privredu. Ako pitate Srbe iz Srpske, oni će vam reći da su privatizovali svoj Telekom tako što su ga prodali Telekomu Srbija, srpskom državnom preduzeću. U svim ovim primerima se pojam "privatizacija" poistovećuje sa pojmom "prodaja". Te dve stvari su često jednake, ali često i nisu. Recimo, po starom Zakonu o privatizaciji, neke firme su privatizovane besplatnom podelom akcija radnicima. Takođe, kada država državi nešto prodaje, nema govora o privatizaciji.

Po meni, firma je privatizovana tek onog časa kada na njeno poslovanje isključivo utiču privatni interesi vlasnika. Da pojednostavim, sve dok vlada imenuje makar jednog člana Upravnog odbora, to nije privatna firma. Po Đeliću, firma je privatizovana čim u UO sedi makar jedan član koji ne zastupa vladu. Po Iliću, firma je privatizovana čak i ako u UO sede ljudi koji ne zastupaju vladu države na čijoj teritoriji se firma nalazi. Ilić sasvim sigurno nije u pravu, ali da li sam u pravu ja ili Đelić?

Strateški interes

U javnosti se priča dosta oko privatizacije NISa, EPSa, Telekoma, pa i komunalnih preduzeća. Sa druge strane nema reči o privatizaciji Zastava oružja. Ovo je verovatno posledica zablude o obaveznoj državnoj kontroli kompanija od strateškog interesa. Odgovor je jasan, narodno vlasništvo vodi ka tragediji naroda, bez obzira da li se radi o takozvanim strateškim interesima ili ne.

Sveta voli Zoću

Izgleda da nažalost ne nedostaje ideja kako opljačkati poreske obveznike prilikom kupovine stanova. U ovom slučaju, ruku na srce, država ipak nije glavni krivac. Svetozar Šljačić iz Rajfajzena predlaže osnivanje stambenih štedionica. Ukratko, zainteresovani građani otvore račun kod banke, uplaćuju određeni iznos mesečno i na kraju godine dobiju poklon od države u iznosu od 15% sakupljenih sredstava. Taj novac se posle par godina koristi kao učešće za kupovinu stana. Brilijantno.

Sveta altruista je zbunjen što ova inicijativa nije naišla na odobravanje Ministarstva finansija kada se već koristi u razvijenim zemljama. (Doduše koristi se i Krek pa Rajfajzen još uvek ne nudi kredite za ovu namenu). Čovek je čak spremio i predlog zakona ali ne vredi gluvom govoriti, razočarano će bankar.

Očigledno je da u ovoj šemi profitira isključivo Sveta. Njegova banka bi u ovom slučaju dobila nove štediše i sredstva za ulaganje a on verovatno povišicu jer je napisao predlog zakona. Sveta zna da će račun na kraju platiti poreski obveznici ali se lukavo dosetio da zamoli druga Zorana Popova Zoću, ekonomistu i analitičara, da objasni raji zašto je to dobro za njih. Zoća ekspert autoritativno zaključuje da će Svetin plan obezbediti nova radna mesta u oblasti stanogradnje i drugim sektorima industrije, ali zaboravlja da spomene radna mesta koja će se zatvoriti kao posledica većeg oporezivanja.

Nije poznato da li je Zoća dobio čašicu vinjaka za svoju brilijantnu teoriju o zapošljavanju ili je u pitanju posledica neznanja. Bilo bi mi lakše da je u pitanju vinjak.

Disclaimer: Ljubav između Svete i Zoće je isključivo neuka pretpostavka autora a ne odraz uređivačke politike Tržišnog rešenja.