Sport, talenti, obrazovanje

Pročitajte novi članak Jovane Papan na sajtu NSPM. Kaže Jovana:

Тако је прошле недеље, под утицајем победе српских тенисера на Дејвис купу, а док је штампа нашироко писала о неПИСАмености просечне српске омладине, министарка омладине и спорта Снежана Самарџић-Марковић најавила нови скупи пројекат за оне натпросечне – изградњу Националног тениског центра у Београду, са 15 тениских терена намењених „производњи” будућих српских тенисера. Има ли бољег начина да се побољша живот народу са све нижим стандардом и све мањом територијом, него хиперпродукцијом тениских шампиона? 

To me je podsetilo na komentar Branka Todorovića sa bloga Slobodno tržište, a vezano za najavu ministarke sporta da nakon izgradnje novog teniskog centra "za srpski tenis dolaze bolji dani":

Kako će izgledati ti "bolji dani" u tenisu koji tek treba da dođu, u odnosu na ove (loše) koje sada proživljavamo? 

Kvar elektronskog sistema

Sećam se da sam odavno u Svetu kompjutera čitao članak otprilike sledeće sadržine.

Negde ranih osamdesetih godina pozovu mene i mog kolegu da ugradimo sistem elektronskog merenja vremena na juniorskom prvenstvu Jugoslavije u skijanju. Odemo nas dvojica tamo, opremljeni najsavremenijim senzorima i sa razvijenim softverom za automatsko rangiranje skijaša. Postavimo opremu, testiramo, sve odlično radi. I odlično je radilo sve do pred sam kraj, kada se, iz potpuno nepoznatog razloga, baza za podacima obrisala sama od sebe. Nas je bilo sramota da to kažemo organizatorima, da teramo sve skijaše da ponovo skijaju, nismo znali šta drugo da radimo, pa uradimo sledeće - procenimo mi odokativno kvalitet skijaša, pa napravimo rang-listu na osnovu toga. Za prvaka proglasimo momka koji je tada važio za najboljeg, drugo mesto dobije momak za koga je važilo da je dobar, i tako dalje. I dalje mislim da je neverovatna stvar što se niko nije bunio.

Ne kažem da ima neke direktne veze, verovatno nema, ali sam se toga setio čitajući tekstove vezano za dešavanja na skupštini DS.

PS. Komentator Nikola daje link na originalni članak Voje Antonića. Ja sam priču po sećanju malo promenio (na primer, radilo se o nekom lokalnom takmičenju, ne o juniorskom prvenstvu Jugoslavije), ali je suština manje-više ista.